Business Joomla Themes by Justhost Reviews

Članci

Transparentnost

Broj članaka: 41

Uncategorised

Broj članaka: 38

Srpski

Broj članaka: 2

Projektia

Broj članaka: 2

Reforma javne uprave

Reforma javne uprave – dimenzioniranje kapaciteta u skladu sa potrebama

U vezi sa državnom upravom često se govori o potrebi racionalizacije, pod kojom se obično podrazumeva potreba da se smanji broj zaposlenih. Međutim, po strani ostaje problem načina pripreme akata o sistematizaciji radnih mesta u organima državne uprave i drugim javnim institucijama. Ovo pitanje je takođe značajno u vezi sa trećim kriterijumom iz Kopenhagena i tzv. „administrativnim kapacitetima“ javnih institucija Srbije.

Ovaj projekat ima za cilj da ispita u kojoj meri se pri sačinjavanju akta o sistematizaciji razmatraju zadaci koje institucija treba da ispuni, na osnovu kojih kriterijuma su vršene procene o broju izvršilaca i stručnoj spremi izvršilaca za izvršenje pojedinih zadataka.

Pored navedenog, projekat ima za cilj da doprinese i ostvarenju širih ciljeva kao što su: približavanje administrativnih kapaciteta Srbije standardima koje postavlja EU, dobro upravljanje u organima koji troše novac građana Srbije i poreskih obveznika i povećanje mogućnosti da javne institucije ostvare u praksi zadatke koji su im dati zakonima i planovima rada.

 

Završna analiza [doc]

Novinski članci:

Broj članaka: 0

Monitoring finansiranja izbora u Srbiji 2012

Monitoring finansiranja nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji – 2012


Dana 6. maja 2012 u Srbiji su održani lokalni, parlamentarni, predsednički i pokrajinski izbori. Novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usvojen je u junu 2011.

U okviru projekta, TS je prikupljala, analizirala i promovisala zaključke o najznačajnijim troškovima političkih stranaka i kandidata u kampanji za izbore, (zlo)upotrebama javnih funkcija i javnih resursa za stranačke promocije i celokupnoj implementaciji pravila o finansiranju kampanje.

Kroz projekat, TS je podržala, direktno ili indirektno, aktivnosti nezavisnih državnih organa, poput Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije.  

 

Materijal:

 

 

 USAID     IFES

Broj članaka: 5

Pravosudje u borbi protiv korupcije

Reforma pravosuđa u Srbiji je sprovođena uglavnom kroz proces reorganizacije sudova i mreže tužilaca kao i izbora sudija i tužilaca u 2009. Reforma je nastavljena kroz proces usvajanja zakonskih rešenja. Pojedini njeni aspekti su izazvali kontroverze i rasprave koje jos uvek traju. Nedostatak transparentnosti u procesu reizbora doveo je do smanjenja poverenja građana u pravosuđe, što je predstavljalo jedan od ciljeva reformi. Delimične procene tužilaštva i sudova koji procesuiraju slučajeve korupcije pokazuju da procedure predugo traju, u poređenju sa sličnim zemljama, najčešće ispod pravnog minimuma, veoma je mali broj slučajeva visoke korupcije koji se procesuiraju. Naročito zabrinjavajuća je činjenica da postoji ogromna razlika među brojem slučajeva korupcije sa kojima se građani susreću na osnovu istraživanja i procesuiranih slučajeva, slučajevi kada se korupcija ne procesuira godinama nakon njenog otkrivanja i gotovo potpuno nekažnjavanje kršenja antikorupcijskih zakona u prekršajnoj proceduri (javne nabavke, Zakon o budžetskom sistemu, finansiranje političkih stranaka).

Projekat će pratiti i ocenjivati rezultate srpskog pravosuđa u borbi protiv korupcije i sveukupnu primenu antikorupcijskih zakona. Projekat je direktno povezan sa reformom pravosuđa koja je sprovedena na osnovu Strategije o reformi u pravosuđu iz 2009 godine, sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije (očekuje se da će nova biti usvojena 2012, dok je postojeća na snazi od 2005), i indirektno sa dostignućima u oblasti evropskih integracija Republike Srbije i ispunjenja političkih i kriterijuma javnog sektora iz Kopenhagena. Takođe, na osnovu procene i sprovedenog monitoringa, projekat će identifikovati slabosti sistema i predložiti aktivnosti za prevazilaženje ovih slabosti. U okviru aktivnosti zagovaranja, projekat će pokušati da skrene pažnju zainteresovanim stranama kako bi se obezbedilo usvajanje preporuka i obezbedilo poboljšanje sistema.
 
Projekat se sprovodi u saradnji sa Društvom sudija Srbije
 

Projekat je podržan od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu

 

amb logo engelsk 2ce00

 

Materijal:

Broj članaka: 2

Sistem monitoringa i evaluacije performansi javnih

Sistem monitoringa i evaluacije performansi javnih nabavki u Srbiji

Transparentnost Srbija je opredeljena da razvije benčmarking, monitoring i sistem evaluacije performansi javnih nabavki u Srbiji. Vodeća ideja bila je da se obezbedi alat koji se može koristiti i za procenu trenutnog sistema javnih nabavki i promene tog sistema tokom vremena.

Metodologija za procenu sistema javnih nabavki je napor ka stvaranju jedinstvenog sredstva za procenu karakteristika i efikasnosti sistema javnih nabavki u Srbiji.
Osnov za razvijanje metodologije je Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 6. januara 2009 i dodatnih podzakonskih dokumenata, koji su stupili na snagu 6. jula 2009. Pored korišćenja Zakona o javnim nabavkama, metodologija se zasniva na preporukama međunarodnih organizacija kao i opšte prihvaćenoj dobroj praksi. Dodatni izvori informacija koje su korišćene su Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kao i drugi propisi u manjem obimu.
Metodologija se ne sme smatrati kao završena i trajna alatka, vec više kao živo biće izloženo stalnom usavrsavanju i prilagođavanju novim situacijama i razvijanju novih zahteva. Pod ovime se ne podrazumevaju samo promene zakonskog okvira, već i promene privrednog i društvenog okruženja, kao i prilagođavanje metodologije realnim uslovima.

Ova metodologija je jedan od rezultata projekta UNDP kancelarije u Beogradu i implementiran od strane Transparentnost Srbija.

Broj članaka: 0

Javne rasprave u procesu pripreme zakona

 

 

 

 

 

 

U okviru ovog projekta Transparentnost Srbija prati organizovanje javnih rasprava o zakonskim predlozima u Republici Srbiji. Javne rasprave su jedno od sredstava za obezbeđivanje transparentnosti rada državnih organa i imaju za cilj povećanje demokratskog učešća građana i njihovih predstavnika u postupku formulisanja zakonskih i podzakonskih akata koje donose organi vlasti.  Praksa organizovanja javnih rasprava je takođe od velikog značaja u borbi protiv korupcije jer omogućava poznavaocima odredjene materije da ukažu na problematične odredbe ili odredbe kojima se favorizuju interesi pojedinaca ili grupa na štetu javnog interesa.

 

Pravni okvir i praksa organizovanja javnih rasprava u Srbiji su nedovoljno razvijeni.

 

Gradjani imaju Ustavom garantovano pravo da utiču na kreiranje politike. Kada je u pitanju zakonodavni proces, gradjani imaju pravo učešća, podnošenjem peticija i inicijativa. Pored toga, Zakon o državnoj upravi propisuje obavezu organizovanja javnih rasprava kada se donosi nov propis, a sličnu odredbu sadrže i relevantni akti koji regulišu rad organa lokalne samouprave.  Portal e-uprave omogućava organima republičke i lokalne vlasti da objave informacije o javnim raspravama koje organizuju. Nacionalna startegija za borbu protiv korupcije koja je na snazi od 2005 god. predviđa veću transparentnost u postupku izrade nacrta zakona.

 

Medjutim, sve ove  mogućnosti se ne koriste dovoljno. Zakonske odredbe o javnim raspravama su neodredjene. Ne postoji unapred definisan oblik javne debate niti sankcije u slučaju da neki javni organ propusti da to učini. Ispunjenje ove zakonske obaveze se ne prati na odgovarajući način, dok je interesovanje građana slabo. Mogućnosti koje pruža Portal e-uprave se ne koriste u dovoljnoj meri, ponovo zbog nejasno definisanih obaveza za uportebu i nedovoljne informisanosti građana.

 

 

 

Tokom ovog projekt Transparentnost Srbija će se usredsrediti na analizu pravnog okvira i prakse, identifikujući u kojoj meri se organizuju javne rasprave, ali i na izradu preporuka za poboljšanje i zalaganje za bolju informisanost građana.

 

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

 

holandski

 

U sprovođenju ovog projekta TS sarađuje sa Projektom za pravnu reformu u Srbiji GIZ-a. Kao rezultat te saradnje, analiza pravnog okvira i prakse javnih rasprava u Srbiji, analiza propisa o javnim raspravama u drugim zemljama i preporuke za izmenu propisa u Srbiji na kojima je radila naša organizacija uvrštene su u Studija o unapređenju zakonodavnog procesa u Republici Srbiji, koja će biti predstavljena 25. septembra 2012. u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

 

PIPZ_ZnkLgSrbStd4cmala

Broj članaka: 6

Praćenje mogućnosti sudova i nezavisnih tela

Praćenje mogućnostisudova i nezavisnih tela da sankcionišukršenje antikorupcijskih zakona

Korupcija u Srbiji je široko rasprostranjena, a problem je identifikovan u brojnim izveštajima EU i drugih međunarodnih organizacija. Loše funkcionisanje sudstva, a zatim pokušaj da se reformiše, koji je umesto rešavanja doveo do još većeg problema, se obično navodi kao jedan od glavnih prepreka za suzbijanje korupcije u prošlosti. Nova vlast je proklamovala borbu protiv korupcije kao politički prioritet, a neke od negativnih posledica neuspeha reforme pravosuđa su uklonjene. Međutim, javno proklamovana nezavisnost sudstva mora biti dokazana u praksi u oblasti primene zakona.

TS će pratiti koja kršenja antikorupcijskih zakona su primećena od strane nezavisnih tela, koji mehanizmi sankcionisanja su korišćeni, na koji način su prekršajni sudovi i tužioci reagovali, i da li su mediji izvestili o tome, kako bi se identifikovanjem slabosti uspostavio bolji sistem odgovornosti.

Opšti cilj projekta je jačanje vladavine prava kroz strogo sankcionisanje kršenja antikorupcijskih zakona identifikovanih od strane nezavisnih tela. Ovaj projekat ima za cilj poboljšanje efikasnosti rada sudova i nezavisnih agencija, ukazujući na neophodnost sankcionisanja nepravilnosti koje nezavisni organi uoče, ukazujući na nepravilnosti koje nezavisni organi nisu identifikovali, i podsticanjem pravosudnih organa da pokrenu postupke za kršenje antikorupcijskih zakona. Ovaj projekat će promovisati transparentnost i odgovornost državnih institucija podstičući medije da pišu o izveštajima nezavisnih organa i da promovišu nultu toleranciju protiv korupcije.

 

 

Ovaj projekat je podržan od strane Projekta zareformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA)

USAID-logosrbija-ENG

Broj članaka: 2

Funkcionalan sistem za borbu protiv korupcije u JN

Javne nabavke su identifikovane kao oblast u kojoj je korupcija u Srbiji široko rasprostranjena. Nov Zakon o javnim nabavkama, sa značajnim poboljšanjima pravnog okvira za borbu protiv korupcije u ovoj oblasti, na snazi je od 1. aprila 2013. Ovaj zakon je predstavljen kao kamen temeljac antikorupcijske politike. Međutim, primena novih pravila, uključujući i ona koja se odnose na sprečavanje korupcije u najranjivijim oblastima sistema javnih nabavki, nije obezbeđena. Kapaciteti Uprave za javne nabavke i drugih nadzornih institucija (tj. budžetska inspekcija, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu prava ponuđača) su prilično slabi.

U okviru ovog projekta, Transparentnost Srbija će pratiti sprovođenje ključnih antikorupcijskih odredbi novog Zakona i njihove efekte sa ciljem da pruži podršku reformi, ali i da javnosti pruži objektivan pregled efekata i slabosti reforme sistema javnih nabavki.

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije.

fco1

Broj članaka: 2

Povećana transparentnost i efikasnost

Povećana transparentnost i efikasnost javnog sektora u oblastima javnih nabavki, dostupnosti informacijama, pripreme propisa i javno-privatnih partnerstava

_______________________________________________________________________________

1jnab 2dostup
4javprivpartn 3javrasprav

Uvod

Da je korupcija u Srbiji ozbiljan problem svesni su građani, privrednici i stručna javnost. Raširenost tog problema i nužnost da se on prioritetno rešava prepoznali su međunarodni posmatrači i organizacije (među njima  Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku), ali i vlade Srbije od 2000. do danas. Međutim, čak i kada svest o tome postoji, ostaje pitanje da li će se borba protiv korupcije voditi sistemski, neselektivno i tako da donese najbolje moguće efekte. Transparentnost – Srbija, kao organizacija posvećena upravo takvoj borbi protiv korupcije, u okviru ovog projekta je, uz pomoć zainteresovanih građana i institucija, osvetlila neke od najrizičnijih tačaka za pojavu korupcije i pokušala da uticati na to da borba protiv korupcije u tim oblastima bude delotvornija.

Jedan je od glavnih preduslova za uspešnu borbu protiv korupcije je transparentan rad javnog sektora. S druge strane, korupcija u procesu donošenja propisa, kod raspolaganja javnim sredstvima i pružanju usluga javnog sektora građanima i preduzetnicima veoma štetno utiče na ekonomski razvoj društva,  standard stanovništva i funkcionisanje pravne države i demokratskih institucija.

Šta nam je bio cilj?

Ovaj projekat imao je za cilj jačanje vladavine prava kroz povećanu transparentnost rada javnog sektora i kvalitet usluga koje se pružaju građanima. To smo želeli da ostvarimo na nekoliko načina. Kao prvo, prateći da li i u kojoj meri organi vlasti poštuju propise, jer je to preduslov vladavine prava. Među propisima čije smo sprovođenje pratili kroz projekat bili su Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poslovnik Vlade Republike Srbije i statuti izabranih gradova i opština. 

Oblasti kojima smo se bavili

Javne rasprave

U vezi sa javnim raspravama radili smo na nekoliko polja:

  • Unapređenje pravnog okvira tako što smo davali konkretne predloge za poboljšanje propisa koji su od značaja za borbu protiv korupcije. U vreme sprovođenja projekta predstojilo je, antikorupcijskom strategijom predviđeno, donošenje ili izmena mnogih važnih zakona (o lobiranju, o zaštiti uzbunjivača, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o finansiranju političkih aktivnosti, Krivični zakonik itd.);
  • TS se zalagala za poboljšanje pravnog okvira javnih rasprava na lokalnom nivou (izmena Zakona  o lokalnoj samoupravi ili statuta zainteresovanih gradova i opština);
  • Organizovanje obuku za organizacije civilnog društva i medije;
  • Praćenje postupaka javnih rasprava u pripremi propisa i obaveštavanje o javnosti o poštovanju obaveza iz Poslovnika Vlade (npr. minimalni rokovi) ali i smislenosti celog propisa (npr. da li su predlozi sa javne rasprave ozbiljno razmatrani)

Javne nabavke

TS je pomno pratila zakonitost sprovođenja i svrsishodnost dvadeset pojedinačnih javnih nabavki i o nalazima obavestila i nadležne organe i javnost. Trudili smo se da u ovaj uzorak uključimo nabavke koje utiču na veliki broj građana. Takođe smo organizovali obuke za organizacije civilnog društva i medije na temu javnih nabavki.

Pristup informacijama

TS je sprovela dva kruga istraživanja o poštovanju obaveze organa vlasti da izrade i objave informatore o radu (30 odabranih institucija). Ovaj put smo se posebno posvetiti pitanju poštovanja obaveze iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da se objave detaljne informacije o uslugama koje organi vlasti pružaju, o budžetu i sredstvima rada kojima raspolažu. Pored toga, organizovali smo i diskusiju o ispunjavanju ove obaveze.

Javno – privatna partnerstva

Javno – privatna partnerstva, kao oblast koja sa sobom nosi velike rizike od korupcije, bila su predmet naše pažnje na nekoliko načina:

Analiza slučajeva i efekata ugovora o javno-privatnom partnerstvu koji su zaključivani pre donošenja aktuelnog Zakona (2011);

Praćenje zakonitosti i efekata 10 postupaka za zaključivanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu u narednih godinu ipo dana;

Organizovanje dve radionice na temu javno-privatnih partnerstava.

Učešće javnosti

Kako bi nam pomogli u ostvarivanju ovih ciljeva i doprineli uspehu projekta, pozvali smo sve građane, organizacije civilnog društva, medije, privrednike i sve ostale zainteresovane da nam na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefon 011 303 38 27 ukažu na:

-          Problematične odredbe propisa, sa stanovišta moguće korupcije, koji se nalaze u postupku usvajanja, a koje je potrebno pratiti i hitro reagovati (npr. davanjem predloga tokom javne rasprave ili upućivanjem predloga amanamdnama narodnim poslanicima);

-          Javne nabavke koje su po prirodi dobara, radova ili usluga koje se nabavljaju značajne za veliki broj ljudi, za posebno osetljive (ranjive) grupe ili koje se odnose na pitanja zastite životne sredine i uštede energije, i koje bi stoga trebalo da uvrstimo u naš uzorak za praćenje od samog početka;

-          Informacije o nepravilnostima u sprovođenju postupaka javnih nabavki ili o nesvrsishodnosti sprovođenja planiranih javnih nabavki nekog državnog organa, javnog preduzeća ili ustanove;

-          Netačne informacije (npr.  netačne podatke o uslugama koje organ vlasti pruža) koje ste pronašli u Informatorima o radu organa vlasti;

-          Sporazume o javno-privatnim partnerstvima (sporazumi o zajedničkim ulaganjima privatnih investitora i javnih tela kao što su državni organi, javna preduzeća i dr.) koji su od posebnog značaja za veliki broj građana i koje bi stoga trebalo pažljivo posmatrati;

-          Sumnje u nepravilnost ili nesvrsishodnost kod zaključivanja ugovora o javno – privatnom partnerstvu i podatke o efektima sprovođenja već zaključenih ugovora ove vrste;

-          Takođe, pozvali smo sve gradove i opštine zainteresovane da unaprede odredbe Statuta koje se odnose na organizovanje javnih rasprava da nam se obrate, kako bismo im neposredno pomogli u tom poslu.

Ovaj projekat se sprovodio u periodu 28. 11.2013 - 28.05.2015 zahvaljujući podršci Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji kao deo projekta „EU Civil Society Facility Serbia Programme“  i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

 

euflag  grbsrbijemali1

 

 

 

 

 

 

 

Materijal:

Informatori o radu organa vlasti

Javne rasprave

Javno privatna parnerstva

 

Javne nabavke

 

 

Pozivi na konferencije i radionice

Broj članaka: 2

Mehanizam odgovornosti sudija u Srbiji

Pravosudni sistem Srbije godinama se bori sa ozbiljnim problemima, kao što su nedovoljna efikasnost, ogroman broj zaostalih predmeta, široko rasprostranjena percepcija korupcije i politički i drugih nedozvoljeni uticaji.

Pokušaji da se učine promene datiraju još iz 2001. godine. Među merama koje su tada preduzete bilo je i povećanje plata sudija i uspostavljanje novih tela sa ciljem da se obezbedi veća uloga pravosuđa u disciplinovanju svojih članova uključujući rad Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbija i Velikog personalnog veća Visokog saveta pravosuđa. Ove institucije su bile su zadužene da ispitaju primedbe na rad sudije i da predlože odgovarajuće mere u slučajevima kada nije postupio u skladu sa zakonom. Međutim, ovaj sistem se nije pokazao efikasanim. Iako је vrlo često bilo navoda o nepravilnostima u radu sudova i sudija, slučajevi u kojima je bilo predlagano razrešenje sudija i tužilaca su bili izuzetno retki. Percepcija korupcije u pravosuđu prema svim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja ostala je visoka, što je imalo za posledicu i smanjeno poverenje građana u ovu granu vlasti.

Reforma pravosuđa iz 2009 godine uvela je nekoliko značajnih promena, uključujući i novu mrežu sudova (npr. ukidanje opštinskih sudova u manjim mestima u korist osnivanja manjeg broja osnovnih sudova, osnivanje Vrhovnog kasacionog suda i sudova posebne nadležnosti), osnivanje novih institucija - Visokog saveta sudstva kao i autonomiju pravosudnog budžeta. Međutim, u fokusu diskusija koje su se vodile bilo je pitanje "opšteg izbora" sudija, gde se kao jedan od argumenata zbog čega veliki broj ranijih sudija nije ponovo izabran bio i njihova navodna nekompetentnost i nepravilnosti u radu.
 
Ovaj projekat pokušao je da odgovori na zanimljivo pitanje - da li novoosnovani sistem pravosuđa u Srbiji ima odgovarajuća sredstva i mehanizme kako bi se obezbedila odgovornost sudija kroz redovnu proceduru, odnosno bez primena vanrednih mera? To je učinjeno kroz analizu efikasnosti mehanizama odgovornosti sudija i zalaganje za njihovo unapređenje.
 
 
 


Projekat je podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju (BTF). Podršku BTF dali su German Marshall Fund Sjedinjenih američkih država  i Ambasada Kraljevine Holandije.

 

BTD                                kingdom-of-the-netherlands

Broj članaka: 1

Finansiranje političkih stranaka

Netransparentno finansiranje političkih partija i izbornih kampanja je jedna od glavnih briga aktuelnih reformi u Srbiji, u smislu demokratskog razvoja, borbe protiv korupcije i integracija u EU. Usvajanje novog Zakona je već identifikovano kao jedan od prioritetnih zadataka u kontekstu evropskih integracija, budući da se postojeći pokazao kao neefikasan.

Imajući u vidu iskustva sa drugim anti-korupcijskim zakonima, donošenje novih pravila ne predstavlja garanciju napretka. Štaviše, predlog zakona koji je trenutno na raspravi u Vladi bi se mogao poboljšati, kao i dosta povezanih zakona. Zato je neophodno javno zagovaranje u parlamentu i drugim institucijama.
Implementacija pravila će zavisiti od nekoliko tela, uključujući Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, ali i mnogih drugih, kao što su Savet za radiodifuziju, organi vlasti koji vrše distribuciju subvencija iz budžeta, javni tužioci i sudovi za prekršaje. Njihovo iskustvo u praćenju finansiranja partija je nedovoljno i podrška koja dolazi kroz praćenje aktivnosti od strane civilnog društva je veoma korisna, ako ne i presudna.

Prvi izveštaji čija je provera predsotjila na osnovu odredbi novog zakonodavstva bili su oni za godinu 2010. Redovni izbori, i najveći test za novi zakon u praksi planirani su za 2012. Imajući u vidu te izbore koji su predstojili, TS je želela da u okviru ovog projekta osigura da se poboljša pravni okvir u najkraćem mogućem roku i da se testiraju odredbe novog Zakona.

Projekat se odnosio na rad više javnih institucija, uključujući Parlament, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, Agenciju za radio-difuziju ali i finansijski sektor centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, javne tužioce i prekršajne sudove. 

 

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova,  UK.

fco1

Broj članaka: 3

Praćenje proaktivnog pristupa informacijama u Srbiiji 2011

 

 U okviru ovog projekta Transparentnost – Srbija je pratila u kojoj meri organi javne vlasti poštuju Uputstvo za izradu i objavljivanje Infomatora o radu državnih organa, koje je septembra 2010, na osnovu svojih ovlašćenja doneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovaj akt propisuje koje vrste informacija organi vlasti moraju objaviti na svojim internet prezentacijama i kada to niko od njih ne traži posebnim zahtevom. U okviru projekta je praćeno postupanje 57 javnih institucija.
 

 

OSI

 

Projekat je podržan od strane Open Society Institute

Materijal:

Broj članaka: 2

Antikorupcijsko savetovalište (ALAC)

Jedan od razloga zbog kojeg borba protiv korupcije ne daje za sada pune rezultate jeste činjenica da mnogi građani koji se sa ovom pojavom suočavaju ne poznaju u dovoljnoj meri pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u takvim slučajevima, ili pak nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi te probleme trebalo da rešavaju.

Glavni cilj projekta uspostavljanja pravnog savetovališta jeste zato da se poveća učešće građana u borbi protiv korupcije, i da se poveća kako broj prijavljenih, tako i broj rešenih slučajeva korupcije.

Transparentnost – Srbija, kao organizacija koja je posvećena kreiranju i sprovođenju uspešne antikorupcijske politike u Srbiji želi da doprinese ostvarenju tih ciljeva. Radi toga, rešili smo da otvorimo savetovalište. Savetovalište, u kojem će raditi volonteri i sa kojim će sarađivati pravni savetnici će primati pozive od građana koji se osećaju kao žrtve korupcije ili koji su za koruptivno ponašanje saznali na drugi način i žele da se ono spreči ili mehanizmi korupcije razotrkiju.

Savetovalište funkcioniše na sledeće načine:

• Primanje poziva na telefonski broj 069 - 1978 - 158, radnim danima od 11 do 15 časova. Pozivi na ovaj broj su mogući sa svih brojeva fiksne i mobilne telefonije i naplaćuju se u skladu sa tarifom vašeg operatera. Pomoć koju savetovalište pruža građanima je potpuno besplatna.

Građanin koji poziva ovaj broj bira da
li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri iz savetovališta će pažljivo zabeležiti spornu situaciju ili problem na koji građanin ukazuje i u najkraćem mogućem roku, nakon konsultacija sa stručnjacima, uputiti građanina na to koje korake može da preduzme, sam ili u saradnji sa Savetovalištem, kako bi se problem rešio.

•  Primanje elektronske pošte na adresu  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pri čemu će građani moći da izlože sporne situacije, dostave dokumentaciju i zatraže savet. Sa primljenim mejlovima postupaće se na poverljiv način.

•  Primanje klasične pošte na adresu Palmotićeva br. 31, 11000 Beograd. Sa primljenim dopisima postupaće se na poverljiv način.

•  Zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom (savetovanje besplatno za građane).

Transparentnost – Srbija nema pravne ni finansijske mogućnosti da građane koji se smatraju oštećenima zastupa pred nadležnim organima. Međutim, zanimaćemo se za ishod pokrenutih slučajeva i otklanjanje mehanizama koji omogućavaju da do korupcije dođe kod nadležnih organa. Radi ostvarenja tog cilja nameravamo da sa svim relevantnim državnim i drugim organima potpišemo memorandume o saradnji.

Vaša obraćanja Antikorupcijskom savetovalištu će nam omogućiti da steknemo bolji uvid u rasprostranjenost korupcije u pojedinim oblastima i probleme u sprovođenju antikorupcijskih zakona i planova. Na osnovu toga, dobićemo priliku i snažne argumente da se u budućnosti javno založimo za rešavanje problema u najurgentnijim oblastima.

Bitan element ovog projekta je i saradnja sa medijima koji su posebno angažovani na praćenju korupcije i borbe protiv korupcije u Srbiji. Želja nam je da građanima koji su spremni da o svojim problemima i javno progovore olakšamo pristup takvim medijima, kako bi se pokrenulo rešavanje korupcije - jednog od najkrupnijih problema koji tište naše društvo.

Ovaj projekat do isteka 2006, Transparency International istovremeno sprovodi i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Moldaviji i Bugarskoj, a sprovođenje projekta omogućeno je donacijom Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

Serb_OSCE_RGB

Projekat se sprovodi u periodu od 1. maja do 30. septembra 2011. godine uz podršku Misije OEBS u Srbiji

Sprovođenje ovog projekta tokom 2006 – te, u periodu 1. avgust – 31. decembar 2007, u periodu 1. januara 2008. do 31. decembra 2008 i u  periodu 1. januara 2009. - 31. jula 2010. godine omogućeno je donacijom Ministrarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Izložena mišljenja ne moraju predstavljati stavove donatora.

Antikorupcijska savetovališta Transparency International u regionu

ALAC PUBLIKACIJA

 

Total_Opened_Cases_In_Period_2007-2010
Total Opened Cases In Period 2007-2010

 

Serbia_Reporting_Formats_2012
Number Of Total Opened Cases in 2012

tabela

 

Od 15.4.2007. projekat finansira Fond za otvoreno drustvo

Broj članaka: 5

Savetodavna pomoć ponuđačima

Zaštita prava ponuđača jeste jedan od najvažnijih oslonaca regularnosti javnih nabavki. Sistem zaštite prava u Srbiji uređen je Zakonom o javnim nabavkama i koncipiran je kao dvostepen. To znači da se, u prvom stepenu, ponuđač žali naručiocu, pa ukoliko naručilac odbije njegov zahtev, ponuđač upućuje žalbu Komisiji za zaštitu prava, kao drugostepenom organu koji može da odluči da se postupak u celini ili delimično poništi ili pak da odbaci žalbu ponuđača. Odluka Komisije je konačna i protiv nje se ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor.

Shvatajući značaj zaštite prava za uspostavljanje kredibilnog i efikasnog sistema javnih nabavki, Transparentnost Srbija (TS) je, u periodu april 2004 – april 2005. godine, realizovala projekat „Efikasne javne nabavke“ čija je ključna komponenta bila obuka ponuđača širom Srbije u oblasti zaštite prava u postupcima javnih nabavki.

Jedan od osnovnih nalaza ovog projekta bio je da je nivo poznavanja postupka zaštite prava relativno nizak kod ponuđača. To ima za posledicu da, zbog nedovoljnog poznavanja pravila i postupka, ponuđači propuštaju da zatraže zaštitu svojih prava ili da ulažu zahteve za zaštitu prava koji imaju formalne nedostatke zbog čega bivaju odbijeni od strane Komisije. Istovremeno, ne postoji neko telo kome se ponuđači mogu obratiti za konsultaciju kada su u pitanju konkretni slučajevi zaštite prava, već tu vrstu saveta pružaju samo advokatske kancelarije uz komercijalnu nadoknadu. Uočljiv je problem da manji ponuđači neretko odustaju od zaštite svojih prava jer treba da plate usluge advokatskih kancelarija kako bi otklonili nedoumice, kao i iznos od 40.000 dinara takse koju treba uplatiti da bi proces zaštite prava započeo.

Zbog toga je Transparentnost Srbija, u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, pokrenula projekat koji ima za cilj da se ponuđačima pruži besplatna savetodavna pomoć u oblasti zaštite prava. Ponuđači su za savete mogli da se obrate stručnjacima Transparentnosti Srbije na telefonski broj 0800-081-081 u vremenu od 11 do 15 svakog radnog dana, počev od 1. oktobra 2007.

Pomoć TS je bila savetodavnog karaktera i nije obuhvatala sastavljanje zahteva za zaštitu prava. Mišljenja i stavovi stručnjaka TS ne moraju se nužno podudarati sa stavovima donatora (OEBS) ili Komisije za zaštitu prava.

Planirani period pružanja savetodavne pomoći bio je deset meseci. Nakon toga, reprezentativni slučajevi su sakupljeni i objavljeni u publikaciji: „Slučajevi zaštite prava u postupcima javnih nabavki“. Rezultati projekta, kao i publikacija predstavljeni su na završnoj konferenciji pod nazivom: „Ka boljoj zaštiti prava u postupcima javnih nabavki“.

 

Projekat je u potpunosti podržala Misija OEBS u Srbiji.

Efikasne javne nabavke

Press-clipping

Zakon o javnim nabavkama

Broj članaka: 0

Izgradnja kapaciteta javnih nabavki u Srbiji

Na korupciju u oblasti raspolaganja javnim sredstvima javnih ugovora odlaze ogromne sume novca neopohodnog za funkcionisanje javnih službi. Ovo se najvećim delom dešava zbog činjenice da na nabavke javnih dobara, radova i usluga odlazi oko 16% ukupnog bruto domaćeg proizvoda (procena za Srbiju). Upravo ovi veliki novčani iznosi predstavljaju iskušenje i nude široke mogućnosti za korupciju u javnom sektoru. U Srbiji, obim javnih nabavki je čak i veći nego u drugim zemljama usled velikog broja neprivatizovanih preduzeća. Istovremeno, potencijalni rizik od korupcije je veći usled jakog uticaja političkih partija na rad javnih preduzeća i duboko ukorenjenu praksu i mehanizme za izigravanje zakona. Na globalnom planu, šteta do koje dolazi usled korupcije procenjuje se na između 10 i 25% od ugovorne vrednosti, dok nijedan pouzdan podatak tog tipa ne postoji za Srbiju.

Kapacitet organa vlasti koji se bave javnim nabavkama je najčešće bio zanemarivan prilikom borbe protiv korupcije u ekonomskoj oblasti. Ove institucije imaju nedovoljan broj zaposlenih koji često nemaju dovoljno iskustva. Transparentnost Srbija smatra da su rad zaposlenih u organima zaduženim za javne nabavke kao i njihove mogućnosti da svoje zadatke obavljaju u skladu sa zakonskim obavezama i efikasno među najvažnijim činiocima koji treba da osiguraju transparentnost i efikasnost javnih nabavki.

Srbija ima relativno moderno zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki tek od 2002. godine. Zakon o javnim nabavkama je bio osnova za uspostavljanje Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača tokom godina koje su usledile. Iako su ovaj zakon, institucije i procedure značajno uticale da se poboljša ranija praksa, postoji mnogo problema u zakonu, njegovom sprovođenju i radu pomenutih institucija na koje se mora obratiti pažnja u periodu koji sledi.

Cilj projekta je bio da dalje promoviše principe slobodnog protoka dobara i usluga, nediskriminacije i transparentnosti koji su sastavni deo sporazuma sa EU i koji se ponekad krše usled korupcije. Projekat je sadržavao i sledeće aktivnosti:

 

•  Procena aktuelnog zakonodavstva i procesa javnih nabavki u Srbiji; davanje preporuka za unapređenje

•  Kreiranje metodologije za procenu kapaciteta i procena kapaciteta organa zaduženih za javne nabavke

•  Izrada predloga amandmana na zakon, podzakonske akte i interne akte organa zaduženih za javne nabavke

•  Organizacija treninga i pružanje tehničke pomoć i organima zaduženim za javne nabavke

•  Praćenje postupaka javnih nabavki

•  Zalaganje za obavezivanje nadležnih vlasti da prihvate i usvoje preporuke i podizanje nivoa svesti o pitanjima u vezi sa javnim nabavkama

•  Završna konferencija sa učesnicima iz zemalja zapadnog Balkana

 

Ovaj projekat se sprovodio u saradnji sa Upravom za javne nabavke i Komisijom za zaštitu prava ponuđaca Vlade Republike Srbije

“Jačanje kapaciteta javnih nabavki u Srbiji“  nastavak je i nadogradnja ovog projekta.

Stupanjem na snagu novog Zakona o javnim nabavkama, 6. januara 2009, uvedene su nove obaveze za Upravu za javne nabavke ali i za sve naručioce. Transparentnost Srbija nastavila je aktivnosti započete u prethodnom periodu kao što su praćenje postupaka javnih nabavki, izrada predloga amandmana na zakon, podzakonske akte i interne akte organa zaduženih za javne nabavke, podizanje nivoa svesti o pitanjima u vezi sa javnim nabavkama  ali je svoje aktivnosti usmerila i na pomoć organima zaduženim za javne nabavke u ispunjavanju njihovih obaveza kroz podnošenje inicijativa nadležnim organima za otklanjanjem uočenih problema u postupcima javnih nabavki i saradnju u izradi stručne literature za obuku službenika za javne nabavke.

 

Projekat je finansirao: Foreign and Commonwealth Office

Izloženi stavovi pripadaju autorima i ne moraju nužno predstavljati stavove donatora.

 

Broj članaka: 1

Linija 481

U okviru ovog projekta, na kojem Transparentnost – Srbija sarađuje as Centrom za razvoj neprofitnog sektora iz Beograda I grupom nevladinih organizacija iz unutrašnjosti, ispituje se pitanje finansiranja nevladinih organizacija iz budžeta Srbije, I utvrđuje se šta se sve podvodi pod budžetsku klasifikaciju „481 – dotacije nevladinim organizacijama“ po kojoj je projekat I dobio ime.

Linkovi:

Timocki klub- Knjazevac www.timok.org.rs
Resurs centar- Majdanpek www.rc-majdanpek.org.rs
Toplicki centar za demokratiju I ljudska prava www.topcentar.org.rs
Gradjanski savet- Kraljevo www.savetkraljevo.org.rs
Svetionik- Loznica www.nvo-loznica.net
www.svetionik.org.rs

Pirgos- Pirot www.pirgos.org.rs

Broj članaka: 0

Kampanja FOIA2008

Kampanja za usvajanje Zakona o klasifikaciji podataka i izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Grupa nevladinih organizacija pokrenula je inicijativu za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predloženim izmenama se, pored ostalog, planira uvođenje zaštite za "duvače u pištaljku" - osobe koje ukažu na nepravilnosti i korupciju u svojim organizacijama i institucijama, kažnjavanje odgovornih umesto ovlašćenih lica, kao i preciziranje pojedinih odredbi koje su u protekle tri godine proizvoljno tumačene.

Pored izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija urađen je i Model zakona o klafisikaciji informacija koji treba da uredi oblast klasifikovanja i korišćenja tajnih informacija. Predlog izmena izradili su, kao i Model zakona o klasifikaciji informacija, poverenik Rodoljub Šabić, Vladimir Vodinelić i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija i Dejan Milenković iz YUKOM-a. Predviđeno je da posle javne rasprave o modelima zakona, 26. novembra 2007. počne sakupljanje potpisa za građansku inicijativu za usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Inicijativu za izmenu zakona pokrenula su udruženja Narodni parlament iz Leskovca, Centar za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sretenje iz Požege, Resurs centar iz Negotina i Građanski savet opštine Kraljevo, uz podršku Transparentnost Srbija, Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava.

Broj članaka: 0

Monitoring lokalnih izbora

Monitoring lokalnih izbora u kontekstu Etičkog kodeksa lokalnih funkcionera

Ovaj projekat predstavlja podršku Savetima za praćenje primene Etičkog kodeksa kao deo programa Westminsterske fondacije za demokratiju u Srbiji da prate primenu Etičkog kodeksa lokalnih funkcionera.

Cilj ovog projekta bio je da se poveća transparentnost i odgovornost među lokalnim odbornicima. Projekat je pratio kampanje kandidata na lokalnim izborima 2008 u osam opština u Srbiji (Smederevo, Plandište, Prokuplje, Pirot, Vranje, Arilje, Šabac, Mladenovac). Monitoring se fokusirao na specifična pitanja poput finansiranja izborne kampanje i drugih oblasti na koje se odnosi Etički kodeks.

Najveći deo problema se odnosi na primenu odredaba Kodeksa (Članovi 10 i 11) koji se bave kampanjama za lokalne izbore i finansiranjem kampanja za lokalne izbore. Mnogi od Saveta za praćenje su sačinjeni od članova partija ili čak i kandidata na lokalnim izborima što otežava mogućnost da Saveti procene da li su se relevantne odredbe Kodeksa poštovale. Savetima takođe nedostaje sredstava da se bave ovim problemom nakon završetka izborne kampanje. U takvoj situaciji, građani ostaju neobavešteni da li su se ove bitne odredbe Kodeksa poštovale tokom izborne kampanje.

Opširnije, projekat se bavio problemima koji se tiču primene finansiranja izbornih kampanja. Na primer, u oblasti izborne regulative, u toku su bile diskusije o tome kako izmeniti izborni sistem da bi podstakli pravilnu zastupljenost građana u lokalnoj skupštini. Što se tiče finansiranja izborne kampanje, postojali su problemi vezani za sve tipove izbora (nedovoljan nadzor Republičke izborne komisije, mnogo različitih tumačenja određenih zakonskih odredaba).

Ovaj projekat omogu ćen je donacijom Westminster Foundation for Democracy

Partnerske organizacije na projektu: 

  • Centar za društvene inicijative – Smederevo
  • Asocijacija građana Impuls – Plandište
  • Toplički centar za demokratiju i ljudska prava – Prokuplje
  • Građanska čitaonica Pirgos – Pirot
  • ABC centar za mir, sigurnost i toleranciju – Vranje
  • Centar kreativnog okupljanja – Arilje
  • Osvit – Šabac
Broj članaka: 0

Monitoring primene Nacionalne strategije

Praćenje primene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u radu Parlamenta Republike Srbije

 

Ovaj projekat Transparentnosti Srbija bavi se potrebom za poboljšanjem primene Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, poboljšanjem kvaliteta rada Narodne Skupštine, podizanjem nivoa svesti građana o radu narodnih predstavnika i o primeni mera iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

 

Korupcija u Srbije je identifikovana od strane internacionalnih organizacija (npr. Evropske komisije, Svetske banke, Saveta Evrope), nacionalnih vlasti (Narodne skupštine u Rezoluciji o usvajanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Vlade u uvodnom govoru Premijera) i građana (istraživanja javnog mnenja) kao jedan od glavnih problema društva. Raličiti tipovi političke korupcije su posebno opasni, zbog svojih štetnih efekata u procesu donošenja odluka, gubitka poverenja u demokratske institucije i procese i gubitka legitimiteta donosioca odluka da će izvršiti neophodne reforme.

 

Ovaj projekat ima za cilj da osigura efikasan monitoring rada Parlamenta i naročito da li Parlament ispunjava u roku i na zadovoljavajući način svoje dužnosti koje proizilaze iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (NSZBPK, 2005) i Akcionog plana za implementaciju NSZBPK (AP, 2006).

Projekat pokriva različite aspekte Skupštinske uloge u implementaciji NSZBPK i AP, uključujući:

 

  • Razvoj i usvajanje na odgovarajući način Akcionog plana za borbu protiv korupcije za rad Parlamenta
  • Usvajanje novih zakona & amandmani na postojeće zakone u skladu sa NSZBPK i AP
  • Primena dužnosti koje proizilaze iz NSZBPK i AP relevantne za sve državne institucije (npr. Odredbe o pristupu informacijama, poboljšanje vidljivosti rada Parlamenta, Odbora i narodnih poslanika) ili specifično za Parlament (rad sa godišnjim izveštajima nezavisnih državnih institucija koji se podnose Parlamentu, postavljanje članova nezavisnih institucija od strane Parlamenta u zakonom predviđenom roku)

 

Transparentnost Srbija će u okviru ovog projekta vršiti monitoring rada Parlamenta prilikom implementacije NSZBPK i AP; pripremiti i izdati konkretne preporuke kako da unapredi rad Parlamenta u implementaciji NSZBPK i AP; zalagati se da preporuke TS budu prihvaćene od strane Parlamenta i da NSZBPK i AP budu implementirani; i podizati svest građana o NSZBPK, AP i radu Parlamenta.

 

Jedna od komponenti projekta je i praćenje usaglašenosti predloženih zakona (http://www.parlament.rs/content/cir/akta/predzakoni.asp) sa obavezama iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i formulisanje predloga izmena. U tom smislu pozivamo predstavnike civilnog sektora kao i sve zainteresovane građane da nam se obrate i svojim sugestijama, predlozima i zapažanjima ukažu na problematicne odredbe zakona sa stanovista moguce korupcije.

Predloge i sugestije mogu se uputiti putem maila Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili slanjem komentara na posebnoj stranici web- sajta Transparentnosti Srbija.

 

Projekat finansira Institute for Sustainable Communities

Broj članaka: 16

Podrška Antikorupcijskom savetovalištu ALAC

U vezi sa državnom upravom često se govori o potrebi racionalizacije, pod kojom se obično podrazumeva potreba da se smanji broj zaposlenih. Međutim, po strani ostaje problem načina pripreme akata o sistematizaciji radnih mesta u organima državne uprave i drugim javnim institucijama. Ovo pitanje je takođe značajno u vezi sa trećim kriterijumom iz Kopenhagena i tzv. „administrativnim kapacitetima“ javnih institucija Srbije.

 

 

Broj članaka: 3

Finansiranje političkih stranaka

Finansiranje političkih stranakaprva godina implementacije novog zakona

 

 

 

Netransparentno finansiranje političkih partija i izbornih kampanja je jedna od glavnih briga aktuelnih reformi u Srbiji, u smislu demokratskog razvoja, borbe protiv korupcije i integracija u EU. Usvajanje novog Zakona je već identifikovano kao jedan od prioritetnih zadataka u kontekstu evropskih integracija, budući da se postojeći pokazao kao neefikasan.
Imajući u vidu iskustva sa drugim anti-korupcijskim zakonima, donošenje novih pravila ne predstavlja garanciju napretka. Štaviše, predlog zakona koji je trenutno na raspravi u Vladi bi se mogao poboljšati, kao i dosta povezanih zakona. Zato je neophodno javno zagovaranje u parlamentu i drugim institucijama.
Implementacija pravila će zavisiti od nekoliko tela, uključujući Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, ali i mnogih drugih, kao što su Savet za radiodifuziju, organi vlasti koji vrše distribuciju subvencija iz budžeta, javni tužioci i sudovi za prekršaje. Njihovo iskustvo u praćenju finansiranja partija je nedovoljno i podrška koja dolazi kroz praćenje aktivnosti od strane civilnog društva je veoma korisna, ako ne i presudna.
Prvi izveštaji koji će biti provereni na osnovu odredbi novog zakonodavstva će biti oni za godinu 2010. Redovni izbori, i najveći test za novi zakon u praksi će se održati 2012, ali datum još uvek nije zakazan.
Imajući u vidu predstojeće izbore, neophodno je da se poboljša pravni okvir u najkraćem mogućem roku, ali i da se osigura, kroz aktivnosti javnog zagovaranja, da se njegove odredbe testiraju u praksi tokom 2011.
Antikorupcijska agencija je uradila nacrt novog zakona, koji je trenutno pred Vladom i očekuje se da bude usvojen u Narodnoj skupštini do juna. Ali, s obzirom da predstoje izbori, najkasnije do maja 2012, postoji značajna zabrinutost da stranke, vladajuće i opozicione, nisu spremne za transparentnije finansijsko izveštavanje. Stoga je od ključne važnosti da se održi pritisak NVO i javnosti radi obezbeđivanja transparentnijeg upravljanja.Transparentnost Srbija (uključena u javnu raspravu i proces monitoringa), poseduje odličan uvid u rešenja iz novog nacrta zakona, takođe i o statusu partija i poslanika koji su voljni da pomognu značajne izmene zakona.
Ovaj projekat će se odnositi na rad više javnih institucija, uključujući Parlament, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju, Agenciju za radio-difuziju ali i finansijski sektor centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, javne tužioce i prekršajne sudove. Očekujemo da će se institucije uključiti u pojedine aktivnosti projekta, odnosno da će koristiti izveštaje organizacije Transparentnost Srbija u njihovom daljem radu.

Materijal:

 

Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova,  UK.

 

 FCO

Broj članaka: 4

Praćenje proaktivnog pristupa informacijama

 

U okviru ovog projekta Transparentnost – Srbija će pratiti u kojoj meri organi javne vlasti poštuju Uputstvo za izradu i objavljivanje Infomatora o radu državnih organa, koje je septembra 2010, na osnovu svojih ovlašćenja doneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovaj akt propisuje koje vrste informacija organi vlasti moraju objaviti na svojim internet prezentacijama i kada to niko od njih ne traži posebnim zahtevom. U okviru projekta ćemo pratiti postupanje najmanje 57 javnih institucija.

 

Projekat je podržan od strane Open Society Institute

OSI

Broj članaka: 2

Građanske povelje

U okviru ovog projekta Transparentnost – Srbija ispituje međunarodna iskustva na polju objavljivanja podataka o pružanju usluga organa vlasti, kao mere za prevenciju korupcije, posebno imajući u vidu iskustva Velike Britanije i drugih zemalja u implementaciji Citizens Charters pristupa, s kojim se započelo tokom devedesetih godina prošlog veka. Osim toga, posvećujemo naročitu pažnju domaćem pravnom okviru za pružanje usluga i objavljivanje podataka o njima i pri tom se koncentrišemo na Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnih organa koje na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja donosi Poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovo uputstvo, između ostalog, uređuje i način na koji će organi vlasti prikazati usluge koje pružaju građanima i privredi i pre nego što im iko takve informacije zatraži. U okviru ovog projekta, na uzorku ćemo proveriti i poštovanje pravila o objavljivanju informatora o radu. Takođe, imajući u vidu širi značaj ove teme za borbu protiv korupcije, posvetićemo i pažnju tretmanu ovog pitanja u strateškim antikorupcijskim dokumentima Srbije (Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za njeno sprovođenje). U okviru projekta biće organizovane konferencije za štampu i okrugli stolovi, a predviđa se i izrada elektronske publikacije sa najzanimljivijim nalazima.

 

 

 

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije http://www.acas.rs/images/stories/Nacionalna_strategija.pdf

 

 

 

Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije

 

http://www.acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/akcioni-plan.html

 

 

 

Izveštaj o sprovođenju  Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije

 

http://www.acas.rs/images/stories/Aneks_1_-_Izvestaj_o_sprovodjenju_Strategije_i_Akcionog_plana-Spojen_sa_naslovnom.pdf

 

 

 

Uputstvo za izradu i objavljivanje Informatora o radu državnog organa i komentar uputstva (Novo)

 

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti/947-2010-09-22-09-11-08.pdf

 

 

 

Uputstvo za izradu i objavljivanje Informatora o radu državnog organa i komentar uputstva (Staro)

 

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti/144-uputstvo-za-objavljivanje-informatora-o-radu-drzavnog-organa

 

 

 

Izveštaj Poverenika za 2010. godinu

 

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/izvestaji/1018-2011-03-28-09-58-59.pdf

 

 

 

Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2010. godinu

 

http://www.ombudsman.rs/attachments/1306_Redovan%20godisnji%20izvestaj%20za%202010.pdf

 

 

 

Zakon o izmeni i dopuni zakona o državnoj upravi

 

http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=1001&t=Z

 

 

 

Konferencija Transparentnosti Srbija http://transparentnost.org.rs/index.php?view=details&id=407%3Akonferencija-za-tampu&option=com_eventlist&Itemid=25&lang=sr

 

 

 

Projekat finansira Foreign and Commonwealth Office

 

 

fco

 

Izloženi stavovi pripadaju autorima i ne moraju nužno predstavljati stavove donatora.

 

 

pofco

Broj članaka: 0

Procena sistema društvenog integriteta

Procena sistema društvenog integriteta u Srbiji  2011 (National Integrity System – NIS)

Glavna aktivnost u okviru ovog projekta jeste istraživanje, zasnovano na  metodologiji koju je osmislio i razvio Transparency International, koja je na međunarodnom nivou poznata pod nazivom  National Integrity System, ili skraćeno „NIS.NIS istraživanja su do sada sprovedena u preko 70 država širom sveta.
 
NIS metodologija predviđa, između ostalog, analizu zakonskih rešenja, aktuelnu praksu njihove primene i međusobne odnose širokog spektra institucija relevantnih za uspešno funkcionisanje borbe protiv korupcije u jednom društvu.  NIS metodologija polazi od institucija i ispituje da li one imaju na raspolaganju odgovarajuća ovlašćenja, finansijske i druge resurse za ostvarivanje svoje uloge u borbi protiv korupcije, ali i da li zakonom predviđeni mehanizmi funkcionišu u praksi. Institucije se posmatraju kao „noseći stubovi“ sistema društvenog integriteta. Polazeći od pretpostavke da se slabost bilo kojeg stuba odražava na stabilnost čitavog sistema, cilj istraživanja je ne samo da utvrdi gde leže problemi, već, u meri u kojoj je to moguće i način na koji bi se ti problemi mogli prevazići. Uporedno gledano, NIS istraživanja najčešće sadrže preporuke za izmenu strateških antikorupcijskih akata, donošenje ili izmenu relevantnih propisa, ali i druge sugestije koje se tiču prakse primene zakona.
 
Kao „noseći stubovi“ na međunarodnom nivou su utvrđeni sledeći:
  • Zakonodavna vlast
  • Izvršna vlast
  • Sudska vlast
  • Državna uprava
  • Političke partije
  • Telo nadležno za sprovođenje izbora
  • Vrhovna institucija za reviziju
  • Ombudsman
  • Tužilaštvo i policija
  • Specijalizovane antikorupcijske agencije
  • Mediji
  • Civilno društvo
  • Biznis sektor

U okviru svake države, moguće je istraživanje proširiti i na druge relevantne grupacije (npr. lokalna samouprava, regionalne vlasti, drugi specijalizovani organi koji se bave pitanjima borbe protiv korupcije).

Detaljne podatke o metodologiji i podatke o do sada urađenim istraživanjima ove vrste možete naći na adresimožete naći na adresi: https://www.transparency.org/whatwedo/nis/

Druga komponenta ovog projekta je monitoring napretka u borbi protiv korupcije u Srbiji i priprema nalaza i zapažanja koji će biti jedan od izvora informacija za godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

 

Projekat je trajao 12 meseci (jun 2010- jun 2011). Završna analiza sa nalazima NIS istraživanja objavljena je u posebnoj publikaciji na srpskom i engleskom jeziku:
 
 
Projekat jsprovoden uz podršku Delegacije Evropske unije Republici Srbiji okviru projektaJačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije EU.
 

eu flag

 

www.dijalog.org.rs

 
Broj članaka: 2

Ispitivanje transparentnosti budžeta

Međunarodni projekat Ispitivanje transparentnosti bud žeta, u kojem je učestvovala i Transparentnost Srbija, ima dva široko rasprostranjena cilja. Prvi je namenjen da pomogne istraživačima iz nevladinih organizacija da pravilno razumeju i primene odabrane međunarodne primere dobre prakse na situaciju u njihovim zemljama. Drugi, upitnik je namenjen povezivanju istraživačkih napora civilnog društva na temu transparentnosti budžeta velikog broja zemalja, sa namerom da utiče na individualne napore u svakoj od tih zemalja u cilju pobuđivanja međunarodnog interesovanja za značaj ove teme. Međutim, projekat Ispitivanje transparentnosti budžeta se bavi  ograničenim setom tema koje se odnose na ključna pitanja efikasnog javnog finansijskog menadženta, učešća građana i odgovornosti.

 

 

Materijali za 2009:

Materijal za 2010

Materijal za 2013

Broj članaka: 1

Pravosudje protiv korupcije

 

Transparenci International - Češka i Transparentnost Srbija pokrenule su projekatPravosudje protiv korupcije“ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike. Ovaj projekat obuhvata nekoliko aktivnosti, uključujući i pripremu publikacije Pravosuđe u borbi protiv korupcije - najbolje prakse, kao i organizovanje konferencije u Beogradu o razmeni iskustava u primeni zakonodavstva za borbu protiv korupcije, uz učešće stručnjaka i predstavnika relevantnih pravosudnih institucija iz Srbije i Češke.

Kako protiv korupcije - Aktuelni problemi i pitanja iz rada represivnih antikorupcijskih organa u kontekstu EU integracija, decembar 2014,

Broj članaka: 0

Antikorupcijsko savetovalište - ALAC

ALAC - Centar za pravnu pomoć i javno zastupanje

ts infografika alac mJoš od 2006. godine Transparentnost Srbija obezbeđuje pravne savete osobama koje su žrtve korupcije, kroz Centar za pravnu pomoć i javno zastupanje (ALAC - Antikorupcijsko savetovalište). Tim pravnika kontaktira sa građanima i nudi moguća rešenja problema, dok se određeni problemi koji su prepoznati kao najučestaliji rešavaju podnošenjem inicijativa nadležnim organima za izmenu praksi i propisa. Na taj način, nepravilnost se tretira iz dva ugla, nuđenjem pomoći građanima da reše svoj problem, podučavanjem o postojećim pravnim mehanizmima i sistematskim rešavanjem problema sa druge strane. 

Zbog čega Savetovalište

Jedan od razloga zbog kojeg borba protiv korupcije ne daje za sada pune rezultate jeste činjenica da mnogi građani koji se sa ovom pojavom suočavaju ne poznaju u dovoljnoj meri pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u takvim slučajevima, ili pak nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi te probleme trebalo da rešavaju.

Glavni cilj projekta antikorupcijskog pravnog savetovališta jeste zato da se poveća učešće građana u borbi protiv korupcije, i da se poveća kako broj prijavljenih, tako i broj rešenih slučajeva korupcije. Savetovalište, u kojem će raditi volonteri i sa kojim će sarađivati pravni savetnici će primati pozive od građana koji se osećaju kao žrtve korupcije ili koji su za koruptivno ponašanje saznali na drugi način i žele da se ono spreči ili mehanizmi korupcije razotrkiju.

Savetovalište funkcioniše na sledeće načine:

• Primanje poziva na telefonski broj 069 - 1978 - 158, radnim danima od 11 do 15 časova. Pozivi na ovaj broj su mogući sa svih brojeva fiksne i mobilne telefonije i naplaćuju se u skladu sa tarifom vašeg operatera. Pomoć koju savetovalište pruža građanima je potpuno besplatna. Građanin koji poziva ovaj broj bira da li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri iz savetovališta će pažljivo zabeležiti spornu situaciju ili problem na koji građanin ukazuje i u najkraćem mogućem roku, nakon konsultacija sa stručnjacima, uputiti građanina na to koje korake može da preduzme, sam ili u saradnji sa Savetovalištem, kako bi se problem rešio.

• Primanje elektronske pošte na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pri čemu će građani moći da izlože sporne situacije, dostave dokumentaciju i zatraže savet. Sa primljenim mejlovima postupaće se na poverljiv način.

• Primanje klasične pošte na adresu Palmotićeva br. 31, 11000 Beograd. Sa primljenim dopisima postupaće se na poverljiv način.

• Zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom (savetovanje besplatno za građane). (napomena:Sastanci se zakazuju u zavisnosti od epidemiološke situacije)

Transparentnost – Srbija nema pravne ni finansijske mogućnosti da građane koji se smatraju oštećenima zastupa pred nadležnim organima. Međutim, zanimaćemo se za ishod pokrenutih slučajeva i otklanjanje mehanizama koji omogućavaju da do korupcije dođe kod nadležnih organa.

Vaša obraćanja Antikorupcijskom savetovalištu će nam omogućiti da steknemo bolji uvid u rasprostranjenost korupcije u pojedinim oblastima i probleme u sprovođenju antikorupcijskih zakona i planova. Na osnovu toga, dobićemo priliku i snažne argumente da se u budućnosti javno založimo za rešavanje problema u najurgentnijim oblastima.

Bitan element ovog projekta je i saradnja sa medijima koji su posebno angažovani na praćenju korupcije i borbe protiv korupcije u Srbiji. Želja nam je da građanima koji su spremni da o svojim problemima i javno progovore olakšamo pristup takvim medijima, kako bi se pokrenulo rešavanje korupcije - jednog od najkrupnijih problema koji tište naše društvo.

Od marta 2017. projekat se sprovodi zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva spoljnih poslova Nemačke - Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Svi izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo organizaciji Transparentnost – Srbija, delu međunarodne mreže Transparency International, i ne moraju odražavati stavove donatora.

 

 

german cooperation

Materijal:

 

Publikacija: Kako da prijavim korupciju i koja su mi prava i obaveze ako to učinim

Publikacija: Zakon o zaštiti uzbunjivača - koje je značenje normi i gde se mogu poboljšati

ALAC 2015-2020 short overview

Transparentnost Srbija - ALAC - oglas Danas

 


  Inicijative:

2021


oglas Danas2020                                                                                                                                          

Slučaj Kukulovce - Putevi Srbije

 

 2019                                                                                                                                         

o    Odgovor Odbora za zdravlje

2018                                                                                                                                         

o    Optužnice - TOK i VJT NS - tabela 

o    Odgovor VJT javne nabavke

o    Odgovor UJN - Grad Beograd javne nabavke

o    TS dopis UJN povodom odgovora na inicijativu

o    UJN inicijativa - javni konkurs za SOS telefon oktobar 2018

o    Odgovor VJT - odbijen zahtev

o    Odgovor VJT

o    Odgovor VJT

o    Odgovor TOK

o    Odgovor VJT 

o    Zahtev Poreska uprava

o    Odgovor PU - odbijen zahtev

o    Žalba Povereniku - PU Južne vesti

o    Odgovor TOK

o    Odgovor VJT

o    Odgovor TOK

o    Odgovor VJT

o    Žalba Povereniku VJT udžbenici

o    Odgovor Ministarstva

o    Odgovor VJT

o    TS dopuna zahteva VJT jelka

o    Odgovor VJT Beograd na dopunjen zahtev - jelka

o    Žalba TS Povereniku - VJT Beograd jelka

o    Odgovor VJT Kragujevac

o    Odgovor VJT Kraljevo

o    Odgovor VJT Beograd

o    Prijava Povereniku 

o    Odgovor Poverenika

o    Zahtev SNS

o    Zahtev MTS

o    Odgovor MTS

o    Žalba Povereniku SNS

o    Rešenje Poverenika SNS

o    Odgovor advokata SNS

o    Dopis Povereniku - inicijativa

o    Dopis MTS - prijava uzmerivanja

o    Prepiska sa Telekomom u vezi sa prijavom

o    Odgovor VSS - Komisija GRECO

 

 

Izbori 2018

o    Odgovor Agencije za borbu protiv korupcije

o    Odgovor Agencije o predsedniku opstine Vozdovac

o    Zahtev Agenciji - postupak protiv Zorane Mihajlović

o    Novi zahtev Agenciji

o    Žalba Povereniku Odeljenje za zdravstvenu inspekciju

o    Žalba Povereniku Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove

o    Odgovor Ministarstva prosvete

o    Žalba Povereniku Upravni inspektorat

o    Žalba Povereniku Služba za budžetsku inspekciju

o    Žalba Povereniku Upravni inspektorat

o    Žalba Povereniku Upravni inspektorat

o    Odgovor iz Ministarstva prosvete

2017                                                                                                                                          

o    Žalba Povereniku

o    Rešenje Poverenika

  • Konkurs za SOS telefon - Ministarstvo za rad - kršenje zakona

o    Dopis Ministarstvu

o    Dopis Upravi za javne nabavke

  • Ugovor u vezi sa finansiranjem i izgradnjom deonice autoputa Preljina-Požega

o    Zahtev Vladi Srbije - zaključak o usvajanju ugovora

o    Zahtev Vladi Srbije - ugovor i prateće studije

o    Zahtev Ministarstvu - zaključak o usvajanju ugovora

o    Zahtev Ministarstvu - ugovor i prateće studije

o    Odgovor Ministarstva trgovine

o    Angažovanje Simfonijskog orkestra RTS-a - žalba

o    Odgovor RTS-a

o    100 dana Vlade zahtev UZZP

o    100 dana Vlade zahtev Kancelarija za saradnju sa medijima

o    100 dana Vlade odgovor UZZP

o    100 dana Vlade žalba Kancelarija za saradnju sa medijima

o    Zaključak Vlade

o    Sporazum MUP-a i MDULS

o    Zahtev TS upućen MUP-u

o    Odgovor MUP-a

o    Zahtev TS upućen Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave

o    Odgovor MDULS na zahtev

o    Dopis TS povodom odgovora MDULS na zahtev

o    Zahtev TS upućen Gradu Beogradu

o    Odgovor Grada Beograda

o    Mišljenje Agencije iz jula 2016. godine

 

euflag

 fondotvorenodrustvogerman cooperation

 

 

Broj članaka: 1

Javne nabavke, javno-privatna partnerstva i državna pomoć po osnovu međunarodnih sporazuma - studija slučaja i zagovaranje

U okviru ovog projekta Transparentnost Srbija je sprovela istraživanje usmereno na usklađenost prakse javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava i državne pomoći sa srpskim obavezama u kontekstu evropskih integracija, posebno u kontekstu Privremenog sporazuma o trgovini i SSA. Istraživanje je obuhvatilo slučajeve iz prethodnih godina koji su poznati u javnosti kao problematični usled favorizovanja bilo domaćih firmi (iz Republike Srbije) ili firmi iz druge zemlje (EU, CEFTA region ili drugi). Razlog za sprovođenje ovog istraživanja je da se identifikuje u kojoj meri su pravila koja imaju za cilj garantovanje jednakog pristupa tržištu pokazala u praksi različite mehanizme favorizovanja. Istraživanje će obuhvatiti do 5 najvećih investicionih projekata koji se odnose na energetski sektor, uključujući ulaganja kompanija iz Kine, investicije u elektranu Kostolac, projekat Beograd na vodi i Južni tok.

Publikacija: Javni interes u blatu, dimu i pod vodom

 

 

EuropeanClimateFoundation

Broj članaka: 0

Jačanje sistema nacionalnog integriteta u zemljama Zapadnog Balkana i Turske, kao i praćenje kretanja u borbi protiv korupcije

Projekat Jačanje sistema nacionalnog integriteta u zemljama Zapadnog Balkana i Turske, kao i praćenje kretanja u borbi protiv korupcije sprovodi Transparency International uz podršku Evropke komisije, počev od maja 2014, pa do kraja novembra 2017, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu *, kao i u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj.

Opšti i specifični ciljevi projekta su poboljšanje dobrog upravljanja smanjenjem korupcije u zemljama kandidatima za članstvo u EU, unapređenje razumevanja načina na koji funkcionišu postojeći antikorupcijski mehanizmi, te utvrđivanje napretka u borbi protiv korupcije u zemljama kanditima za članstvo u EU, kao i smanjenje korupcije u zemljama kandidatima za članstvo

Ovaj projekat je usmeren prema specifičnim ciljim grupama, predstavnicima pojedinih „stubova“ koji su obuhvaćeni studijom National Integrity System 2015 (procena sistema društvnog integriteta), uključujući sledeće: Narodna skupština, Vlada, Sudstvo, Javno tužilaštvo, Policija, Državna uprava (posebno deo o javnim nabavkama), Preduzeća u državnom vlasništvu, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Mediji, Političke stranke, Civilno društvo, Poslovni sektor. Pored predstavnika institucija i sektora koji su neposredno bili predmet istraživanja i kojima su date preporuke, nalazi ovog istraživanja su namenjeni i drugim korisnicima, što uključuje zainteresovane međunarodne organizacije (Evropska komisija, OECD, GRECO, ODIHR, OSCE itd.), organizacije civilnog društva, medije u zemlji i inostranstvu, zainteresovane građane, akademsku zajednicu i druge. Kada je reč o praćenju napretka u realizaciji prioritetnih preporuka iz NIS 2015 istraživanja, aktivnosti su posebno usmerene ka onim organima koji su nadležni za njihovo sprovođenje (npr. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Vlada, Narodna skupština kada je reč o preporukama koje se odnose na obezbeđivanje većeg pristupa informacijama od javnog značaja). 

Osnovne aktivnosti koje je TS sprovodila i sprovodi u okviru ovog projekta su sledeće:

Organizovanje i sprovođenje istraživanja – Procena sistema društvenog integriteta na osnovu metodologije Transparency International, u saradnji sa odeljenjem za istraživanja Transparency International;

Promocija nalaza istraživanja i preporuka na nacionalnom nivou, u zemljama regiona i na evropskom nivou;

Izrada dokumenata sa ciljem javnog zagovaranja neophodnih promena (policy documents) i njihova promocija na nacionalnom nivou i kod relevantnih međunarodnih subjekata;

Javno zagovaranje za usvajanje i primenu preporuka iz NIS istraživanja;

Praćenje prakse državnih organa u vezi sa EU integracijama Srbije, sprovođenje analiza i javno zagovaranje u vezi sa pitanjima borbe protiv korupcije u dokumentima EU;

Praćenje ostvarivanja odabranih preporuka iz NIS 2015 istraživanja, kao i praćenje statističkih pokazatelja o borbi protiv korupcije u Srbiji, na osnovu zajedničke metodologije Transparency International;

Ostvareni rezultati:

Projekat je još uvek u toku.

Do sada je, između ostalog pripremljeno u skladu sa metodologijom, objavljeno i promovisano istraživanje NIS 2015 (procena sistema društvenog integriteta), pri čemu su u prvi plan istaknute preporuke namenjene Vladi i Narodnoj skupštini a u kontekstu tada očekivanog formiranja Vlade Srbije i početka rada novog skupštinskog saziva.

Pored toga, Transparentnost Srbija je učestvovala u evropskoj promociji nalaza istraživanja NIS za sve zemlje kandidate.

U Beogradu je organizovana i regionalna konferencija na temu zloupotrebe javnih sredstava za potrebe finansiranja kampanje.

Pored toga, u okviru ovog projekta, Transparentnost Srbija je pratila sprovođenje više antikorupcijskih zakona, kao i preporuka koje su date državnim organima ili su definisane strateškim aktima Republike Srbije, i radi poboljšanja stanja objavila brojne analize, komentare, saopštenja i predloge koji su objavljeni na sajtu TS, društvenim mrežama i u medijima. TS je u vezi sa tim organizovala brojne sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija, i učestvovala na sastancima i konferencijama koje su organizovali drugi subjekti.

Poseban predmet praćenja i javnog zagovaranja u okviru ovog projekta su dokumenti od značaja za borbu protiv korupcije u okviru evropskih integracija Srbije. U tom smislu, TS je redovno komentarisala i predlagala izmene u strateškim aktima (nacrt AP za poglavlje 23, akcioni planovi za borbu protiv korupcije, za javne nabavke itd.), zatim izveštaje Evropske komisije o Srbiji i njenom napretku na putu ka EU, rad državnih organa u vezi sa procesom evropskih integracija uopšte, izveštaje Saveta za praćenje pregovora u okviru poglavlja 23, aktivnosti u vezi sa drugim relevantim poglavljima pregovora (5, 24, 32) i drugo.

 

EuropeanCommission

 

 

Funkcionerska kampanja   vid zloupotrebe javnih resursa, TS, jul 2016

Campaign of Public Officials as a special kind of abuse of public resources for political promotion

 

 

NIS 2015 naslovna srp

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NIS 2015 naslovna

Broj članaka: 0

Položaj RRA u tokovima medijskog novca

Stanje u medijima u Srbiji je izuzetno teško i oba nacionalna novinarska udruženja ga ocenjuju kao najlošije u poslednjih petnaestak godina. Mediji su izloženi snažnim političkim i ekonomskim pritiscima, izraženi su cenzura i autocenzura. Medijska strategija iz 2011. se ne sprovodi, usvajanje medijskih zakona kasni, vlasnička struktura medija je netransparentna. Veliki broj medija, kako štampanih tako i elektronskih, konkuriše na relativno malom tržištu. U takvim uslovima često je kršenje propisa koji regulišu oglašavanje, na šta regulator (Republička radiodifuzna agencija, kada je reč o elektronskim medijima) ne reaguje uvek pokretanjem postupka za kažnjavanje. Cilj projekta je uspostavljanje transparentnog toka novca koji se ubira od medija na osnovu naplate dozvola za emitovanje, i novca koji se raspodeljuje medijima iz budžeta Republike Srbije. Transparentnost Srbija će istražiti tokove novca koji RRA prikuplja od medija, uplaćuje u budžet Republike Srbije i koji se iz budžeta raspodeljuje medijima. Nakon toga će formulisati i inicirati izmene propisa i prakse kako bi se unapredio sistem raspodele novca i uspostavila direktna veza između ubiranja novca od dozvola, i raspodele novca medijima na konkursima. Još jedan od aspekata ovog projekta je utvrđivanje tokova novca unutar RRA i funkcionalnost rada RRA u vezi sa internim tokovima novca i efikasnošću rada službi i Saveta RRA.

 

fondotvorenodrustvo

 

Transparentnost Srbija postavila je na svoj sajt publikaciju "Tok medijskog novca preko budžeta i položaj Regulatora elektronskih medija". Reč je o istraživanju čiji je nact predstavljen u julu (http://goo.gl/LV86vy), na konferenciji na kojoj su učestvovali predstavnici Regulatornog tela za elektronske medije, ali i brojnih drugih državnih organa, medija i nevladinih organizacija.

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Monitoring javnih nabavki pomoći za poplavljena područja u Srbiji

Projekat Monitoring javnih nabavki pomoći za poplavljena područja u Srbiji imao je za cilj da osvetli proces rekonstrukcije Srbije nakon katastrofalnih poplava koje su se desile u maju 2014. godine, sa posebnim osvrtom na javne nabavke koje je sprovela Kancelarija Vlade za obnovu od poplava, javna preduzeća i opštine. Praćenje je omogućilo građanima Srbije (od kojih su mnogi donirali novac za obnovu), nacionalnim i međunarodnim donatorima, i javnim institucijama, da dobiju nezavisnu procenu načina korišćenja sredstava i da li su nabavke po posebnim procedurama realizovane u skladu sa zakonom  Osim toga, sama činjenica da će se sprovoditi nadzor uticala je na aktivnosti državnih organa, javnih preduzeća i opština u cilju povećanja transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti, omogućavajući bolju iskorišćenost oskudnih sredstava. Krajnji cilj monitoringa bio je da se poveća poverenje građana i drugih potencijalnih donatora u sistem i da se time utiče na prikupljanje većeg iznosa pomoći. .

 

 

OSCE

Broj članaka: 0

Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije

Upravni sud je jedna od ključnih institucija u širem sistemu koji bi trebalo da obezbeđuje odgovornost izvršne vlasti, budući da je ili poslednja instanca kojoj se građani mogu žaliti (nakon neuspešne žalbe prvostepenom organu) ili jedina kojoj se mogu obratiti (u slučajevima kada je zakonom određen upravni spor kao jedini pravnilek).

Takođe, Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa, a ponajviše Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji propisuje da se protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može izjaviti žalba, već jedino pokrenuti upravni spor.

Upravni sud je takođe nadležan za odlučivanje oodlukama Agencije zaborbu protiv korupcije (npr. u oblasti sukoba interesa ili finansiranja političkih subjekata) i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Međutim, građani slabo koriste mogućnost zaštite prava putem upravnog spora. Razlozi se kreću od komplikovanije procedure (u odnosu na žalbu Povereniku za informacije), nedostatka poverenja u efikasnost sudske zaštite do nedostatka znanja.

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Realizacija ovog projekta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Za iznete stavove odgovornisu autori i on ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

 

Fokus grupa Niš: Pravo na pristup informacijama i njegova zaštita pred Upravnim sudom

Fokus grupa Beograd: Pravo na pristup informacijama i njegova zaštita pred Upravnim sudom

 

usaidmala

Broj članaka: 0

Zajedno protiv korupcije

Transparenci International - Češka i Transparentnost Srbija pokrenule su projekatZajednoprotivkorupcije“ koji je finansijski podržan iz Programa za tranziciju 2015 Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Glavni ciljevi ovog projekta su razmena iskustava u vezi sa procedurama koje obezbeđuju transparentnost rada organa gonjenja u slučajevima korupcije,  kao  i formulisanje preporuka za dalje obuke policijskih službenika, javnih tužilaca i sudija u vezi sa istragom i gonjenjem slučajeva korupcije.

Publikacija: Sanckionisanje korupcije - Aktuelni izazovi u gonjenju korupcije u Srbiji i iskustva iz Republike Češke sa osvrtom na stanje borbe protiv korupcije u kontekstu evropskih integracija SrbijeAktuelni izazovi u gonjenju korupcije u Srbiji i iskustva iz Republike Češke sa osvrtom na stanje borbe protiv korupcije u kontekstu evropskih integracija Srbije

transition

Broj članaka: 0

Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana

Transparentnost Srbija će pratiti sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana i izraditi izveštaj o sprovođenju obaveza, odnosno mera i aktivnosti, propisanih Strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013-2018 i Akcionim planom. Monitoring će obuhvatiti oko 100 mera i oko 240 aktivnosti čija je realizacija predviđena za 2015. godinu iz oblasti 3.1. Političke aktivnosti, 3.2 Javne finansije, 3.3 Privatizacija i javno-privatno partnerstvo i IV Prevencija korupcije, kao i mere i aktivnosti koje, prema izveštaju Agencije, nisu ispunjene tokom 2014. godine.

Strategija je usvojena 1. jula 2013. godine, a po usvajanju Akcionog plana, od 6. septembra 2013. godine, počeli su da teku rokovi za ispunjavanje propisanih mera i aktivnosti.

U okviru ocene realizacije mera i aktivnosti, Transparentnost će koristiti svoja iskustva iz praćenja ispunjenosti Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji iz 2005. godine (nalazi tog istraživanja su dostavljeni Agenciji krajem 2009. godine, i korišćeni su u izradi prvog izveštaja Agencije o sprovođenju antikorupcijske strategije i akcionog plana).

Kvantitativna ocena ispunjenosti baziraće se na postavljenim indikatorima, dok će za kvalitativnu ocenu od značaja biti bogato iskustvo koje TS ima u praćenju oblasti „političke aktivnosti“, „javne finansije“, „privatizacija i javno-privatno partnerstvo“ i „prevencija korupcije“.

Poseban kvalitet izveštaja koji će uraditi Transparentnost Srbija predstavlja analiza koja treba da pokaže stvarnu posvećenost organa i institucija u suzbijanju korupcije, odnosno na sprovođenju mera i aktivnosti iz Strategije i Akcionog plana.

Projekat se finansira preko Agencije za borbu protiv korupcije, a sredstvima Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije ili Kraljevine Norveške.

 

grbSrbijemali                                                                             ACASmali    

 

 

   Materijal:

Broj članaka: 0

Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI

Transparentnost Srbija, u okviru projekta koji je podržala Ambasada Velike Britanije u Beogradu, uvela je novu metodologiju za ocenjivanje i rangiranje jedinica lokalne samouprave na osnovu indeksa transparentnosti - LTI. Indeks je zbir pozitivnih poena dobijenih iz indikatora koji su podrazumevali analizu sajtova, dokumenata, odnosno odgovora dobijenih na zahteve za slobodan pristup informacijama i neposredan uvid u funkcionisanje uprave, odnosno uslužnih centara. Svi gradovi, opštine i gradske opštine ocenjeni su od 0 do 100 i rangirane. TS je pri tome svim opštinama uputila predloge i sugestije kako da unaprede transparentnost, a time i poprave svoju ocenu, odnosno indeks, na narednom rangiranju. Nadležnim državnim organima upućeni su predlozi za sistemske izmene koje bi mogle da dovedu do unapređenja transparentnosti.

 

Interaktivna mapa sa podacima o svim lokalnim samoupravama

LTI nalazi, rezultati i preporuke - sažetak mart 2016

Tabele sa rangiranim samoupravama, svim indikatorima i rangiranjem po grupama indikatora

Analiza - Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2015

Predstavljanje LTI i prvi okrugli sto u Nišu

Predstavljanje LTI i okrugli sto u Novom Sadu

Predstavljanje LTI i okrugli sto u Beogradu

fco

Broj članaka: 0

Monitoring finansiranja izborne kampanje 2016

TS je u okviru ovog projekta, na određenom uzorku, pratila aktivnosti učesnika izbora 2016. godine i utvrdila najbitnije troškove kampanje (skupovi, oglašavanje na bilbordima, medijsko oglašavanje)
 
Takođe, TS je pratila aktivnosti javnih funkcionera na svim nivoima (na određenom uzorku) kako bi utvrdila razmere zloupotrebe funkcije za potrebe kampanje (funkcionerska kampanja). Po okončanju izbora TS je analizirala finansijske izveštaje i poredila prijavljene aktivnosti i troškove sa registrovanim u monitoringu.
 
 
 
fondotvorenodrustvo
Broj članaka: 0

Javne nabavke pod lupom

U okviru zalaganja Transparentnosti Srbija za jačanje vladavine prava, institucija, odgovornosti u vršenju javnih poslova i zaštite javnih resursa, projekat je usmeren na javne nabavke, mehanizam za kažnjavanje zloupotreba u javnim nabavkama i otklanjanje njihovih štetnih posledica. Pored pokretanja/praćenja konkretnih slučajeva javnih nabavki i postupanja institucija, u okviru projekta će se uticati na promene u sistemu javnih nabavki u kontekstu evropskih integracija, borbe protiv korupcije i reforme javne uprave. Cilj je da se poveća broj uočenih i osvetljenih problematičnih praksi, proveri da li uspostavljeni sistem funkcioniše, usmeri pažnja građana na najbitnija pitanja javnih nabavki, a institucijama predoče sistemska rešenja za uočene probleme.

 

fondotvorenodrustvo

 

Dokumenti:

Promotivni materijal povodom 100 dana Vlade

 

Poslovno tehnička saradnja ministarstava i javna nabavka usluga Pošte

Oglašavanje gradonačelnika u listu Politika

Javno privatno partnerstvo - koncesija za aerodrom "Nikola Tesla"

 Predlog za izmene ZoJN i za postupanje državnih organa - MUP tajne nabavke

Konkurs za SOS telefon - Ministarstvo za rad - kršenje zakona

 

 

Članci i inicijative:

 

 

Izjave i vesti o javnim nabavkama

 

 

 

 

Broj članaka: 0

Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse

Projekat se bavi jačanjem integriteta, odgovornosti i unapređenjem borbe protiv korupcije u organima javne vlasti koji su iskusili probleme sa koruptivnim situacijama tokom primene planova integriteta iz 2013, kroz izradu unapređenih planova integriteta tokom 2017. i poboljšanje propisa i prakse postupanja po predstavkama, posebno kroz mehanizam uzbunjivanja. Na osnovu prikupljenih podataka iz medija o slučajevima korupcije u organima vlasti i prikupljenih planova integriteta subjekata koji su obuhvaćeni uzorkom, analizira se kvalitet i objektivnosti planova integriteta subjekata koji su obuhvaćeni uzorkom sa posebnim osvrtom na oblasti koje su u vezi sa identifikovanim slučajevima korupcije ili sumnje na korupciju.       Rezultati analize će biti upotrebljeni za podizanje pažnje javnosti, posebno medija, u vezi sa preventivnim merama koje treba sprovesti nakon otkrivanja korupcijskog slučaja ili sumnje na korupciju i značaja izrade i sprovođenja planova integriteta u tom smislu.

 

Predlog projekta

Budžet

 Konferencija za novinare 26. decembra 2017: Planovi integriteta - između korupcijskog rizika i antikorupcijske prakse

TS planovi integriteta maj 2018

TS planovi integriteta maj 2018 sažetak

 

 

 

ACASmali

Broj članaka: 0

Politički uticaj na javna preduzeća i medije

event jp2Dva ozbiljna problema su identifikovana u oblasti borbe protiv korupcije: politički uticaj na javna preduzeća i politički uticaj na medije. Ovaj projekat ima za cilj smanjenje političkog uticaja na javna preduzeća, podsticanjem profesionalnog vođenja kompanija i stvaranjem okruženja za umanjivanje političkog uticaja na medije uz pomoć regulisanog državnog oglašavanja. Na uzorku od 30 javnih preduzeća koje su osnovali Vlada RS, pokrajinska vlada, opštinske uprave, Transparentnost Srbija je pratila usvajanje podzakonskih akata, izbor direktora javnih preduzeća i članova nadzornih odbora, kriterijume za izbor, transparentnost procesa, usvajanje godišnjih planova, koji uključuju planiranje oglašavanja, sponzorstava i donacija i izveštavanje o primeni godišnjih planova. Prikupljeni podaci su poslužili za izradu izveštaja sa preporukama za poboljšanje stanja koji su distribuirani nadležnima i predstavljeni građanima.

TS je u okviru projekta organizovala i debatu o regulisanju oglašavanja javnog sektora.

Materijal:

 

 

KingdomoftheNetherlands

Broj članaka: 0

Monitoring izborne kampanje 2017

Transparentnost Srbija je i za predsedničke izbore 2017. pratila promotivne aktivnosti javnih funkcionera u doba izborne kampanje, kao i njihovu predstavljenost u medijima. U fokusu je takođe bilo postupanje državnih organa. Biće predstavlljeno šta je bila dužnost pojedinih organa i u vezi sa kojim pitanjima su propustili da reaguju javni tužilac, Narodna skupština, Regulatorno telo za elektronske medije, Agencija za borbu protiv korupcije i drugi organi.

 

Izveštaji i prilozi:

 

 

 

 

Broj članaka: 0

Indeks otvorenosti budžeta

Indeks otvorenosti budžeta je jedino svetsko nezavisno istraživanje, uporednih mera za povećanje transparentnosti budžeta nacionalnih vlada. U istraživanju se dodeljuju ocene transparentnosti na skali do 100, na osnovu 109 od 140 pitanja iz upitnika. Ova pitanja se fokusiraju na to da li organi vlasti informišu javnost o informacijama iz osam ključnih budžetskih dokumenata u skladu sa standardima međunarodne dobre prakse.

 

Srbija pala na listi Indeksa otvorenosti budžeta april 2020

Srbija nazadovala po otvorenosti budžeta januar 2018 (Serbia has fallen in the openness of the budget)

Srbija i dalje loše ocenjena po otvorenosti budžeta septembar 2015 (Serbia still ranked low on budget transparency)

Srbija lošije rangirana po otvorenosti budžeta januar 2013 

Srbija u srednjoj grupi zemalja po „otvorenosti“ budžeta oktobar 2010

InternationalBudgetPartnership

Broj članaka: 0

Finansijske istrage kao oruđe za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije

 

Projekat se sprovodi u cilju jačanja kapaciteta javnih tužilaca, sudija i pripadnika policije iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine za vođenje finansijskih istraga u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala. Drugi cilj je snaženje saradnje i koordinacije među institucijama koje imaju zaduženja u ovoj oblasti, kako unutar zemalja, tako i u okviru regiona. Tri komponente projekta čine – ispitivanje postojećeg pravnog okvira i prakse u sprovođenju finansijskih istraga u tri posmatrane zemlje; organizovanje edukacija i programa za jačanje kapaciteta javnih tužilaca, sudija i policajaca iz tri države; unapređenje saradnje u sprovođenju finansijskih istraga sa posebnim fokusaom na razmenu iskustava među pripadnicima institucija koje su uključene u ovaj proces. Kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori, ove aktivnosti će biti sprovođene u kontekstu pregovora o pridruživanju EU, odnosno poglavlja 23 i 24 evropskih integracija.

Projekat partnerski sprovode Centar za monitoring i istraživanja iz Podgorice, Transparentnost Srbija iz Beograda i Asocijacija za demokratske inicijative iz Sarajeva. Projekat se sprovodi od 15.4.2017. do 14.4.2018, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova kraljevine Holandije.  

KingdomoftheNetherlands

  

Broj članaka: 0

Koalicija prEUgovor - praćenje reformi u okviru poglavlja 23 i 24

 

Koaliciju prEUgovor čini sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje su stručne za različite politike u okviru poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Misija koalicije prEUgovor je da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljnjoj demokratizaciji Srbije.

Organizacije civilnog društva okupile su se maja 2013. godine u koaliciju prEUgovor na osnovu ekspertize koju su izgradile kroz dugogodišnju specijalizaciju za određena pitanja koja pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Koalicija prEUgovor je nastala iz potrebe za sinergijom potencijala i znanja ovih organizacija u cilju bržeg i efikasnijeg dostizanja i uspešne primene evropskih vrednosti i standarda.

Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji nezavisni izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. Pored toga, prEUgovor objavljuje i rEUformator - specijalizovani mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Koaliciju prEUgovor čine:

  • ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima
  • Autonomni ženski centar (AŽC)
  • Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)
  • Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
  • Centar za primenjene evropske studije (CPES)
  • Grupa 484
  • Transparentnost Srbija (TS)

Koalicija prEUgovor u skladu sa misijom, ciljevima i specifičnim poljima ekspertize organizacija članica tokom pregovora Srbije za članstvo u EU realizuje sledeće aktivnosti:

1) Izrada metodologije, merila, indikatora i tehnike za nadgledanje politika i procesa u okviru poglavlja 23 i 24;

2) Formulisanje preporuka i paćenje toka pregovora koristeći zajedničku metodologiju i format izveštaja u oblastima iz poglavlja 23 i 24;

3) Rad na ostvarivanju elementarnih preduslova za učešće koalicije prEUgovor i ostalih OCD u procesu evropskih integracija, koji je uslovljen pregovorima Srbije za članstvo u EU;

4) Iznošenje konkretnih predloga izmena i dopuna zakona iz oblasti obuhvaćenih poglavljima 23 i 24 i praćanje sprovođenja novousvojenih zakona;

5) Osiguravanje autentičnih izvora informacija o procesu pridruživanja Srbije u EU;

6) Sprovođenje aktivnosti predstavljanja i zagovaranja primene nalaza analize i preporuka, tražeći podršku ključnih aktera i obaveštavajući javnost o negativnim posledicama neuključivanja OCD u proces pregovora;

7) Definisati i sprovoditi komunikacijsku strategiju kako unutar koalicije, tako i u komunikaciji sa ostalim akterima u Srbiji i EU;

8) Unapređivanje znanja članica koalicije o procesu pridruživanja EU, sadržini pregovaračkih poglavlja i načinima zastupanja stavova i preporuka koalicije.

U postavljanju kriterijuma za procenu harmonizovanosti društvenog, ekonomskog, političkog i pravnog prostora Srbije sa evropskim standardima i normama, koalicija prEUgovor se rukovodi evropskim vrednostima i standardima sadržanim u Zajedničkim tekovinama (Acquis communautaire).

 

Od septembra 2020. do februara 2022. godine koalicija prEUgovor sprovodi projekat prEUgovor za vladavinu prava i evrointegracije Srbije uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju. Cilj projekta je da doprinese sprovođenju reformi politika u poglavljima 23 i 24.

Vladavina prava je osnovna vrednost na kojoj se temelji Evropska unija. Prema kriterijumima utvrđenim u procesu pristupanja, države koje teže pristupanju Uniji moraju da uspostave i promovišu pravilno funkcionisanje osnovnih institucija neophodnih za obezbeđivanje vladavine prava. Evropska komisija stoga pomno prati napredak zemalja kandidata i izrađuje redovne neformalne izveštaje. Civilno društvo takođe doprinosi tim naporima svojim izveštajima iz senke koji raspravljaju o sadržaju i efektima reformi.

Evropska unija je primetila tendenciju pogoršanja u oblasti vladavine prava u Srbiji. Ne samo da je Srbija otvorila samo dva nova poglavlja 2019. i nijedno 2020. godine, već se promenio i kontekst EU. Velika Britanija je zvanično napustila EU nakon glasanja o Bregzitu. Francuska je izdala „non-paper“ kako bi ubrzala pristupni proces, predlažući promenu pristupa sa jačom ulogom država članica koje bi nadgledale proces. Evropska komisija je potom usvojila novu metodologiju proširenja početkom 2020. godine. Konačno, Freedom House je 2020. godine prvi put jednu zemlju EU proglasio „delimično slobodnom“ (Mađarska).

Uz pravu kombinaciju praćenja politike i aktivnosti zagovaranja, očekujemo sledeće ishode:

  • Ojačana koalicija PrEUgovor za procenu sadržaja reformi vladavine prava i njenog uticaja na građane.
  • Ojačana koalicija PrEUgovor za zagovaranje reformi politika.

Od 2013. koalicija prEUgovor postiže rezultate u pružanju precizne analize šireg političkog konteksta u kojem se odvijaju reforme, povezivanju tačaka između različitih oblasti politika nasuprot pristupu koji je zasnovan na prostom štikliranju stavki. Koalicija je, takođe, predlagala konkretne mere u oblastima relevantnim za poglavlja 23 i 24 i zalagala se za ove reforme.

Aktivnosti na ovom projektu uključuju: tematske radionice sa organizacijama civilnog društva, polugodišnje Alarm izveštajepredloge praktične politike, podnošenje zakonodavnih amandmana u procesu javne rasprave, nacionalne i lokalne konferencije i istraživačke priče koje rasvetljavaju stanje u poglavljima 23 i 24.

Projekat je podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju (Balkan Trust for Democracy) kroz projekat nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

 

Broj članaka: 0

Antikorupcijske reforme i njihovi efekti - ostvarivanje preporuka za borbu protiv korupcije u okviru Poglavlja 23 evropskih integracija

 

Projekat predviđa izradu izveštaja o sprovođenju pojedinih obaveza organa vlasti, odnosno aktivnosti koje oni treba da sprovedu, a koje su propisane Akcionim planom za Poglavlje 23, potpoglavlje Borba protiv korupcije. Predmet praćenja su aktivnosti čiji je krajnji rok za primenu istekao u 2015. ili 2016. godini, one čiji ističe u 2017. godini kao i aktivnosti čija se primena odvija kontinuirano, tokom cele realizacije AP.

Transparentnost Srbija izvestaj o monitoringu AP 23 mart 2018

 

 

 

 

Ovaj projekat se finansira preko Agencije za borbu protiv korupcije, a sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljlaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije

 

ACASmali

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

U Skupštinu Srbije (http://goo.gl/ag8Br7) stigao je predlog naprednjaka za izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Novosti je ukazao na dobre i loše strane ovog predloga.

nemanjanenadic"O slabostima propisa za finansiranje stranaka i predlozima kako da se problemi reše smo pričali i kada se zakon donosio i nakon monitoringa izbornih kampanja. Ministarstvo finansija je objavilo letos nacrt sa nizom korisnih izmena, ali bez zadiranja u najkrupnije probleme, kao što su zloupotreba tzv. „redovnih aktivnosti javnih funkcionera“ tokom kampanje ili situacija u kojoj iz izveštaja o finansiranju kampanje nije vidljiv krajnji izvor finansiranja nekih troškova (krediti, neplaćeni rashodi).

Aktuelni predlog SNS sadrži smanjenje budžetskih izdvajanja za stranke, što je dobro. Ipak, i dalje nećemo znati zbog se daje baš toliko novca. Kada bi svrha bila jasnije određena (npr. da se omogući minimalno finansiranje rada određenog broja odbora, određena suma za aktivnosti svakog poslanika), onda bi se lako odredila i visina budžetskih dotacija i način raspodele. Ovako se novac, bio veliki ili mali, daje bez jasnog cilja.

Predlog poslanika SNS da se omogući korišćenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada stranaka (uključujući i budžetski, ako je to bila ideja) u izbornoj kampanji je nelogičan. Loša posledica takvog rešenja bio bi neravnopravan položaj učesnika izbora, naročito vanparlamentarnih stranaka i grupa građana.

Pošto je budžet, osim članarine, najmanje kontroverzan izvor stranačkih prihoda, ako se već smanjuju budžetska davanja, trebalo bi uporedo smanjivati i potrebe za novcem. Jedan od načina je postavljanje razumnih limita visine troškova kampanje, koji su sada neograničeni".

Broj članaka: 0

Ne rešena pitanja

strankePredloženim izmenama neka od najvažnijih pitanja vezanih za finansiranje partija i dalje se ne rešavaju. Reč je o širokom korišćenju promotivnih aktivnosti javnih funkcionera tokom izbornih kampanja (http://goo.gl/TEuGPG), kao i o nerešenom pitanju krajnjih izvora finansiranja kampanje – nakon podnošenja finansijskih izveštaja ne vidi se iz kojih sredstava i kada će biti plaćeni krediti i neizmirena dugovanja.

Broj članaka: 0

Zakon o uzbunjivačima

uzbunjivaciSamo usvajanje Zakona o uzbunjivačima, čak i ako se popravi aktuelni predlog, nije dovoljan stimulans da se dobije više prijava protiv korupcije. „Zato je potrebno menjati Krivični zakonik kako bi se oslobodili neki koji neposredno učestvuju u korupciji jer su često jedini svedoci”, kaže Nemanja Nenadić za Politiku.

On iznosi podatak da se otkrije manje od jedan odsto slučajeva korupcije godišnje, i da je to ustanovljeno ispitivanjem javnog menjenja s pitanjem „Da li ste učestvovali u korupciji?”, na koje se dobija nekoliko stotina hiljada potvrdnih odgovora.

Transparentnost Srbija je od trenutka unošenja normi o zaštiti uzbunjivača u Zakon o Agenciji 2010. godine ukazivala da su one nedovoljne i da ovu materiju treba urediti posebnim zakonom. Jer, Agencija nema uslova ni da veoma ograničenu zaštitu pruži kvalitetno. Da su ove sumnje bile tačne, pokazalo se četiri godine kasnije, kad je Ustavni sud utvrdio da je neustavan član 56. stav 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Prema toj odredbi, direktor Agencije donosi „bliži propis” kojim se uređuje postupak pružanja pomoći zaposlenima u javnom sektoru koji „u dobroj nameri” prijave korupciju. U skladu s tim, neustavnim je oglašen i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju iz 2011. godine, a objavljivanje odluke je odloženo za tri meseca.

Na osnovu osporenog Pravilnika, nekoliko desetina uzbunjivača je dobilo kakvu-takvu zaštitu od progona. Zato period do objavljivanja odluke Ustavnog suda treba iskoristiti za hitne dopune člana 56. Zakona o Agenciji – preporuka je TS. Uz to, pitanje zaštite uzbunjivača treba rešiti što pre, posebnim sveobuhvatnim zakonom. Ali u TS smatraju da Predlog zakona, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri od 3. oktobra, sadrži brojne manjkavosti.

Broj članaka: 0

Ozbiljni nedostaci u Akcionom planu za poglavlje 23

TSSFBTS je dostavila danas Ministarstvu pravde i Delegaciji EU komentare (http://goo.gl/oR5MDu) na deo Nacrta Akcionog plana za poglavlje 23, koji je bio naknadno objavljen. Reč je o aktivnostima u okviru 13 preporuka koje nisu uopšte bile objavljene u prvoj verziji ovog dokumenta. Već smo ranije ukazali da nacrt Akcionog plana ne samo da ne sadrži dovoljno razrađene mere za borbu protiv korupcije, već i da mu je opšti kvalitet neshvatljivo nizak kada se ima u vidu značaj koji bi ovaj dokument trebalo da ima na putu evrointegracija Srbije (stilske greške, određivanje nenadležnih institucija da ispune pojedine zadatke i drugo), kao i značaj koji Vlada Srbije pridaje procesu evrointegracija.

Na žalost, ni ono što je napisano u okviru 13 "zaboravljenih" preporuka nije mnogo bolje. U gotovo svakoj pojedinačnoj aktivnosti će bti potrebno načiniti neke izmene, a kroz ceo dokument bitno izmeniti indikatore postignutih ciljeva, kako bi se moglo oceniti koliko su mere bile uspešne. Neke aktivnosti uopšte nisu planirane, iako su potrebne, kao što je izmena propisa o tajnosti podataka (u kontekstu zaštite uzbunjivača), izmena pravila za zaključivanje ugovora o nabavkama na osnovu međudržavnih sporazuma, kontrola nad preduzećima u državnom vlasništvu i pod državnom kontrolom, transparentnost rada javnih preduzeća, suzbijanje korupcije u privatnom sektoru, korupcija u obrazovnom sistemu (osim prilikom upisa), pitanje formiranja posebnih "radnih grupa" policije za ispitivanje slučajeva korupcije, mere za sprečavanje korupcije u lokalnoj samoupravi i na pokrajinskom nivou, oblici saradnje između organa vlasti i civilnog društva u borbi protiv korupcije, promene Krivičnog zakonika (osim u delu privrednog kriminala), mere za podizanje efikasnosti i nezavisnosti pravosudnih i istražnih organa (otklanjanje problema koji su već sada poznati), stepen detaljnosti podataka o postupcima koji se vode zbog korupcije, rešavanje problema "curenja informacija" o istragama u sadašnjem pravnom okviru.

Izuzetno je važno da Akcioni plan za poglavlje 23 bude što kvalitetniji i što detaljniji, jer će se EU u narednim godinama fokusirati upravo na praćenje ostvarivanja mera koje tu budu zacrtane. Ukoliko Srbija bude preuzela manje obaveza kroz ovaj dokument, to će prividno olakšati ispunjenje uslova za prijem, ali će propustiti šansu da proces evrointegracija iskoristi za postizanje osetnog napretka u borbi protiv korupcije.

Broj članaka: 0

Izraditi Prostorni plan na zakoniti način

beograd-na-vodiJavna sednica Komisije za javni uvid u Nacrt prostornog plana za „Beograd na vodi“ održava se u sredu i 12h u velikoj sali Gradske uprave grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6. Predstavnici Transparentnosti Srbija prisustvovaće sednici i ukazati na primedbe koje smo poslali Republičkoj agenciji za prostorno planiranje i Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda.

Naše primedbe nisu urbanističke prirode, kao što to uglavnom nisu bile ni kada smo na javnom uvidu komentarisali izmene Generalnog plana Beograda, već se odnose na način izrade ovog dokumenta. Iako je i tada bilo jasno da se planski dokumenti prilagođeni potrebi izvođenja jednog konkretnog projekta, i to po zamislima potencijalnog investitora, to je postalo još očiglednije u pripremi ovog dokumenta.

Zbog toga što je nacrt izrađen suprotno Odluci (o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi”) i aktima više pravne snage (Zakon o planiranju i izgradnji) i zbog toga što ne sadrži potpune a bitne podatke o procesu izrade Plana i dokumentima koji su pri tom korišćeni, predložili smo, kao jedino moguće rešenje, da se nacrt povuče sa javnog uvida i da se pristupi izradi novog, u skladu sa Zakonom i Odlukom.

Iz Odluke se može videti da je nosilac izrade Prostornog plana Republička agencija za prostorno planiranje, da je ta agencija bila dužna da obezbedi pribavljanje mišljenja, uslova i saglasnosti nadležnih organa i organizacija propisanih zakonom, kao i da osigura saradnju i usaglašavanje stavova sa svim relevantnim subjektima planiranja. Relevantni subjekti planiranja su u ovom slučaju državni organi koji daju mišljenja i saglasnosti na pojedine delove plana, a ne i treća lica, poput potencijalnih investitora na lokaciji za koju se plan odnosi. Potencijalno zainteresovanim investitorima zakon ne daje veća prava od građana koji mogu dati svoje predloge na javnom uvidu, to jest, ni Odluka ni Zakon ne propisuju da se proces planiranja vrši u dogovoru sa potencijalnim investitorima.

U Nacrtu Prostornog plana se može pročitati da su ovaj dokument zajednički sačinili Republička agencija za prostorno planiranje i Urbanistički zavod Beograda (zaglavlje dokumenta), da je pripremljen u skladu sa Zakonom i drugim propisima, i da je „u toku izrade Prostornog plana obavljena saradnja sa svim nadležnim institucijama i organizacijama Republike Srbije i Grada Beograda“.

S druge strane, iz teksta objavljenog u dnevnom listu „Politika“ od 5. oktobra 2014, koji sadrži intervju sa direktorom Urbanističkog zavoda Beograda, dr Nebojšom Stefanovićem, a za koji nije objavljena ispravka, te se stoga može smatrati verodostojnim izvorom informacije, može se videti:

• da je Urbanistički zavod pri kreiranju prostornog plana pravio kompromise sa firmom „Igl hils“, odnosno da svesno nije predložio najbolje rešenje za prostorni plan, u skladu sa pravilima struke, već rešenje koje je uvažilo u određenoj meri i želje kompanije koja je imenovana kao „investitor“.

• Da Prostorni plan nije izrađen na osnovu Odluke i propisa više pravne snage, već na osnovu „idejnog rešenja investitora“, koje je samo delimično korigovano na osnovu stručnih stavova Urbanističkog zavoda, zakonskih odredbi i uslova gradskih i republičkih institucija;

U vezi sa ovde navedenim pitanjima učešća investitora u planiranju, napominjemo da je u smislu Zakona o planiranju izgradnji, član 2. st. 1. t. 21) „investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola“. Prema trenutno dostupnim podacima, a i po prirodi stvari, za izgradnju objekata na osnovu Prostornog plana ne može još uvek postojati investitor, jer građevinska dozvola po Zakonu ne može biti izdata za objekte čija izgradnja još uvek nije predviđena prostornim planom, tako da se može govoriti samo o jednom ili više potencijalnih investitora na tom području. Osim toga, prema javno dostupnim podacima, još uvek nije zaključen ugovor između organa i organizacija Republike Srbije ili Grada Beograda i kompanije koja se navodi kao „investitor“, a koji bi na bilo koji način uredio njihove međusobne odnose, odnosno prava i obaveze po osnovu kupovine ili zakupa građevinskog zemljišta, zajedničkog ulaganja, koncesije ili nekog drugog pravnog posla.

Dana 10. oktobra 2014. Transparentnost – Srbija je uputila zahtev za pristup informacijama Javnom urbanističkom preduzeću ''Urbanistički zavod Beograda'', kojim smo tražili informacije i kopije dokumentacije u vezi sa ovim pitanjima. U zahtevu smo napomenuli da su navedene informacije neophodne kako bi se razumeo postupak izrade ovog dokumenta, što je jedan od preduslova za kvalitetno ostvarivanje svrhe javnog uvida. Odgovor koji smo dobili po isteku zakonskog roka sadrži tvrdnju da „Zavod nije dobijao dokumente od drugih pravnih i fizičkih lica u vezi sa izradom ovog prosotrnog plana i da ne poseduje „Master plan“ koji je izradila firma „Igl Hils“ iz Abu Dabija. Ova tvrdnja je u kontradikciji sa javno iznetim i nedemantovanim podacima o načinu izrade ovog planskog dokumenta, a i sa onim što je svakome očigledno, da ovaj prostorni plan predstavlja korigovanu veziju planova koje je predstavila ova firma iz Emirata u saradnji sa zvančinicima Republike Srbije i Grada Beograda.

Zbog svega toga smatramo da Nacrt Prostornog plana ne sadrži bitne podatke o procesu izrade i dokumentima koji su prilikom njegovog sačinjavanja korišćeni, što onemogućava da se o njemu vodi kvalitetna rasprava, ali i da se proveri da li je sačinjen u skladu sa Zakonom i Odlukom. Pošto ove informacije nisu objavljene ni do okončanja javnog uvida, jedino rešenje je da se postupak vrati u prethodnu fazu.

Broj članaka: 0

Decencija od izbora prvih nezavisnih organa

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije održaće danas sednicu povodom 10 godina rada Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

skupstinaposlaniciOvom sednicom će na lep način biti obeležena zaista značajna godišnjica - deset godina od izbora prvog čelika nezavisnih organa u Republici Srbiji. Godišnjica u stvari pada za nedelju dana (22. decembra), kada je Narodna skupština izabrala Rodoljuba Šabića za prvog poverenika za informacije od javnog značaja, i kada je izabrala članove Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa (organ čije je nadležnosti kasnije preuzela Agencija za borbu protiv korupcije).

Osnivanje ovih institucija je delom rezultat i našeg rada u periodu od 2002. do 2004, kada smo davali brojne inicijative za sadržaj ovih propisa, sprovodili istrživanja koja su pokazala potrebu za uređivanjem pristupa informacijama i sukoba interesa i objašnjavali u javnosti koristi koje će to doneti borbi protiv korupcije. U oblasti pristupa informacijama su bile angažovane i druge NVO, okupljene u Koaliciju za slobodan pristup informacijama.

Uvođenje pravila u ovim oblastima je nepovratno podiglo nivo očekivanja građana od organa vlasti i standarde za borbu protiv korupcije. Naročito je veliki bio značaj Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji je suštinski promenio odnos građana prema vlastima, stavljajući ih u položaj da sa punim pravom traže, a ne da mole za bitne dokumente o radu javnog sektora. Taj uspeh očigledno ne bi bilo moguće ostvariti da Zakon nije imao snažnog promotera u liku g. Šabića, koji je, osim rešavanja po žalbama, snažno promovisao pravo na pristup informacijama i proaktivno, dajući pri tom veliki značaj upravo korišćenju prava na pristup informacijama kao najboljem mehanizmu za prevenciju korupcije.

Broj članaka: 0

Zaštitnik građana

RodoljubSabicpovZaštitnik građana objavio je mišljenje o uredjenju visine naknada i nagrada za rad izvršitelja. U misljenju se, između ostalog, navodi da postoji opasnost od korupcije zbog nedovoljnih kriterijuma za dodelu predmeta izvršiteljima, i ukazuje na potrebu za jačim nadzorom i kontrolom njihovog rada.

Ombudsman je takođe naveo da nagrade i naknade za rad izvršitelja, na način kako su uređene Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja, visinom ugrožavaju egzistenciju građana lošeg materijalnog stanja.

Nagrade i naknade u nekim okolnostima višestruko premašuju osnovni dug, čime se izigrava njihova propisana svrha i pretvaraju se u neformalnu kaznu.

Celo mišljenje može se pročitati na sajtu Ombudsmana:
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/3614-2014-12-15-13-28-19

Broj članaka: 0

Povećanje transparentnosti u radu lokalnih vlasti u šest opština Raškog i Pčinjskog okruga

 

In 2015 Transparency Serbia conducted a project "Local Transparency Index - LTI[1]" in which it evaluated transparency of all municipalities in Serbia and ranked them by LTI. Ranking was done by the methodology developed by TS. The research included evaluation of web sites, visit to municipalities and evaluation of information available to citizens at local administration premises, gathering information from local self-government and from other sources (such as Official Gazette, Anti-Corruption Agency, Commissioner for Information, State Audit Institution).

Municipalities from Raska and Pcinja region were ranked poorly - Bujanovac had LTI score 47, Novi Pazar 39, Tutin 35 and Presevo15 (on a scale from 0 to 100). On the other hand, municipality Vranje was among 10 best ranked local self-governments with LTI score 60, while Raska municipality had LTI score 57. Nevertheless, even with these municipalities, there are still a lot of areas which could be further improved.

In order to improve their LTI rank and thus improve transparency of selected local self-governments, within the proposed project TS will produce an analysis of current status in transparency of six municipalities - Novi Pazar, Bujanovac, Presevo, Raska, Tutin and Vranje - involved in the project. The analysis will be based on their results in the 2015 LTI research which would then be updated.

Based on the analysis, TS will produce recommendations to each municipality involved on how to improve its transparency. This would include recommendations for changes in documents and local acts (such as statutes, rulebooks), modifications of websites (adding new sections), changes in website administration practices (regular publishing of certain information, documents), placing notifications and information in administration premises (citizens' service centers) and other changes in practice of local self-governments. The analysis would also include deviations from obligations set up by laws or by-laws (such as Guidelines for creating web presentations of state organs and local self-governments, Instruction for the creation and publication of the information booklet on public authority work, Anti-Corruption Agency Law, Law on Budget System, Law on Consumers Protection, Law on Public Procurement, Law on Public Enterprises) noted in the research.

The project will raise awareness of local administration about importance of transparency and point to specific actions to raise transparency if there is a political will to act in accordance with the proclaimed anti-corruption principles. Beneficiaries of this project are selected local self-governments which would receive analysis of the problems and obstacles for increasing their transparency with recommendations for the removal of barriers in either normative framework or practice. Citizens of selected municipalities, local CSOs and the media will also benefit from improved transparency of local self-governments.

This project will also contribute, to a large extent, to the fulfillment of several specific objectives set by the Serbia’s Strategy for Reform of the Public Administration: IIIv, IIIg and IIId - improvement of public financial management and procurement, increase of legal certainty and improvement of the business environment and the quality of public services, as well as strengthening transparency, ethics and accountability in the performance of public administration. Thus, it will affect, in a positive way, the work of the Ministry of State Administration and Local Self-Government in this area. Project stakeholders are selected local self-governments, citizens of selected municipalities, local CSOs and the media (which are also beneficiaries of the project), Standing Conference of Towns and Municipalities (the organization that brings together all the municipalities and cities in Serbia), Anti-Corruption Agency(that will be interested to learn about implementation of Anti-Corruption Strategy provisions in practice (N.B. the Agency is in charge of oversight of this Strategy and Action plan), Commissioner for Information (related to the information booklets of selected municipalities).

[1]http://www.transparentnost.org.rs/LTI/index.html

OSCE

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija

Transparentnost Srbija je 2014. sprovela projekat “Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija?”, koji je podržala FOD. Nalazi projekta pokazali su da ne postoji adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i sankcionisanja dodele državne pomoći mimo zakona, kao ni mehanizam kojim bi se utvrđivala svrsishodnost državne pomoći. Analiza je ukazala da je novac često trošen nenamenski. Tokom 2014. godine bilo je najavljeno usvajanje uredbe o kontroli svrsishodnosti državne pomoći. Nema saznanja da je uredba usvojena. U međuvremenu je usvojen Zakon o ulaganjima, na osnovu kojeg je formiran Savet koji odlučuje o dodeli podsticaja. U međuvremenu u medijima je promovisan značajan broj ulaganja, većinom stranih, za koje je država obezbedila subvencije, odnosno državnu pomoć. Na kritike ekonomskih stručnjaka, domaćih privrednika i njihovih udruženja da sistem subvencija nije dobar, državni zvaničnici su odgovarali tvrdnjama da se uloženi novac višestruko vraća državi, bez objavljivanja studija ili drugih analiza koje bi to dokumentovale.

Ovaj projekat, istraživanje "Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili promocija" je svojevrstan nastavak istraživanja iz 2014/15 godine. Cilj istraživanja bio je uspostavljanje i primena sistema za praćenje svrsishodnosti državne pomoći u Republici Srbiji. Transparentnost Srbija je ovom analizom težila da utvrdi da li postoji mehanizam za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći i da li se taj mehanizam primenjuje, te da javnost upozna sa slučajevima u kojima se dodela državne pomoći koristi za političku promociju i utvrdi načine da se ova oblast bolje uredi kroz propise i praksu. 

TS je analizirala rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći (KKDP) objavljena na sajtu KKDP, izveštaje o funkcionerskim kampanjama u prethodnim izbornim ciklusima i izveštaje medija o investicijama koje su bile potpomognute subvencijama. Na osnovu toga načinjen je izbor preduzeća za koje je bilo potrebno utvrditi da li su dobili državnu pomoć i da li je dozvoljenost te pomoći razamatrala KKDP. Među njima je utvrđeno nekoliko spornih za koje nije bilo moguće pronaći rešenja na stranici KKDP, zbog čega su od KKDP zatražena dodatna tumačenja.

TS je od svih (eventualno) nadležnih tražila i podatke o izradi propisa (uredbe) kojom bi bilo regulisano pitanje utvrđivanja svrsishodnosti državne pomoći. Prikupljeni su svi važeći relevantni propisi koji se odnose na oblast kontrole državne pomoći i ulaganja, odnosno podsticaje ulaganjima, kao i njihove izmene u prethodnom periodu.

TS je analizirala postupanje KKDP i posebnu pažnju posvetila slučajevima dodele državne pomoći za koje je KKDP navela da ih nije razmatrala i slučaju u kome je odgovorila da je dve godine nakon podnošenja zahteva za mišljenje, a sedam dana nakon podnošenja zahteva TS da dostavi odluku, donela odluku da nije nadležna. TS je istovremeno "testirala" rad KKDP kroz podnošenje dve inicijative (ponovljene inicijative sa novom argumentacijom) za razmatranje jednog slučaja dodele državne pomoći. Ta "epizoda" je deo analize prakse KKDP i ujedno deo završnog izveštaja.

TS je pratila izveštavanje medija o subvencijama, državnoj pomoći, funkcionerskoj kampanji u preduzećima i izdvojila nekoliko pozitivnih primera medijskog izveštavanja o dodeli državne pomoći, koji se izdvajaju od uobičajene medijske slike (prenošenje izjava funkcionera sa potpisivanja sporazuma ili polaganja kamena temeljaca, otvaranja fabrika i sl.).

TS je od nadležnog organa (Ministarstva privrede) prikupila podatke o načinima na koji se utvrđuje ispunjavanje ciljeva postavljenih prilikom dodele državne pomoći i podatke o vanrednim kontrolama i izveštajima koje je Ministarstvo vršilo/izrađivalo u vezi sa dodelom državne pomoći. Ovi podaci predstavljeni su u okviru analize mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći, što čini centralni deo završnog izveštaja.

Sve ovo predstavljeno je kroz četiri analize koje čine ovaj izveštaj – „Analizu mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći", „Analizu prakse KKDP", „Analizu medijskog izveštavanja o državnoj pomoći i subvencijama" i „Analizu propisa. Izveštaj takođe sadrži rezime, kao i preporuke za promenu propisa i/ili prakse.

 

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 doc

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 pdf

Subsidies to investors - meaningful state aid or a political promotion

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 - rezime doc

Svrsishodnost državne pomoći Transparentnost Srbija maj 2017 - rezime pdf

Analiza medijskog izveštavanja o državnoj pomoći i subvencijama doc

Analiza medijskog izveštavanja o državnoj pomoći i subvencijama pdf

Analiza prakse Komisije za kontrolu državne pomoći doc

Analiza prakse Komisije za kontrolu državne pomoći pdf

Analiza propisa doc

Analiza propisa pdf

Analiza mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći doc

Analiza mehanizama za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći pdf

 

 

fondotvorenodrustvo

Broj članaka: 0

Planovi rada, izveštaji o radu i sistematizacije radnih mesta 2014

Cilj projekta bio je da se na odabranom i ograničenom uzorku (10 institucija), koji uključuje više istovrsnih institucija javnog sektora, i više vrsta institucija, uoče slabosti u izradi planova rada, izveštaja o radu i planiranju ljudskih resursa u pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta, a sve u cilju uticanja na proces reforme javne uprave i borbu protiv korupcije.

Naime, unutrašnje ustrojstvo organa javne vlasti uređeno je aktima o sistematizaciji radnih mesta. Ranija istraživanja TS, kao i drugi raspoloživi podaci ukazuju na to da državni organi, javna preduzeća i ustanove, kao i organi lokalne samouprave ne samo da nisu na jedinstven način procenile svoje potrebe za angažovanjem ljudskih resursa, nego i da procene potreba nisu zasnovane na analizama o tome na koji način bi trebalo osmisliti unutrašnju organizaciju kako bi institucija obavila sve svoje zadatke koji proizlaze iz zakona i strateških akata. Pored toga, akti o sistematizaciji radnih mesta imaju i druge slabosti, u pogledu stručnog profila koji bi trebalo da imaju zaposleni službenici, prethodnog radnog iskustva ili posebnih znanja i veština (npr. kompjuterska pismenost, strani jezici). U tom pogledu se često pribegava prilagođavanju pravilnika o sistematizaciji zatečenom ili željenom stanju (da se opravda već doneta odluka o tome ko će biti zaposlen), nego što se čini obrnuto – da se zapošljavaju lica sa potrebnim kvalifikacijama. Iako se o ovoj temi diskutuje u javnosti, podaci se najčešće predstavljaju paušalno i bez sistematski prikupljenih i predstavljenih informacija, koje bi bile podobne za analizu. Usled toga, a ne samo zbog nedovoljnog znanja i političke volje, izostaje mogućnost da se utiče na reformske procese.

Druga oblast rada javnog sektora kod koje postoje veliki problemi, koji se odražavaju negativno i na borbu protiv korupcije jeste pitanje odgovornosti za rad koja bi se ostvarila kroz precizne planove rada i izveštaje o radu. Ova pitanja su u tesnoj vezi i sa prethodno pomenutim, jer planiranje ljudskih resursa treba da bude usklađeno i sa onim što institucija u određenoj godini planira da ostvari. Isto tako, izveštaji o radu treba da ukažu, između ostalog, i na to da li je postojeće osoblje odgovorilo tim zadacima.

 

Publikacija:

Projekat je podržao: 

kas_logom

Broj članaka: 0

Izveštavanje i odgovornost kao mehanizam za suzbijanje korupcije 2014

Ovaj projekat imao je za cilj da utvrdi kakve su normativne obaveze a kakva praksa u vezi sa izradom planova rada, pripremom i objavljivanjem izveštaja o radu i kako funkcioniše sistem odgovornosti u slučajevima da nisu ispunjene obaveze utvrđene planom.

Na ovaj način smo želeli da ukažemo na značaj izveštavanja i uspostavljanja sistema za „polaganje računa“, kao važnog mehanizma za borbu protiv korupcije i povećanje transparentnosti. Takođe smo želeli da podstaknemo diskusiju o normativnim i drugim reformama, kako bi ubuduće obaveze u vezi sa izradom, objavljivanjem i razmatranjem planova rada i izveštaja o radu bile detaljnije i jasnije formulisane, i kako bi u većoj meri trud koji se ulaže u pravljenje planova i izveštaja doneo rezultate kroz povećanu odgovornost donosilaca odluka.

Projekat je sproveden tokom 2014, uz podršku fondacije Konrad Adenauer. Svi izloženi stavovi pripadaju isključivo organizaciji Transparentnost – Srbija, i ne moraju odražavati stavove KAS.

 

Publikacija:

 

Projekat je podržao: 

kas_logom

Broj članaka: 0

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama - kako unaprediti antikorupcijske potencijale

Javno-privatna partnerstva, kao dugoročni poslovni sporazumi između državnih organa i privatnih investitora, predstavljaju područje visokog rizika korupcije, tako da je cilj ovog projekta da dodatno poboljša antikorupcijske mehanizme (transparentnost i konkurencija) u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Transparentnost Srbija analizira važeći Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama sa posebnim fokusom na rizike transparentnosti i korupcije sa ciljem identifikovanja nedostataka u zakonodavstvu i pružanja preporuka u kojima se može dodatno poboljšati.

Takođe, TS analizira relevantni pravni okvir iz regiona i potencijalne antikorupcijske mehanizme u svojim relevantnim zakonima koji se mogu preneti u domaći pravni okvir.

 

 

Projekat je podržala Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

oebsSrbm

Broj članaka: 0

Inspekcije - selektivnost i nadzor medija

Transparentnost Srbija sprovela je istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi da li inspekcije postupaju nepristrasno ili su na neki način zloupotrebljene radi vršenja pritiska na medije, odnosno njihove osnivače i izdavače, i na druga pravna lica - oglašivače ili potencijalne oglašivače u medijima. Pored toga, istraživanje se bavilo i pitanjem transparentnosti rada inspekcijskih organa, kao preduslovom za javnu kontrolu i utvrđivanje eventualne pristrasnosti u kontroli privrednih subjekata.

 

 

 

TS monitoring inspekcije i mediji konferencija maj 2018

 

Zahtevi - mediji

Inspektorat za rad:

Beograd   Bor   Čačak   Kikinda   Loznica   Niš   Vranje

Poreska inspekcija:

Beograd   Bor   Čačak   Kikinda   Loznica   Niš   Vranje

Uprava za preventivu:

Beograd   Bor   Čačak   Kikinda   Loznica   Niš   Vranje

 

Odgovori na zahteve - mediji:

Inspektorat za rad odgovor mediji i preduzeća

Inspektorat za rad odgovor mediji Beograd

Inspektorat za rad odgovor mediji Vranje i Bor

Inspektorat za rad odgovor mediji Kikinda 1  Kikinda 2  Kikinda 3  Kikinda 4

Insepktorat za rad odgovor Politika 1    Politika 2

Poreska inspekcija odgovor na zahtev 40 dana

Poreska inspekcija resenje odbijen zahtev mediji Niš (istovetno obrazloženje za sve gradove)

Poreska inspekcija - žalba Povereniku - mediji Beograd (istovetne žalbe za sve odbijene zahteve za sve gradove)

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Bor

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Beograd

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Loznica

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Niš

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Čačak

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Kikinda

Rešenje Poverenika - prihvaćena žalba - mediji Vranje

Poreska inspekcije odgovor mediji Bor

Poreska inspekcije odgovor mediji Beograd

Poreska uprava odgovor mediji: Loznica

Poreska inspekcije odgovor mediji Niš

Poreska inspekcije odgovor mediji Čačak

Poreska inspekcije odgovor mediji Kikinda

Poreska inspekcije odgovor mediji Vranje

Poreska inspekcija rešenje Poverenika - Južne vesti

Uprava za preventivu - Protivpožarna inspekcija - žalba Povereniku

Rešenje Poverenika

Zahtevi - preduzeća

Inspektorat za rad:

mesna industrija   mlečna 1   mlečna 2   mlečna 3   nameštaj

Poreska inspekcija:

mesna industrija   mlečna 1   mlečna 2   mlečna 3   nameštaj

Uprava za preventivu:

nameštaj

Tržišna inspekcija:

mesna industrija   nameštaj

Veterinarska inspekcija:

mesna industrija   mlečna 1   mlečna 2   mlečna 3 

 

Odgovori na zahteve - preduzeća: 

Rešenje Poverenika - nameštaj - MUP Uprava za preventivu

Inspektorat za rad odgovor mediji i preduzeća

Poreska inspekcija odgovor na zahtev 40 dana

Rešenje Poverenika Poreska uprava mlekare 1

Odgovor Poreska uprava: mlekare 1 

Rešenje Poverenika Poreska uprava mlekare 2

Odgovor Poreska uprava: mlekare 2

Rešenje Poverenika Poreska uprava mlekare 3

Odgovor Poreska uprava: mlekare 3

Rešenje Poverenika Poreska uprava mesna

Odgovor Poreska uprava: mesna industrija

Rešenje Poverenika Poreska uprava nameštaj

Odgovor Poreska uprava: nameštaj

Tržišna inspekcija odgovor: mesna industrija   nameštaj

Veterinarska inspekcija zapisnici o nadzoru:

Veterinarska inspekcija Uprava za veterinu uputstvo za uređenje zahteva 

Veterinarska inspekcija zahtev za uređenje odgovor

mesna industrija:

Famis 1    Famis 2    Famis 3   Famis 4

 

mlekare:

Gložane 2015 Gložane 2016 Gložane 2017

Leskovac 2015 Leskovac 2016 Leskovac 2017

Fass 1 Fass 2 Fass 3 Fass 4

Pančevo 1 Pančevo 2 Pančevo 3 Pančevo 4 Pančevo 5

Spasojević 1 Spasojević 2 Spasojević 3 Spasojević 4 Spasojević 5 Spasojević 6 Spasojević 7

Granice 1 Granice 2 Granice 3 Granice 4 Granice 5 Granice 6 Granice 7 Granice 8 Granice 9 Granice 10

Stara planina 1 Stara planina1a Stara planina 2 Stara planina 3 Stara planina 4 Stara planina 5

 

 

Planovi rada i izveštaji o radu:

Inspektorat za rad 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Poreska inspekcija 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Poreska inspekcija  zahtev planovi rada i izveštaji o radu

Poreska inspekcija rešenje odbijanje zahteva - planovi rada i izveštaji o radu

Poreska inspekcija dodatni zahtev planovi i izveštaji o radu

Poreska inspekcija - odbijanje dodatnog zahteva

Poreska inspekcija žalba Povereniku - planovi rada i izveštaji o radu

Poreska inspekcija žalba Povereniku - odbijanje dodatnog zahteva

 

Uprava za preventivu 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Pozarna inspekcija planovi rada i izveštaji o radu - obaveštenje 40 dana

Odgovor na zahtev - planovi rada i izveštaji

Tržišna inspekcija 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Veterinarska inspekcija 

Plan rada i Izveštaj o radu za 2015.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2016.   Plan rada i Izveštaj o radu za 2017. Plan rada za 2018.

Umesto planova za 205, 2016. i 2017. godinu:

Veterinarska inspekcija Minimalna dinamika službene kontrole

Veterinarska inspekcija Planiranje sluzbenih kontrola bezbednost hrane

Veterinarska inspekcija Plan godišnjih kontrola  2018

 

Veterinarska inspekcija odgovor na zahtev planovi rada i izveštaji o radu

Veterinarska inspekcija Uprava za veterinu Informator o radu 2018 - umesto izveštaja o radu za 2017

Veterinarska inspekcija Uprava za veterinu Informator o radu 2016 - umesto izveštaja o radu za 2015

 

 

Koordinaciona komisija - Izveštaj o radu 2016

Zakon o inspekcijskom nadzoru

 

KingdomoftheNetherlands

Broj članaka: 0

Monitoring lokalnih izbora u Beogradu 2018

Transparentnost Srbija pratila je sve izborne kampanje od 2004. godine. Pratili smo aktivnosti u kampanjama, kroz direktan monitoring, finansiranje kampanja, kroz naše procene utrošenih sredstava, što smo potom upoređivali sa prijavljenim troškovima, rad nadležnih institucija i organa (svojevremeno skupštinski odbor, RIK, Agencija za borbu protiv korupcije, tužilaštvo, RRA, odnosno RE itd). 
 
Od 2012. godine, TS redovno prati i funkcionersku kampanju, a od izbora 2017. godine i "plasman" te kampanje u elektronskim medijima, kao i zastupljenost i kontekst (pozitivan/negativan) pojavljivanja kandidata na naslovnim stranicama dnevne štampe. 
 
Ovaj monitoring funkcionerske kampanje obavljen je po istoj metodologiji kao i za prethodne izbore. Metodologija je nakon 2012. godine izmenjena i poboljšana, uvođenjem pet kategorija aktivnosti funkcionera, a 2017. godine uvedena je i šesta kategorija. 
 
Posmatrane su aktivnosti određenog broja funkcionera tokom četiri nedelje izborne kampanje i broj aktivnosti je upoređen sa brojem aktivnosti u odgovarajućem periodu prethodne neizborne godine.  Prikazali smo i uporedne podatke za sve godine od 2013. godine do danas. 
 
U analizi smo ukazali na karakteristične slučajeve funkcionerske kampanje i specifične slučajeve kršenja i zaobilaženja propisa, o kojima smo izvestili i organe nadležne za dalje postupanje. 
 
Za potrebe analize plasmana funkcionerske kampanje u elektronskim medijima, posmatrane su centralne informativne emisije pet TV stanica (RTS, N1, Prva, Studio B i Pink) u dva dana kampanje i jednom danu izborne tišine (20. i 28. februara i 2. marta). Utvrdili smo koliko sekundi i koliko priloga su u posmatranim emisijama dobili presednik Srbije (čije ime nosi lista okupljena oko SNS, partije na čijem je ujedno čelu), republički i gradski funkcioneri iz partija sa te liste, republički i gradski funkcioneri iz SPS-a, a koliko su liste dobile u okviru predizbornih blokova. Utvrdili smo i koje promotivne i druge aktivnosti funkcionera su uvrštene u posmatrane vesti, a koje su u ovim medijima i ovim terminima ostale bez odjeka. Analizirane su naslovne stranice devet dnevnih listova koji izlaze u Beogradu listova (24 sata, Alo, Blic, Danas, Informer, Kurir, Novosti, Politika, Srpski telegraf) u periodu od 15. januara do 3. marta. 
 
TS je pratila pojavljivanje funkcionera i kandidata, odnosno izbornih lista na naslovnim stranicama, kontekst pojavljivanja (negativan/neutralan/pozitivan), kao i glavne teme na naslovnim stranicama u tom periodu. 
 
Uradili smo i procenu troškova oglašavanja na TV-u i u štampi, na osnovu pribavljenih podataka o broju, trajanju, odnosno veličini, i poziciji golasa, cenovnicima i utvrđenim, odnosno procenjenim popustima. 
 

U okviru monitoringa i analize rezultata utvrdili smo i nekoliko izbornih paradoksa, na koje smo ukazali u posebnoj rubrici.

 

Materijal:

 

 

Broj članaka: 0

Korupcija u fokusu - izgradnja kapaciteta medija i podizanje pažnje javnosti

Projekat predviđa organizovanje okruglih stolova za predstavnike lokalnih medija i OCD, lokalnih vlasti, kao i organizovanje radionica za novinare i OCD. Teme koje se razmatraju na ovim okruglim stolovima su:
- Javno-privatna partnerstva;
- Lokalni antikorupcijski planovi
- Planovi integriteta.
 
Okrugli stolovi i radionice organizuju se u Kraljevu (4. maj), Nišu (16. maj), Novom Sadu (18. maj), Beogradu (28. maj) i Novom Pazaru (19. jun).
 
 
Lokalni antikorupcijski planovi:
 
 
Planovi Integriteta (2017)
 
 
 
 

Projekat je podržala Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

oebsSrbm

Broj članaka: 0

Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju

Transparentnost Srbija prati uzorak slučajeva u kojima je postojala sumnja na korupciju koje su pokrenuli nezavisni državni organi, uzbunjivači, novinari ili nevladine organizacije, kao i dalje postupanje policije i tužilaca. Kada novinari istražuju takve slučajeve, TS ukazuje na sistemske probleme iza pojedinačnih slučajeva i sistemske mere koje bi trebalo da sprovedu nadležni organi.

TS takođe pruža pomoć i podršku novinarima i medijima koji se bave ovim temama. Priče (slučajevi) su izabrane prema nekoliko kriterijuma - javni interes, mogući uticaj priče i slučaja na stanovništvo, uticaj priče kako bi se postigli ciljevi koje je postavio projekat, prethodna TS iskustva na temu, aktuelnost tema u svetlu programa borbe protiv korupcije i agende za integraciju u EU. TS će sarađivati sa novinarima u tim pričama/slučajevima, pomoći im da identifikuju, sa pravnog stanovišta, koje radnje treba preduzeti u konkretnom slučaju. TS će se takođe zalagati da se po objavljivanju tekstova pokrenu odgovarajući postupci, tako što će nadležnim organima slati preporuke za usvajanje / izmenu propisa, promenu procedura ili sprovođenje mera koje su im na raspoalagnju za rešavanje konkretnih slučajeva.

Deo projekta je i analiza optužnica koje su podignute u 2017. i 2018. godini, identifikovanje trendova i ključnih karakteristika slučajeva kojima su se bavili javni tužioci, pre i posle 1. marta, kada su na snagu stupile organizacione izmene u vezi sa procesuiranjem korupcije. Pored toga, TS će dati predloge za reviziju Akcionog plana za poglavlje 23 i sačiniti konačan izveštaj o rezultatima rada policije i tužilaca, na osnovu prikupljenih podataka i analiziranih slučajeva.

 

Izveštaj Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju - finalni

Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju - sažetak, decembar 2018

Tabela: Postupanje tužilaštva za organizovani kriminal i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu 

  

Kada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom da nadležne organe treba pustiti da na miru rade svoj posao. Transparentnost Srbija (TS) je na nekoliko desetina primera dokumentovala kako to organi (ne) rade svoj posao. U dva tekstu objavljena na portalu Peščanik  prikazano je nekoliko primera:

https://pescanik.net/pustite-nadlezne-organe-da-rade-svoj-posao/

https://pescanik.net/nadlezni-organi-i-dalje-rade-svoj-posao/

 

Tužilaštva - (ne)postupanje i inicijative TS:

 

 

 

 

 

     

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Drugi organi - dopisi, inicijative:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SNS - pozivi građanima na mobilne u kampanji

Analiza slučaja: Da li je SNS u kampanji imala baze podataka o građanima

Dokumenti:

 

TS i mediji

 

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10051-drzavni-revizor-mora-da-kontrolise-tajne-javne-nabavke

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10023-sistem-neodgovornosti

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/9928-bor-novcem-gradjana-placa-promociju-lokalnih-funkcionera

http://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10048-nezakonit-izbor-clana-odbora-agencija-za-borbu-protiv-korupcije

https://www.krik.rs/elektronski-dnevnici-tender-po-merama-firme-sarcevicevog-saradnika/

KRIK - http://www.energyobserver.com/sr/post/12113

https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-45954212

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/naucnici-u-strahu-od-odmazde-direktorka-instituta-vinca-uhlebila-pola-familije-i-ima/dtv4p4b

http://rs.n1info.com/Vesti/a442642/Koliko-kosta-docek-Nove-godine-u-Novom-Sadu.html

https://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/funkcioneri-i-dalje-najvise-najblazih-mera-za-neodgovorne-funkcionere

https://www.slobodnaevropa.org/a/transparentna-novogodisnja-rasveta/29600061.html

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/10-godina75-miliona-koliko-vredi-prijateljstvo-sa-odalovicem-jos-dok-je-bio-u-vladi/x446y0d

http://rs.n1info.com/Vesti/a420011/Novac-koji-Srbija-izdvaja-za-KiM-i-dalje-pod-velom-tajne.html

http://voice.org.rs/voice-avenija-mb-zlostavljanje-zivotinja-o-trosku-gradana/

https://www.radiostoplus.com/item/22604  

 

 

Procesuiranje krivičnih dela u vezi sa korupcijom:

TOK i VJT NS optužnice i presude tabela

 

Zahtev RJT:

Optužnice i sporazumi

Odgovor RJT:

RJT ne poseduje optuznice i sporazume o priznanju krivice

 

 

 

 

 

 

  

CVR

Broj članaka: 0

Podrška izradi Lokalnog antikorupcijskog plana u Novom Pazaru

U okviru projekta predviđene su sledeće aktivnosti:

 

1. Analiza okruženja za sprovođenje projekta i formiranje projektnog tima.
2. Inicijalni dogovori oko načina sprovođenja projekta, promocija izrade LAP i poziv za uključivanje civilnog društva, medija, predstavnika drugih sektora.
3. Predlozi u vezi sa formiranjem i načinom rada radne grupe.
4. Podrška radnoj grupi u analizi Modela i odabiru elemenata koji će iz Modela biti preuzeti u LAP.
5. Podrška radnoj grupi za razvijanje ostalih elemenata LAP (aktivnosti, rokovi, odgovorna lica).
6. Podrška organizovanju javne rasprave o Nacrtu LAP.
7. Podrška radnoj grupi u izradi finalnog izveštaja o usvajanju LAP
8. Podrška u formiranju Komisije koja će sprovesti konkurs za izbor članova tela za praćenje primene LAP.
9. Podrška radu Komisije u postupku koji prethodi izboru članova tela za praćenje primene LAP-a.
10. Podrška telu za praćenje primene LAP-a za definisanje oblasti rada, sopstvenog poslovnika o radu i izradu metodologije za praćenje sprovođenja LAP-a.
11. Podrška telu za praćenje primene LAP-a u definisanju drugih aktivnosti i oblasti delovanja tog tela (pored praćenja primene LAP-a) – npr. sopstvene inicijative, savetodavne aktivnosti i slično.
12. Obuke za predstavnike lokalne samouprave u pogledu izrade i sprovođenja LAP.
13. Promocija projekta u javnosti.

Posebno ćemo ostvariti saradnju sa opštinom Raška, koja je takođe izrazila interesovanje da dobije pomoć od TS u vezi sa izradom LAP, a konkretni modaliteti će biti naknadno dogovoreni u saradnji sa korisnikom (Grad Novi Pazar), i mogu obuhvatiti prisustvo predstavnika Raške radnim sastancima koji su održani sa predstavnicima Novog Pazara i susreti i savetodavna pomoć oko pojedinih pitanja, učešće u obukama i slično.

 

Konferencija za novinare povodom izbora LAF-a : http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/konferencije/10650

Rešenje o formiranju Lokalnog antikorupcijskog foruma

Predlog liste članova Lokalnog antikorupcijskog foruma

Odluka o raspisivanju javnog konkursa za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana grada Novog Pazara 

Pravilnik o postupku izbora članova Lokalnog antikorupcijskog foruma grada Novog Pazara

Poslovnik o radu komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana grada Novog Pazara

Rešenje o formiranju Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana grada Novog Pazara

 Izveštaj o usvajanju Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 Odluka o usvajanju LAP-a

 Lokalni antikorupcijski plan za grad Novi Pazar - konačni, usvojeni tekst

 Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 Javni poziv - okrugli sto o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 Javni poziv - javna rasprava o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Novi Pazar

 JAVNI POZIV udruženjima, da predlože svoje predstavnike za kandidate, odnosno pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za izradu LAP-a.

 JAVNI POZIV za uključenje u postupak izrade LAP-a po pojedinim oblastima

 

Poziv na konferenciju za novinare - LAP Novi Pazar 31. avgust  

Poziv za prisustvo tematskim sednicama za oblasti 1, 2, 3 i 4 LAP-a 2. i 3. oktobra

Poziv za prisustvo sednicama radne grupe za izradu LAP-a Novi Pazar 6. i 7. novembra

Poziv za prisustvo sednicama radne grupe za izradu LAP-a Novi Pazar 26. i 27. novembra

 

 

Prijava - Nikola Kočović

Rešenje o formiranju radne grupe

Poslovnik o radu Radne grupe

 

 

 

 

  • ACASLogo
Broj članaka: 0

Lokalna i centralna vlast - transparentnost, antikorupcijski potencijal i korupcijski rizici

U sklopu zalaganja „Transparentnosti“ za unapređenje pristupa informacijama i povećanja javnosti i odgovornosti u javnim nabavkama i javno-privatnim partnerstvima, TS će u ovom projektu utvrditi stepen poštovanja standarda za transparentnost rada centralnih i lokalnih vlasti (proaktivno i davanje informacija po zahtevima), boriće se za zaustavljanje retrogradnih procesa u oblasti pristupa informacijama i poštovanje pravila o javnosti rada. Borićemo se za jačanje mehanizama za kažnjavanje zloupotreba u javnim nabavkama i otklanjanje njihovih štetnih posledica.

TS će, takođe, utvrditi metodologiju za kvantitativnu ocenu stanja u oblasti javnih nabavki i JPP, odnosno indeks na osnovu kojeg će se  pomoću indikatora i precizno propisanih kriterijuma ocenjivati i rangirati koruptivni rizik pojediniačnih javnih nabavki.

 

 

fondotvorenodrustvo

Broj članaka: 0

Upotreba budžetske rezerve

Multi-Country Study on Budget Credibility

project supported by International Budget Partnership

case study Serbia: Using of Contingency Funds

Report:

Using of “current budget reserve”, i.e. contingency funds by the government during the fiscal year has significant impact to the budget.

Government is transfers funds from approved budget appropriations to the contingency funds, but does not provide explanation on consequences of to the original budget programs. Similarly, Government re-transfer significant part of these funds to the selected municipalities in arbitrary way and without explanation.

Since 2015, there is a legal threshold for such reserve funds, that is 4% of overall budget income. In practice, the level of contingency funds is significantly smaller in the adopted budget, but the Government increases it by transferring funds from approved budget appropriations that “cannot be used”, to the contingency funds and thereafter to other budget beneficiaries and other purposes, either entirely new or those where original funds were insufficient. 

It is worth to mention that this worrying practice is also supported by the changes in the Budget system law. Namely, before the budget for 2015, it was allowed to spend at most as 2% for the “current contingency funds” and 0,5% for the permanent budget reserve. If the original budget planed less than 2%, it was possible to increase it during the fiscal year, but only up to 1% of total budget. Amended Budget system law provides for possibility to assign 4% of the budget to the “current contingency funds” or to transfer funds during the fiscal year till the same level. This increased several times the amount of contingency funds and transfers made during the year.

For instance, in 2016 government maximally used this possibility. Namely, the original budget income was 997,4 billion RSD, and the maximum allowed contingency fund 39,9 billion RSD. However, original approved budget had only 1,14 billion contingency funds. During the fiscal year, Government issued more than 70 decisions about contingency funds, and used the total of 38,9 billion RSD in that way. Out of that amount, only 0,063 billion was for the purpose to finance newly established administrative units of the government and 1 billion for extraordinary elections. So huge amount of funds spent for other purposes, indicates poor planning in the original budget. Furthermore, 1,6 billion of contingency funds was spent for forbidden purpose – funds dedicated to the executive were spent for judiciary.

Within this project TS will try to find out:

  1. What was the total amount of money transferred to the contingency funds, from the contingency funds, and what were the biggest individual transfers to the fund and from the fund to local authorities?
  2. Why some budget appropriation, transferred to the contingency fund, remained unspent and in which way that affected achievement of budget program goals?
  3. On the basis of which information Government selected municipalities to be given transfers from the contingency funds and amounts of transfers?
  4. What was the ultimate purpose that contingency funds were used for?

We will also try to find out what are Ministry of finance, State Audit Institution and relevant parliamentary committee doing regarding:

SAI:

What are SAI conclusions regarding the legal ground of using the contingency funds for municipal transfers?      

How did SAI evaluated effects of budget transfers to the contingency funds and consequences for the original budget programs?         

Did SAI consider to perform performance audit or to evaluate budget planning process that would be related to the identified practice with contingency funds transfers?

MoF:

Does MF check whether municipalities need transfers from contingency funds due to decreased income and what information collects in that regards?      

Does MF perform pre-selection of municipal requests for financial support from the central budget?     

In which way MF identifies approved budget appropriations to be decreased in favor of contingency funds?

Parliamentary committee for public finances:

Did parliament asked information from the Government on modification of the original budget that is related to the contingency funds transfers?    

Did parliament asked government to explain consequences of budget reserve transfers for the affected programs?      

Does finance committee, when discussing the new draft budget, compares it with previous years appropriations for the same purpose, in particular when funds were unspent in previous budget year and transferred to the budget reserve?

Zahtevi:

ЈЛС: (12)

одвојено за 2017, 2016, 2015. и 2014: Бечеј 2016; Врање 2015; Врњачка Бања 2015; Зајечар 2017; Крагујевац 2014; Косјерић 2014; Ковачица 2016; Јагодина 2017; Лесковац 2017; Краљево 2016; Нови Пазар 2015; Ниш 2014;

- информација о томе за које буџетске програме и пројекте је у 20ХХ години било угрожено спровођење услед мањих буџетских прихода, те је због тога било неопходно затражити средства из текуће буџетске резерве Републике, то јест, за које намене су утрошена средства која је локална самоуправа добила трансфером из буџетске резерве?

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

- који градови и општине су се у 2014, 2015, 2016 и 2017. години обраћали Министарству финансија/Влади Републике Србије са захтевом/молбом да им се одобри трансфер средстава из буџетске резерве за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода буџета тих јединица локалне самоуправе.

- да ли су сви такви захтеви прихваћени и да ли су прихваћени у целости што се тиче траженог износа?

- ако неки захтеви нису прихваћени или нису прихваћени у целости, на основу којих критеријума су прихватани, одбацивани и на основу којих критеријума се одлучивао о износу? Молимо да нам доставите и списак захтева који нису прихваћени или који нису прихваћени у целости.

2017:

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведених апропријација те су средства са тих апропријација у више наврата током 2017. године, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0902 – Социјална заштита, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка Републичком фонду за здравствено осигурање, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Глава 16.7 – Управа за јавни дуг, Програм 2201 – Управљање јавним дугом, функција 170 – Трансакције јавног дуга, Програмска активност 0002 – Сервисирање спољног јавног дуга, апропријација економска класификација 442 – Отплата страних камата

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0901 – Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка за исплату недостајућих средстава за редовне пензије, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, средства у укупном износу од

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Програм 0606 – Подршка раду органа јавне управе, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Програмска активност 0039 – Извршење судских поступака, апропријација економска класификација 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова

- Раздела 16 – Министарство финансија, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Пројекат 5001 – Експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројеката, апропријација економска класификација 541 – Земљиште, средства

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2017. године, на апропријацијама:

а. Раздел 21 – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5002 – М 1.11 Крагујевац–Баточина, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које од укупно предвиђених 450 милиона динара у буџетску резерву решењем Владе од 1. децембра 2017. године трансферисано 280.000.000 динара;

б. Раздел 21 – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5003 – Изградња аутопута Е-763 Обреновац–Љиг, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које је од укупно предвиђених 9. 472.000.000 решењем Владе од 8. децембра 2017. године у буџетску резерву трансферисано 2.276.663.000 динара и решењем од 10. марта 2017. трансферисано 110.000.000 динара.

в. Раздел 21 – Mинистарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5015 – Пројекат мађарско – српске железнице, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које од укупно предвиђених 850 милиона динара у буџетску резерву решењем Владе од 10. марта 2017. године трансферисано 150.000.000 динара;

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројеката 5002, 5003 и 5015.

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2017. године, на апропријацији:

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Глава 26.2 – Управа за резерве енергената, Програм 2403 – Управљање обавезним резервама, функција 430 – Гориво и енергија, Програмска активност 0001 – Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, апропријација економска класификација 424 – Специјализоване услуге, са које од укупно предвиђених 1.750.000.000 динара у буџетску резерву решењем Владе од 25. децембра 2017. године трансферисано 1.700.000.000 динара

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

2016:

Министарство финансија:

 

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведених апропријација те су средства са тих апропријација у више наврата током 2016. године, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Глава 16.7 – Управа за јавни дуг, Програм 2201 – Управљање јавним дугом, функција 170 – Трансакције јавног дуга, Програмска активност 0002 – Сервисирање спољног јавног дуга, апропријација економска класификација 442 – Отплата страних камата

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0901 – Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка за исплату недостајућих средстава за редовне пензије, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, средства у укупном износу од

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Програм 0606 – Подршка раду органа јавне управе, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Програмска активност 0039 – Извршење судских поступака, апропријација економска класификација 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0802 – Уређење система рада и радно-правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0010 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које је, од укупно предвиђених 4.150.000.000 динара у буџетску резерву решењем владе од 26. децембра 2016. године трансферисано 1.250.000.000 динара;

- копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројеката

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 21 – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију, функција 450 – Саобраћај, Пројекат 5007 – Изградња моста Земун – Борча са припадајућим саобраћајницама, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које је у два наврата, решењима Владе од 27. априла и 22. октобра и2016. године у буџетску резерву трансферисано укупно 557.000.000 динара од укупно предвиђених 644.531.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројекта 5007.

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Глава 26.2 – Управа за резерве енергената, Програм 2403 – Управљање обавезним резервама, функција 430 – Гориво и енергија, Програмска активност 0001 – Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, апропријација економска класификација 424 – Специјализоване услуге, са које су у два наврата, решењима Владе трансферисана укупна средства од 1.300.000.000 динара од укупно предвиђених 1,350.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

Републичка дирекција за робне резерве

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 52 – Републичка дирекција за робне резерве, Програм 2401 – Управљање робним резервама, функција 490 – Економски послови некласификовани на другом месту, Програмска активност 0002 – Образовање, обнављање, смештај и чување робних резерви, апропријација економска класификација 521 – Робне резерве, са које су у два наврата током 2016. године решењима Владе Србије у буџетску резерву трансферисана укупна средства од 650.277.000 (389.277.000 и 261.000.000) динара од укупно предвиђених 1,247,238,000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

 

Министарство здравља

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 25 – Министарство здравља, Програм 1808 – Трансфери РФЗО-у, функција 760 – Здравство некласификовано на другом месту, Програмска активност 0004 – Отпремнине за вишак запослених у здравственим установама, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које су у два наврата, решењима Владе Србије од 26. децембра и 29. децембра трансферисана у буџетску резерву средства у износима од 2.188.623.000 динара и 700.000.000 динара од укупно предвиђених 4.400.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

Министарство државне управе и локалне самоуправе

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 19 – Министарство државне управе и локалне самоуправе, Програм 0613 – Реформа јавне управе, функција 111 – Извршни и законодавни органи, Програмска активност 0002 – Организациона и функционална реорганизација јавне управе, апропријација економска класификација 414 – Социјална давања запосленима, са које је решењем Владе од 23. децембра у буџетску резерву трансферисано 1.550.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 28 – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програм 0803 – Активна политика запошљавања, функција 412 – Општи послови по питању рада, Програмска активност 0003 – Подршка решавању радно-правног статуса вишка запослених, апропријација економска класификација 472 – Накнаде за социјалну заштиту из буџета, , са које су у два наврата, решењима Владе Србије од 23. децембра и 26. децембра трансферисана у буџетску резерву средства у износима од 1.477.000.000 динара и 276.000.000 динара од укупно предвиђених 6.000.000.000 динара.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности за коју је наведени износ био предвиђен.

Национална служба за запошљавање

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2016. године, на апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0802 – Уређење система рада и радно-правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0010 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које је у буџетску резерву решењем Владе Србије од 26. децембру трансферисано 1.250.000.000 динара од укупно предвиђених 4.150.000.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање програмских активности.

2015:

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведених апропријација те су средства са тих апропријација у више наврата током 2015. године, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0902 – Социјална заштита, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка Републичком фонду за здравствено осигурање, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања

- Раздел 16 – Mинистарство финансија, Програм 0606 – Подршка раду органа јавне управе, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Програмска активност 0039 – Извршење судских поступака, апропријација економска класификација 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0901 – Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка за исплату недостајућих средстава за редовне пензије, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, средства у укупном износу од

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2015. године, на следећим апропријацијама:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Глава 16.2 – Пореска управа, Програм 2302 – Управљање пореским системом и пореском администрацијом, функција 110 – Извршни и законодавни органи, финансијски и фискални послови и спољни послови, Пројекат 5001 – Модернизација информационог система Пореске управе, апропријација економска класификација 515 – Нематеријална имовина, са које су средства од 131.253.000 динара решењем Владе од 2. октобра 2015. године трансферисана у буџетску резерву, од чега је највећи део искоришћени за исплату плата додатака и накнада запослених (зарада), припадајућих социјалних доприноса на терет послодавца и накнаде трошкова за запослене за преузете раднике из Пореске управе и из одговарајућих служби Привремених институција Косова и Метохије, а мањи део (13.332.000) за одржавање новог компјутеризованог транзитног система- подршку информационом систему царинске службе.

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0801 – Запошљавање и уређење система рада и радно правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које су решењем Владе од 18. децембра 2015. године средства од 3.815.586.000 динара трансферисана у буџетску резерву.

  • - копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање програмских циљева у оквиру пројеката, односно наведених програмских активности.

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2015. године, на апропријацијама:

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Програм 2401 – Управљање робним резервама, функција 430 – Гориво и енергија, Програмска активност 0001 – Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, апропријација економска класификација 521 – Робне резерве, са које су у два наврата, решењима Владе од 16. априла и 29. маја 2015. године средства у износима од 600.0000.000 и 277.000.000 динара трансферисана у буџетску резерву.

- Раздел 26 – Министарство рударства и енергетике, Програм 0503 – Управљање минералним ресурсима, функција 440 – Рударство, производња и изградња, Пројекат 4001 – Пројекат „Регионалног развоја Бора”, апропријација економска класификација 511 – Зграде и грађевински објекти, са које су решењем Владе од 11. децембра 2015. године средства у износу од 118.000.000 динара трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеним апропријацијама утицало на остваривање пројекта 4001, односно програмске активности "Формирање и одржавање обавезних резерви нафте"..

Национална служба за запошљавање

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2015. године, на апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Програм 0801 – Запошљавање и уређење система рада и радно правних односа, функција 090 – Социјална заштита некласификована на другом месту, Програмска активност 0001 – Подршка НСЗ-у при остваривању права корисника у случају незапослености, апропријација економска класификација 464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, са које су решењем Владе Србије од 18. децембра 2015. средства од 3.815.586.000 динара, од укупно предвиђених 8,9 милијарди, трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмске активности.

2014:

Министарство финансија:

  • информације односно копије докумената који садрже информације:

– из којих се може видети на основу чега је закључено да није могуће искористити средства са доле наведене апропријације те су средства са те апропријације, решењима владе, уз позивање на члан 61. став 13 Закона о буџетском систему, трансферисана у буџетску резерву.

Реч је о апропријацији:

- Раздел 16 – Министарство финансија, Глава 16.7 – Управа за јавни дуг, функција 170 – Трансакције јавног дуга, апропријација економска класификација 441 и 442 (Отплате домаћих камата, Отплата страних камата)

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2014. године, на апропријацији:

- Раздел 28 – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, функција 70 – Социјална помоћ угроженом становништву некласификована на другом месту, апропријација економска класификација 481 – Дотације невладиним организацијама, са које су средства у износу од 226.000.000 динара решењем Владе од 7. децембра 2014. године трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских активности за која су средства била намењена.

 

Министарство рударства и енергетике

  • копије докумената из ког се могу видети разлози за мање извршење буџета од планираног током буџетске 2014. године, на апропријацији:

- Раздел 26 Министарство рударства и енергетике, функција 430 – Гориво и енергија, апропријација економске класификације – 521 – Робне резерве са које су средства у износу од 800.000.000 динара решењем Владе од 23. децембра 2014. године трансферисана у буџетску резерву.

  • копије докумената из којих се може видети на који је начин умањење предвиђених средстава на наведеној апропријацији утицало на остваривање програмских активности за која су средства била намењена, односно на формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте.

 

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2014 - izbor

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2015 - izbor

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2016 - izbor

Rešenja o upotrebi budžetske rezerve 2017 - izbor

 

JLS:

Odgovor Novi Pazar

Odgovor Vranje

Odgovor Niš

Odgovor Bečej

Odgovor Vrnjačka Banja

Odgovor Kovačica

Odgovor Zaječar

Odgovor Kragujevac

Odgovor Kraljevo

Odgovor Leskovac

Odgovor Jagodina

Odgovor Kosjerić

 

Dopisi:

Ministarstvo finansija Sektor za budžet - pomoćnik ministra

Skupština Srbije Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu javnih  sredstava

Državna revizorska institucija - predsednik DRI

 

Odgovor Nacionalna služba za zapošljavanje

Odgovor Republička direkcija za robne rezerve

Odgovor Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Odgovor Ministarstvo zdravlja 1

Odgovor Ministarstvo zdravlja 2

Odgovor Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 1

Odgovor Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2

 

Budžet za 2014

Budžet za 2015

Budžet za 2016

Budžet za 2017

Završni račun budžeta za 2014

DRI revizija budžeta 2014

DRI revizija budžeta 2015

DRI revizija budžeta 2016

 

 

 

Broj članaka: 0

Podrška za izradu lokalnih antikorupcijskih planova

Transparentnost Srbija radila je ili još uvek radi sa 12 opština i gradova koje podržava USAID GAI projekat na izradi ili reviziji lokalnih antikorupcijskih planova, na formiranju tela za praćenje sprovođenja LAP-ova, na podršci ovim telima u radu i na podršci JLS za izradu dokumenata predviđenih LAP-ovima.

U prvoj fazi TS je pružila pomoć gradovima Šabac i Vranje i opštinama Vrnjačka Banja, Raška i Sjenica u izradi i reviziji lokalnih antikorupcijskih planova i u procesu formiranja tela za praćenje sprovođenja planova. U Vranju i Raški izrađeni su novi LAP-ovi, dok je u Sjenici i Vrnjačkoj Banji izvršena revizija, kako bi se planovi uskladili sa standardima koje je propisala Agencija za borbu protiv korupcije. TS je, takođe, podržala proces formiranja komisije za izbor članova tela za praćenje sprovođenja LAP-a, pratila postupak izbora tela i podržala telo u razvoju internih procedura i metodologija rada. U Šapcu TS je u prvoj fazi obezbedila prenos iskustava iz drugih gradova i podršku izradi planova rada, uključujući i dodatne zadatke i ulogu tela, u skladu sa Modelom.

U drugoj fazi pružena je podrška gradskoj opštini Stari grad za izradu LAP-a, a Novom Pazaru i Raški za sprovođenje pojedinih aktivnosti iz LAP-ova.

U trećoj fazi opštinama Sremski Karlovci, Varvarin, Veliko Gradište i Inđija pružena je podrška za izradu LAP-ova, a opštinama Priboj i Požega za sprovođenje pojednih mera.

 

Materijali i dokumenti nalaze se na stranici posvećenoj svim projektima koje TS sprovodi sa JLS uz podršku USAID Projekta za odgovornu vlast (GAI).

 

  

 

 

 usaidmala

  Projekat za odgovornu vlast (GAI)

 

 

Broj članaka: 0

Pristup informacijama - izmene Zakona i izbor poverenika

 

Transparentnost – Srbija će, od decembra 2018. do septembra 2019, sama i u saradnji sa drugim organizacijama civilnog društva sprovoditi sledeće aktivnosti:

  • Praćenje javnosti rada preduzeća u državnom vlasništvu - upućivanjem zahteva za pristup informacijama
  • Organizovanje radionica za medije i organizacije civilnog društva na temu javnosti rada preduzeća u dražvnom vlasništvu
  • Analiza nacrta i predloga izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izrada predloga amandmana
  • Praćenje prakse rada Poverenika i Upravnog suda u vezi sa pristupom dokumentima koji sadrže tajne podatke ili se odnose na javne finansije
  • Praćenje postupanja Narodne skupštine u postupku izbora novog poverenika
  • Analize dosadašnjih predloga i mišljenja međunarodnih organizacija o izmenama pravila za slobodan pristup informacijama
  • Analiza relevantnih međunarodnih iskustava u vezi sa izborom poverenika

·        Analiza odredaba drugih propisa koji utiču na ostvarivanje prava na pristup informacijama i formulisanje predloga amandmana.

 

fod

 

Materijal:

Glavni nalazi istraživanja

Izveštaj sa konferencije - predstavljanje rezultata projekta

Transparentnost Srbija pristup informacijama ključni izazovi - sažetak

Primeri (ne)postupanja javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu

Analiza propisa koji utiču na ostvarivanje prava na pristup informacijama – propisi o zaštiti konkurencije avgust 2019

Analiza propisa koji utiču na izvršenje rešenja Poverenika za informacije avgust 2019

Analiza propisa o tajnosti i njihovom uticaju na pristup informacijama od javnog značaja avgust 2019

Neizvršena rešenja Poverenika: 20162017 2018 

 

 

Saopštenja:

Javnost uskraćena za debatu o kandidatima za poverenika 3. jul 2019

Civilno društvo predlaže da Nevena Ružić rukovodi institucijom Poverenika 19. jun 2019

Skupština da povuče sporni uslov za izbor novog poverenika 16. jun 2019

Izveštaj EK ukazao na bitne probleme za borbu protiv korupcije 31. maj 2019 

Javnost rada organa centralne i lokalne vlasti u Srbiji 28. februar 2019

Pogoršanje neispunjenog plana za borbu protiv korupcije 11. februar 2019

Skupština još nije pokrenula izbor novog Poverenika 16. januar 2019

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dalje sadrži štetne odredbe 5. januar 2019

Međunarodni dan borbe protiv korupcije – podsetnik na neispunjene obaveze 9. decembar 2019

 

Komentari TS:

Koliko vredi zemljište "Beograda na vodi"? 15. septembar 2019.

Pošto put? 23. avgust 2019.

Povodom otvaranja deonice auto-puta 18. avgust 2019.

Darovi izvođača radova 23. jul 2019.

Sakrivanje podataka o državnim preduzećima 10. jul 2019.

Značajan stav Prekršajnog suda za kažnjavanje organa koji ignorišu zahteve za pristup informacijama 8. jul 2019

Tajnost ugovora sa Fijatom i drugima 4. jul 2019

Javnost uskraćena za debatu o kandidatima za poverenika 3. jul 2019

Za prijatelje sve, za neprijatelje ništa, za strance zakon 25. jun 2019

Komentar predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Poverenika za 2018. 20. jun 2019

Spalionica životinjskog otpada zgrće novac po partijskoj liniji 18. jun 2019

Povučen nezakoniti uslov za kandidovanje poverenika 17. jun 2019

TS uputila predlog zaključka o izveštaju Poverenika 17. jun 2019

Građani su shvatili da političari troše njihove pare, a da oni tu ništa ne mogu 16. jun 2019

Problem v.d. mandata direktora javnih preduzeća stigao do suda 12. jun 2019

Tragikomedija oko ugovora za aerodrom 25 mart 2019

Koliko ima logike i informacija oko prodaje Luke Novi Sad 23 mart 2019

Srbija tri meseca bez poverenika 22 mart 2019

Propisati zakonsku obavezu 15 mart 2019

Ko je kriv za zloupotrebe u Železnicama? 13 mart 2019

Netransparentnost koncesije za aerodrom 19 februar 2019

Nije počeo postupak izbora novog poverenika 15 februar 2019 

Auto-put BG - ZR ipak preko zemljišta PKB-a ili okolo, pa 25 km duže? 10 februar 2019

Objaviti celokupnu dokumentaciju 06 februar 2019

Koridori 03 februar 2019

Uvesti zakonsku obavezu, ne obećanja 01 februar 2019

Srbija postavlja nove rokove za Poglavlje 23 25 januar 2019

Iz budžeta izdvojeno 33 miliona evra za otkup zemljišta za Beograd na vodi 17 januar 2019

Ko je kandidat za Poverenika? 26 decembar 2018

Koncesija bez objavljenog ugovora i studije koja pokazuje opravdanost 24 decembar 2018

Četrnaest godina Poverenika za informacije 22 decembar 2018

EPS, Kotež i „Duing biznis“ lista 06 decembar 2018

 

 

Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama - nacrt iz decembra 2018

 

Zahtevi i odgovori:

Zahtevi - odazivni izveštaji

Odgovori: 

Žalbe zbog nedostavljanja odgovora (odazivni izveštaji)

 

Broj članaka: 0

Otvorene i ukrštene javne nabavke

Projekat „Otvorene i ukrštene javne nabavke“ organizacije Transparentnost – Srbija, polazi od uočenih problema u vezi sa funkcionisanjem sistema javnih nabavki u Republici Srbiji i značajem ovih funkcionisanje državnog aparata, uticaja na ukupan privredni život i zadovoljenja potreba građana. Projekat se nadovezuje na planove Srbije za borbu protiv korupcije i EU integracije.

Uopšte uzev, cilj ovog projekta bio je da se poveća otvorenost podataka o javnim nabavkama i njihova iskoristivost u praksi.

Na osnovu Zakona o javnim nabavkama iz 2012, kao i na osnovu prethodnih zakona koji su uređivali tu oblast, predviđeno je obavezno objavljianje oglasa i drugih dokumenata koji su izričito pobrojani u Zakonu na Portalu javnih nabavki, koji vodi Uprava za javne nabavke.

Veći deo podataka koji su objavljeni na Portalu nalazi se u obliku koji ne pruža mogućnost daljeg korišćenja. Usled toga je smanjena korisnost tih objava, a pretrage su limitirane na parametre koji su unapred predviđeni postavkama Portala. Drugi problem, koji je u vezi sa predmetom ovog istraživanja jeste nedovoljna povezanost podataka koji postoje na Portalu javnih nabavki sa podacima o javnim nabavkama koji su u posedu drugih organa vlasti.

Prilika da se stanje unapredi je postojala tokom 2018, kada je sprovođeno istraživanje i to po više osova. Prvo, Uprava za javne nabavke je jedan od organa državne uprave koji se dobrovoljno uključio u rad Grupe za otvorene podatke. U skladu sa tim, Uprava za javne nabavke je objavila pojedine setove podataka na nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Unapređenje Portala javnih nabavki, odnosno izrada novog Portala deo je akcionog plana koji je Uprava donela u okviru Strategije za unapređenje sistema javnih nabavki za 2018. godinu.

Treća prilika se ogleda u tome što je tokom 2018. trebalo da započne postupak revizije Akcionog plana Republike Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom za poglavlje 23. Ta revizija je mogla da rezultira osmišljavanjem novih mera za otvaranje i ukrštanje podataka podataka o javnim nabavkama, pre svega u kontekstu kontrole postupaka javnih nabavki, povezivanje baza podataka i bolju saradnju među institucijama.

Pored toga, prilika za unapređenje otvorenosti podataka o javnim nabavkama javlja se i iz širih aktivnosti koje se na tom polju sprovode na nivou cele države, pre svega kroz inicijativu Partnerstvo za otvorenu upravu, te primenu i donošenje podzakonskih akata na osnovu Zakona o elektronskoj upravi, za šta je rok bio 14. oktobar 2014. Navedeni podzakonski akti trebalo je da urede funkcionisanje Portala otvorenih podataka i objavljivanje veb prezentacija organa vlasti. Oba akta su bila u pripremi tokom sprovođenja ovog projekta. 

Jasno je da postoji interesovanje građana i novinara za istraživanje javnih nabavki. Transparentnost Srbija, kao organizacija koja sistemski prati oblast javnih nabavki od 2002, učestvuje u brojnim globalnim i regionalnim inicijativama u vezi sa javnim nabavkama i javnim finansijama uopšte, koja je aktivna u osmišljavanju i promociji antikorupcijskih mehanizama, kao i korišćenja EU integracija radi unapređenja stanja u ovoj oblasti, kao suosnivač koalicije prEUgovor i koordinator Nacionalnog konventa za EU, u vezi sa poglavljem broj 5 (javne nabavke), je u okviru projekta preduzela sledeće aktivnosti:

  • Analiza postojećeg stanja u pogledu otvorenosti podataka o javnim nabavkama, postojećih planova iz strateških akata i institucija;
  • identifikacija i analiza inostranih iskustava u pogledu otvaranja podataka o javnim nabavkama i odabir onih koja bi mogla biti relevantna za Srbiju;
  • konsultacije sa predstavnicima ciljnih grupa u vezi sa mogućnostima da se i pre promena zakonskog okvira objave dodatni podaci u otvorenom formatu;
  • dostavljanje predloga tokom javne rasprave o novom Zakonu o javnim nabavkama;
  • izrada i upućivanje predloga za izmene i dopune relevantnih planskih akata Republike Srbije koji su bili aktuelni u vreme sprovođenja projekta;
  • formulisanje predloga – inicijative Ministarstvu finansija i Državnoj revizorskoj instituciji i drugim telima, u cilju poboljšanja stanja u Srbiji po parametrima iz međunarodnog istraživanja Indeks otvorenosti budžeta;
  • analiza otvorenih podataka i njihovo ukrštanje. U sklopu ove aktivnosti, testirali smo da li među pojedinim objavljenim podacima postoje statistički značajne korelacije koje bi mogle biti predmet daljih analiza radi donošenja zaključaka o sistemu javnih nabavki.

Projekat Otvorene i ukrštene javne nabavka sprovela je Transparentnost – Srbija u periodu od jula do novembra 2018.

Projekat je podržala kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Beogradu. Svi izloženi stavovi pripadaju TS i ne moraju odražavati nužno stavove UNDP

UNDP logo.svg

 

 

 

 

 

 

 

 

Materijal:

Broj članaka: 0

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, radna grupa za Poglavlje 5 – javne nabavke i javno-privatna partnerstva

Javne nabavke su važan segment funkcionisanja privrede, usled činjenice da značajno učestvuju u bruto nacionalnom proizvodu većine država savremenog sveta. Ustrojstvo sistema javnih nabavki stoga ima veliki uticaj i na obezbeđivanje principa slobodnog tržišnog nadmetanja, ukoliko taj sistem nije postavljen na pravilima koja diskriminišu privredne subjekte prema zemlji porekla ili drugim nerelevantnim kriterijumima. Pravne tekovine EU o javnim nabavkama utemeljene su na načelima transparentnosti, ravnopravnog tretmana, slobodne konkurencije i nediskriminacije. Pored toga, postoje posebna pravila EU koja se primenjuju na koordinaciju kod odabira najpovoljnijeg ponuđača i dodele ugovora o javnim nabavkama radova, usluga i dobara. Posebna pravila se primenjuju i za pojedine sektore. Pravne tekovine takođe sadrže pravila o tome kako se odluke organa javnog sektora preispituju i daju mogućnost pravnih lekova. Ta pravila takođe zahtevaju postojanje specijalizovanih tela koja će obezbediti njihovu primenu.

Postupak koji prethodi odluci o dodeli (zaključnju) ugovora uređuju Direktiva 2014/24/EU o takozvanim „tradicionalnim naručiocima“ („klasični sektor“) i Direktiva 2014/25/EU o organima i subjektima koji posluju u sektoru vodoprivrede, sektoru energetike, saobraćaja i poštanskih usluga („komunalni sektor“). Pored toga, Direktiva 2009/81/EZ propisuje da postupke za dodelu određenih ugovora o izvođenju radova, ugovora o pribavljanju dobara i usluga, koordinišu naručioci ili subjekti iz oblasti odbrane i bezbednosti. Propisima EU uređeno je i pitanje elektronskih nabavki, koje uključuju elektronska sredstva komunikacije, sisteme dinamične kupovine i elektronske aukcije. Pravilima je predviđen i Zajednički rečnik nabavki, kao i standardni obrasci obrasci za objavljivanje.

Pored postupaka javnih nabavki, sistem javnih nabavki u EU u širem smislu čine i procedure za zaključivanje koncesija i drugih oblika javno-privatnog partnerstva. Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji po prvi put su defnisana jasna i nedvosmislena pravila za dodelu ugovora o koncesijama na nivou EU.

Države članice EU imale su rok da da ove direktive pretoče u nacionalno zakonodavstvo do 18. aprila 2016. Generalno, cilj aktuelnih direktiva u odnosu na ranije važeće bio je da se postupak nabavke pojednostavi i učini prilagodljivijim. Među novim pravilima je i jedinstveno elektronsko dokazivanje ispunjenosti uslova za ponuđače, (ESPD), koje, kroz digitalizaciju javnih nabavki može značajno da poveća efikasnost sistema (samo firma koja pobedi u nadmetanju podnosi celokupnu dokumentaciju). Novim pravilima su ograničeni zahtevi koji se postavljaju pred ponuđače u pogledu prethodnog prometa, čime se pogoduje mogućnosti da i manja preduzeća uzmu učešće u nabavkama. Sličan efekat bi trebalo da imaju i pravila o podeli nabavki na partije. Više se naglašava i mogućnost da javne nabavke posluže kao sredstvo za sprovođenje javnih politika, naročito u oblasti zaštitet životne sredine, socijalne integracije i inovacija.

Kako bi se postigla usaglašenost sa direktivama o javnim nabavkama potrebno je da države imaju odgovarajuće administrativne kapacitete za njihovo sprovođenje. Ti kapaciteti treba da budu dovoljni da obezbede funkcionisanje sistema javnih nabavki, kreiranje javnih politika u ovoj oblasti, funkcionisanje operativnih sredstava, službi za podršku, nadzora i statistickih podataka, kao i usklađene kontrole za sve oblasti koje se tiču javnih nabavki. Kapaciteti treba da postoje ne samo kod državnih organa koji imaju nadležnosti u oblasti javnih nabavki, već i kod glavnih naručilaca na svim nivoima vlasti, jer oni treba da delotvorno sprovode pravila o javnim nabavkama.

Pravne tekovine EU takođe sadrže pravila o postupku zaštite prava i pravnim lekovima u postupcima javnih nabavki. Državni organi treba da obezbede sprovođenje donetih propisa i delotvoran sistem pravne zaštite u slučajevima kada su ugrožena prava učesnika postupaka javnih nabavki.

Imajući u vidu razvoj sistema javnih nabavki od 2002, koji je u velikoj meri bio zasnovan na praćenju standarda EU, Srbija je dobila poziv da pregovaračku poziciju podnese bez merila za otvaranje poglavlja.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Unapređenje sistema javnih nabavki u kontekstu pristupanja EU, ukoliko se potencijali procesa pridruženja iskoriste na najbolji način, omogućiće Srbiji da ostvari uštede javnih sredstava kroz slobodno nadmetanje ponuđača za dobijanje ugovora sa javnim sektorom, privredni rast i razvoj poslovnih subjekata koji deluju na otvorenom tržištu u Srbiji i EU, korišćenje standardnih procedura, učenje na iskustvima zemalja članica EU i drugih kandidata za pristupanje i jačanje sistema za sprečavanje korupcije i suzbijanje drugih nepravilnosti u javnim nabavkama i kod javno – privatnih partnerstava. 

Radni sastanak Nacionalnog konventa za EU – grupa za poglavlje 5 (24. januara 2020)

IMG 2c01fe1ab99f75704f2ff00165269ba2 V

 

 

 

Sedma plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i panel o korupciji (10. jun 2019)

Kompletan video snimak panela dostupan je ovde

NKEU TS

 

euKonvent logoNN

 

Materijal:

 

 

Broj članaka: 1

Otvorena vrata pravosuđa

Opšti cilj projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, koji je podržan od strane USAID-a, je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa.

Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

  1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM);
  2. Centar za evropske politike (CEP);
  3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
  4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
  5. Društvo sudija Srbije;
  6. Transparetnost Srbija;
  7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
  8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
  9. Beogradski centar za ljudska prava,
  10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
  11. Narodni parlament Leskovac;
  12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja projekat želi da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat želi da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To uključuje komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao o kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat želi da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta jeste da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavlja rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost pokušava da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu će izraditi tri opširna izveštaja koja bi služila kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta želi da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat nastoji da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Projekat će trajati od januara 2019. godine do januara 2022. godine.

 

Horizontal RGB 294

Broj članaka: 0

Protiv nekažnjivosti najtežih oblika korupcije na Zapadnom Balkanu i Turskoj

Transparency International sprovodi regionalni projekat u zemljama zapadnog Balkana i Turskoj. Ovaj projekat bavi se naročito opasnim oblicima korupcije, i to „korupcijom velikog obima“ (grand corruption), a u vezi sa definicijom ovog pojma koju je TI definisao na globalnom nivou. Cilj je bio da se kroz inkriminaciju slučajeva korupcije koji nanose naročito veliku štetu društvu ili ozbiljno ugrožavaju ljudska prava i životnu sredinu obezbedi lakše gonjenje i međunarodna saradnja počinilaca takvih krivičnih dela. 

U okviru ovog projekta pratićemo normativna rešenja i praksu gonjenja najozbiljnih oblika korupcije u zemljama regiona, što uključuje kako slučajeve koji su bili gonjeni tako i one za koje su postojale sumnje u javnosti, ali nisu ispitani. Period posmatranja će obuhvatiti period duži od decenije.

Drugi aspekt projekta biće praćenje pojave da se zakoni i drugi opšti pravni akti prilagođavaju pojedinačnim interesima. Predmet istraživanja biće poznati slučajevi te vrste za koje postoje dokazi ili javno iznete sumnje koje nisu valjano ispitane, kao i propisi koji treba da predstavljaju branu ovakvim pojavama.

Projekat se sprovodi uz podršku Evropske komiisije i traje dve godine.

 

Publikacija:

Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa u Srbiji

Grand Corruption and Tailor-made Laws in Serbia

 

 

euflag

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Funded by the European Union

Ovaj projekat je realizovan uz finansijsku podršku Evropske unije. Za iznete stavove odgovorna je isključivo Transparentnost Srbija i ne može se na bilo koji način smatrati da izloženi stavovi odražavaju stavove Evropske unije. 

Broj članaka: 0

Business Integrity Country Agenda (BICA)

Transparentnost – Srbija u saradnji sa Transparency International i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sprovodi istraživački projekat „Business Integrity Country Agenda (BICA)“

Glavna aktivnost u okviru ovog projekta jeste istraživanje, zasnovano na metodologiji koju je osmislio i razvio Transparency International koja između ostalog, obuhvata analizu zakonskih rešenja i aktuelnu praksu njihove primene širokog spektra oblasti relevantnih za uspešnu borbu protiv korupcije u poslovnom okruženju jednog društva. BICA istarživanje polazi od tri ključne grupe koje imaju veliki uticaj na integritet i odgovornost u poslovanju biznis sektora:

- javni sektor: Regulatorno okruženje u kojem kompanije posluju je pod uticajem faktora kao što su zakoni i propisi, finansijski i revizorski zahtevi i dr.

- poslovni sektor: Način na koji kompanije same doprinose poslovanju sa integritetom, kao što je poštovanje etičkog kodeksa, transparentnost u radu i sl.

- civilno društvo: Na sredinu u kojoj kompanije posluju utiču i aktivnosti na praćenju poslovnog ponašanja, različiti vidovi saradnje sa kompanijama, pružanje podrške i dr.

Svaka od ovih grupa ocenjuje se kroz izabrane ključne tematske oblasti i unapred osmišljene indikatore koji se uzimaju u obzir pri proceni ispunjenosti standarda za uspešnu borbu protiv korupcijeu biznis sektoru. Nalazi istraživanja treba da pruže podatke za formulisanje izmena propisa i/ili promenu prakse kako bi se borba protiv korupcije u ovoj oblasti unapredila.

Osim istraživanja planirane su i brojne druge aktivnosti koje imaju za cilj osnaživanje biznis sektora (okrugli stolovi i radionice, pomoć u formulisanju internih procedura i dr.) i promovisanje nalaza istraživanja i preporuka.

Projekat se sprovodi od 2019- 2021.

BICA: USLOVI ZA POSLOVANJE SA INTEGRITETOM - IZVEŠTAJ O STANJU U SRBIJI

BICA: BUSINESS INTEGRITY COUNTRY AGENDA - ASSESSMENT REPORT SERBIA

BICA Conference 16 December 2020 on TS Youtube channel: https://www.youtube.com/watch?v=5sWOs2qHtRs

BICA konferencija 16. decembra 2020. na Youtube kanalu TS: https://www.youtube.com/watch?v=FOENeoL198c

Konferencija 31. maja 2021 na Youtube kanalu TS: https://www.youtube.com/watch?v=dcgd8HHBOuM

BICA ZOOM konferencija

 

 

TS BICA Smernice za antikorupcijske programe kompanija

TS BICA Smernice sukob interesa

TS BICA Model akta o zaštiti uzbunjivača

 

Inicijative TS radi realizacije preporuka iz istraživanja „Uslovi za poslovanje sa integritetom“, kao i radi rešavanja problema u oblastima istraživanja koje su uočene tokom istraživanja.

2021

2020                                                                                                                                          

 2019                                                                                                                                         

 

Analiza nacrta i predloga zakona, koji su u vezi sa predmetom istraživanja o Uslovima za poslovanje sa integritetom i predlozi TS za njihovo unapređenje:

TS predlog amandmana na Zakon o elektronskom fakturisanju  – april 2021

TS komentar i predlozi u vezi sa ODIHR preporukama - mart 2021

Predlozi TS za izmenu predloga Zakona o sprecavanju korupcije – maj 2019

Inicijativa Skupštini Srbije u vezi sa autentičnim tumačenjem člana Zakona o sprečavanju korupcije

TS analize i predlozi amandmana na predlog izmena i dopuna četiri antikorupcijska zakona – decembar 2019

TS analiza - unapredjenje Zakona o zastiti uzbunjivaca na osnovu direktive EU - mart 2021

TS Komеntari i predlozi - radna verzija Zakona o pristupu informacijama opsti deo i krug organa vlasti

Broj članaka: 0

Indeks transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu

Transparentnost Srbija i Transparency International Češka zajedno sprovde istraživanje, ocenjivanje i rangiranje transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu na republičkom i lokalnom nivou, u obe zemlje.
Na osnovu zajedničke metodologije, preko 30 indikatora, ocenićemo transparentnost 15 republičkih i 25 lokalnih preduzeća u Srbiji, iz ukupno 13 gradova i opština.
Po objavljivanju rezultat biće moguće uporediti transparentnost ne samo preduzeća iz Srbije i Češke, već i unutar zemlje, pa čak i više preduzeća u jednom gradu.
U okviru projekta biće analiziran pravni okvir u obe zemlje i sačinjene preporuke za usvajanje dobrih zakonskih rešenja ili dobrih praksi.
 
 

Realizaciju projekta finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike u okviru projekta "Transition"

 

 

Zahtevi u vezi sa sprovođenjem Zakona o JP:

- Usvajanje podzakonskih akata: 

- Stručnost i razrešenje direktora JP

 Odgovori JP - isplate naknada/stimulacija direktorima i stručno usavršavanje članova NO

 

 

 transition projekat     661664 636396 mzv cz

Broj članaka: 0

Lobiranje pre Zakona o lobiranju

Transparentnost – Srbija od jula do oktobra 2019, u okviru projekta „Lobiranje pre Zakona o lobiranju“, pokušava da utvrdi obrasce i odlike prakse lobiranja u Srbiji u periodu od ponovnog uspostavljanja demokratije (1990) do usvajanja prvog Zakona o lobiranju (2019).

  • Takođe nam je cilj da se što veći broj novinara, aktivnista civilnog društva, funkcionera i službenika na svim nivoima vlasti upozna sa značajem i ključnim odredbama ovog zakona, kao i mogućnostima da ga koriste u svom radu
  • U okviru projekta biće održano pet okruglih stolova – u Novom Pazaru, Novom Sadu, Nišu, Šapcu i Beogradu
  • Projekat se realizuje uz podršku Misije OEBS u Republici Srbiji. Svi izneti stavovi i mišljenja pripadaju organizaciji Transparentnost Srbija i ne moraju odražavati stavove donatora.

 

 

 

 Okrugli sto u Novom Pazaru 8. oktobra 2019.

Novi Zakon o lobiranju - radionica u Beogradu

Novi Zakon o lobiranju - radionica u Novom Sadu

Novi Zakon o lobiranju - izgradnja kapaciteta lokalnih samouprava i podizanje svesti javnosti - radionica u Šapcu

 

 

OSCE

Broj članaka: 0

Upotreba budžetske rezerve 2019-2020

Budget Credibility: Extended Track 

project supported by International Budget Partnership   

Joint Project on Budget Credibility: Extended Track - Final report -  November 2019

 

 

The research "Multi-Country Study on Budget Credibility"  in the first phase proofed all previously identified weaknesses of the system of contingency funds (budget reserve) and exposed some that the public was not aware of. Using of contingency funds in Serbia, by the Executive has significant impact to the budget during the fiscal year. Essentially, Government plans in advance that significant part of the original budget would not be spent for the original purposes. Government does not provide explanation on consequences of to the original budget programs from which money was taken. These funds are used for other purposes, either entirely new or for those where original funds were insufficient. Significant part of these funds is transferred to the municipalities selected in an arbitrary manner and without the explanation.

Since the Government did not submit its financial end – year report to the Parliament for several years, the ratio of contingency funds’ transfers is not explained even post festum. State Audit Institution is providing an overview of these expenditures. Individual Government decisions on transfers, without explanatory note are published in the Official Gazette papers, but not on-line and for free. This all reduces the level of transparency of this decision making.  

Another problem is lack of information about effects of the budget reserve transfers to the original programs. 

 

Our key recommendations are:

For the Government following:

  • to publish all decisions on budget contingency reserve transfers on – line
  • to draft and publish detailed explanatory note for these decisions
  • to establish criteria for distribution of contingency funds to the municipalities with “reduced income”
  • to publish these criteria and information about the selection process, where needs of municipalities is greater than available funds

State Audit Institution to perform performance audit of programs affected by transfers to the budget reserve and compliance audit of decisions related to the further distribution of these funds to municipalities;

Fiscal Council, to perform a more detailed analyze of phenomenon researched here and to initiated more strict fiscal rules

  

We would like to achieve following goals in a longer term:

Government:

  • to publish all decisions on budget contingency reserve transfers on – line
  • to draft and publish detailed explanatory note for these decisions
  • to establish criteria for distribution of contingency funds to the municipalities
  • to publish these criteria and information about the selection process, where needs of municipalities is greater than available funds

Supreme Audit Institution to  conduct performance audit of programs affected by transfers to the budget reserve and compliance audit of decisions related to the further distribution of these funds to municipalities;

In a mid-term (2020) we expect:

State Audit Institution to perform either compliance or performance audit regarding the allocation of contingency funds

and

Fiscal Council, to perform a more detailed analyze of phenomenon researched here and to initiated more strict fiscal rules

Broj članaka: 0

Propisi za borbu protiv korupcije i praćenje primene

„Transparentnost Srbija“, koja prati i podstiče antikorupcijske reforme od 2002, davaće konkretne i obrazložene predloge za poboljšanje ključnih propisa i javnih politika tokom javnih i skupštinskih rasprava. U pitanju je ključni period za trasiranje daljeg puta EU integracija Srbije i borbe protiv korupcije (revizija AP za poglavlje 23). TS će sprovesti monitoring primene ključnih antikorupcijskih akata, naročito u oblastima koje nisu dovoljno tretirane planskim dokumentima (javna preduzeća i ustanove, rad inspekcijskih organa). Nastavićemo praćenje ključnih pokazatelja transparentnosti rade Vlade, u oblasti donošenja propisa i pojedinačnih pravnih akata, prilikom zaključivanja ugovora, uz redovno obaveštavanje građana putem sajta, medija i društvenih mreža. 

 

Konferencija za novinare - predstavljanje istraživanja - 8. jun 2020:

- Poziv

- Izveštaj 

 

 

 

 

 

 

 

Javne rasprave u pripremi zakona 2019

Transparentne donacije neophodne za fer i efikasnu pomoć u pandemiji

TS pozvale poslanike da zatraže javnost podataka o donacijama i nabavkama

Darovanje državnih zastava Beograđanima - anonimnost donatora budi sumnju

Transparentnost i rizici od korupcije u doba korone

Vanredno stanje i koruptivni rizici

Procedura proglašenja vanrednog stanja – zašto je važno?

Šta znači najava forenzičke revizije „Krušika“

Ulaganja za realizaciju nepostojećeg plana

Nameštena nabavka rekonstrukcije Pančevačkog mosta

Korupcija u određivanju obaveza paušalaca

Dokumenti o rekonstrukciji Trga Republike

Vlada ne poštuje pravila koja je sama donela

Ne dam v.d. stanje

Nije stvar u registru lobista već u procesu lobiranja

Najavljeni Zakon o utvrđivanju porekla imovine ne uliva optimizam

Šta je i čija je „Srbija 2025“?

Sukob interesa kod postavljenja v.d. direktora koji otkriva krupnije probleme

Gde su pare i čije pare

Još jedan leks specijalis koji otvara prostor za zloupotrebe

Ministar najavio, ministarstvo ne zna o čemu priča

Izjava o davanjima za sportske klubove – priznanje zloupotrebe javnih resursa

Učiniti javnu raspravu zaista javnom

Završni računi

REM izveštaji – šta je zakonska obaveza.

Partnerstvo sa očekivanim ishodom

Pošto put?

Korupcija nije neizlečiva bolest

Posebne specifikacije

 

Odgovorni na zahteve da se dostave kopije evidencije o  lobiranju:

Lobiranje odgovor Krkobabić

Lobiranje odgovor Popović

Lobiranje odgovor Ministarstvo trgovine

Lobiranje odgovor Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Lobiranje odgovor Đukić Dejanović

Lobiranje odgovor Ministarstvo poljoprivrede

Lobiranje odgovor Ministarstvo evropskih integracija

Lobiranje odgovor Ministarstvo kulture

Lobiranje odgovor Ministarstvo zaštite životne sredine 

Lobiranje odgovor Ministarstvo spoljnih poslova

Lobiranje odgovor Ministarstvo prosvete

Lobiranje odgovor Ministarstvo odbrane

Lobiranje odgovor Ministarstvo omladine i sporta

Lobiranje odgovor MUP

Lobiranje odgovor MGSI

Lobiranje odgovor Ministarstvo zdravlja

Urgencija Generalni sekretarijat Vlade

Lobiranje odgovor Generalni sekretarijat Vlade

Urgencija predsednik Srbije

Lobiranje odgovor predsednik Republike

Lobiranje odgovor Skupština Srbije

Lobiranje Ministarstvo za rad - žalba Povereniku

Lobiranje odgovor Ministarstvo za rad

Lobiranje Ministarstvo finansija - žalba Povereniku

Lobiranje Ministarstvo rudarstva - žalba Povereniku

Lobiranje odgovor Ministarstvo rudarstva

Lobiranje Ministarstvo pravde - žalba Povereniku

Lobiranje odgovor Ministarstva pravde

 

Zahtevi su podneti sledećim organima:

Predsednik Srbije

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar zaštite životne sredine

Ministar državne uprave i lokalne samouprave

Ministarka za evropske integracije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministar kulture i informisanja

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća

Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj

Ministar odbrane

Ministar omladine i sporta

Ministar unutrašnjih poslova

Ministar zdravlja

 

Generalni sekretarijat Vlade Srbije

Ministar finansija

Ministar rudarstva i energetike

Ministarka pravde

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Narodna skupština

 

fondotvorenodrustvo

Broj članaka: 0

Pogled na javne nabavke i javno privatna partnerstva u Srbiji

Transparency Serbia will closely monitor the process of adoption of new rules in the areas of public procurement and public-private partnerships in Serbia, envisaged for year 2019, in the government internal plans and documents related to the Republic of Serbia EU integration (chapters 23 and 5). The envisaged changes should align Serbian legislation with the latest EU directives, but also remove corruption risks.

TS will also monitor implementation of selected number of public procurement cases and public-private partnerships. The selection will be partly random-based, and partly based on the cases that involve huge amount of funds and public resources or where suspicion on possible wrongdoings is raised in the public. TS will also monitor implementation of selected number of public procurement and PPP contracts, that is currently beyond the scope of the Public procurement i.e. PPP law.

The project will also involve monitoring of the work of key institutions in the field, i.e. Public procurement office, Commission for protection of rights in public procurements, Ministry of finance, public prosecution etc.

Based on the monitoring, Transparency Serbia will initiate procedures about identified irregularities before the competent authorities and inform the public through public statements and communication through social networks. Furthermore, TS will communicate its findings with relevant authorities in Serbia and in EU, and with the rest of civil society organizations, in particular through EU Convent – working group for the chapter 5, that is coordinated by Transparency Serbia.

TS will issue also general recommendations for the improvement of draft legal provisions, that will be discussed with stakeholders on round table debates. Findings of the research will be prepared in bilingual publication in Serbian and English and discussed in the final month of the project on national conference.

 

Транспарентност Србија ће пратити процес усвајања процес усвајања нових правила из области јавних набавки и јавно-приватног партнерства у Србији, предвиђених за 2019, према интерним плановима и документима везаним за интеграцију Републике Србије у ЕУ (поглавља 23 и 5). Предвиђене промене треба да ускладе српско законодавство са последњим ЕУ директивама, али и да уклоне корупцијске ризике.

ТС ће такође пратити спровођење одабраног броја случајева јавних набавки и јавно-приватних партнерстава. Узорак ће бити делимично насумичан, а делом заснован на случајевима који укључују велика средстава и јавне ресурсе или у којима се у јавности поставља сумња о могућим злоупотребама. ТС ће такође пратити спровођење одабраног броја јавних набавки и уговора о ЈПП-у, који су тренутно ван опсега јавних набавки, тј. Закона о ЈПП-у.
Пројекат ће такође укључивати надгледање рада кључних институција у пракси, тј. Управе за јавне набавке, Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Министарства финансија, јавног тужилаштва итд.

На основу резултата истраживања, Транспарентност Србија ће покренути поступке о утврђеним неправилностима пред надлежним органима и обавестити јавност путем саопштења и преко друштвених мрежа. Додатно, ТС ће поделити своје налазе са властима у Србији и ЕУ, као и са осталим организацијама цивилног друштва, посебно путем радне групе ЕУ конвента за поглавље 5, којом координира Транспарентност Србија.

ТС ће такође издати опште препоруке за побољшање нацрта законских одредаба о којима ће бити расправљано на округлим столовима. Налази истраживања биће припремљени у двојезичној публикацији на српском и енглеском језику и биће предмет дискусије у последњем месецу пројекта на националној конференцији.

Javne nabavke i javno privatna partnerstva – između solidnih propisa i loše prakse (publikacija - maj 2021)

Public Procurement And Public-Private Partnerships – Between Solid Regulation And Poor Practice (publication - May 2021)

 

Javne nabavke i javno privatna partnerstva – između solidnih propisa i loše prakse (maj 2021)

Glavni nalazi i preporuke istraživanja javne nabavke i javno privatna partnerstva - prezentacija (maj 2021)

 

 jn i jpp kzn prezentacija 3

 

Snimak konferencije za novinare na Youtube  kanalu TShttps://www.youtube.com/channel/UCO1y-64F7viGhLpgwuAGmBw

 

 

Komentari, zatevi, inicijative, analize:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izveštaji građanskog nadzornika:

 

Komentari TS - JN i JPP:

Nevidvljive nabavke pravnih usluga javnih preduzeća

Dokumenti o rekonstrukciji Trga Republike

Nameštena nabavka rekonstrukcije Pančevačkog mosta

Korupcija u javnim nabavkama i njeno kažnjavanje

Merenje rejtinga ministra u vreme vanrednog stanja

Javne nabavke u vanrednom stanju neobavezne, obavezne informacije šta je kupljeno i koliko košta

Javne nabavke: prekršaji ponovo pred sudom, hoće li biti i krivičnih dela?

Javne nabavke u doba vanrednog stanja ili vanredno stanje u javnim nabavkama

Kako se nameštaju tenderi u Srbiji

Javne nabavke od firme ministarkinog supruga – ima li sukoba interesa i šta je glavno pitanje

Kinezi u projektima od posebnog značaja

Oko sokolovo i roveri nabavljeni u postupku nameštenom za jednog ponuđača

Tužbe protiv Vlade zbog skrivanja podataka u vezi sa javnim nabavkama

Šta su ključna pitanja kod nabavke Vladine Kancelarije od firme Asseco?

Šta je TS odgovorila na upit Kancelarije za IT tehnologije

Država oprema kovid bolnice mimo zakona

Logo puteva Srbije – cene i ovlašćenja

Cena kovid – bolnica i neodgovorena pitanja

Da li su direktori kojima je istekao mandat potpisivali ugovore o javnim nabavkama

Upitna zakonitost nabavke opreme za kovid bolnice

Tužilaštvo bez obrazloženja odbacilo inicijativu u vezi sa Prokopom

Sukob interesa u Žitištu: Javna nabavka prevoza đaka

Koncesija za aerodrom – da li je povređen javni interes u vezi sa kupovinom zemljišta

Beogradski metro, šest milijardi evra - bez javne nabavke

U Banjaluci znaju ono što Vlada Srbije krije od građana Srbije

 

 

 

Zbirni komentar Radne grupe NKEU za Poglavlje 23 na prvi nacrt revidiranog AP 23

Saopštenje RG NKEU 23 povodom završetka javnih konsultacija u pogledu revidiranja Akcionog plana za Poglavlje 23 - 12. jun 2020.

 

Prokop:

 

Dopis poslaničkim grupama: Poseban zakon izuzima najvrednije javne nabavke

Javno slušanje o predlogu Zakona o elektronskom poslovanju

Zahtevi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja:

Zahtevi TOK i VJT OSK - zloupotreba JN iz člana 228 KZ

 

Zahtevi u vezi sa infrastrukturnim IT projektima finansiranim iz kredita:

Analiza u vezi sa infrastrukturnim IT projektima finansiranim iz kredita (maj 2021)

Ugovori o sprovođenju projekata

Ugovori o kreditima:

 

 

    • KingdomoftheNetherlands
Broj članaka: 0

Monitoring izbora 2020

Transparentnost Srbija prati izbornu kampanju za lokalne i parlamentarne izbore, raspisane za 26. april 2020. godine.
U okviru monitoringa, TS će pratiti finansiranje kampanje, funkcionersku kampanju i njen plasman u TV dnevnicima, predstavljanje partijskih lidera na naskovnim stranicama štampe, oglašavaje na internetu i posebno na društvenim mrežama.
 
 

Analiza izveštaja o troškovima izborne kampanje 2020 novembar 2020

Kontrola finansiranja izborne kampanje 2020 - publikacija

 
 
 

Monitoring izbora 2020: Predsednički izbori za Skupštinu Srbije jun 2020 - konačni izveštaj 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
- Zahtevi u vezi sa Pravilnikom REM-a o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje i Preporukom  komercijalnim pružaocima medijske uslugeo obezbeđivanju zastupljenosti bez diskriminacije u toku predizborne kampanje registrovanih političkih stranaka, koalicija i kandidata
 

 

Slučaj Kukulovce - Putevi Srbije

 

Analiza  - Finansiranje izborne kampanje iz budžeta (mart 2020)

Analiza - Finansiranje političkih stranaka od donacija (mart 2020)

- Proračun izdvajanja iz budžeta za izbornu kampanju 2020 - prva procena

Proračun izdvajanja iz budžeta za izbornu kampanju 2020 stanje 9. jun

Proračun izdvajanja iz budžeta za izbornu kampanju 2020 konačno stanje 21 lista

Proračuni izbornih kampanja 2020 - gradovi

 
TRANSPARENTOST FINANSIRANJA IZBORNE KAMPANJE:
 
 
 
 
Monitoring su podržali: 
 
 logo fzod  661664 636396 mzv cz  IFES
Broj članaka: 0

Transparentnost finansiranja izborne kampanje

 

Transparentnost Srbija, u saradnji sa kolegama iz Transparency International Češke Republike, sprovela je monitoring transparentnosti finansiranja izborne kampanje. Svi učesnici na izborima (stranke, koalicije, grupe građana) ocenjeni su na skali od 1 (potpuno netransparentno)  do 5 (potpuno transparentno).

Konačna ocena predstavlja aritmetičku sredinu ocena u 6 oblasti, na osnovu jasno definisanih kriterijuma. Obuhvaćene su sledeće oblasti:  

  1. Planirani rashodi kampanje.
  2. Prisustvo na internetu i planirani troškovi prisustva na internetu.
  3. Uplate/isplate na posebnom računu za finansiranje izborne kampanje
  4. Struktura planiranih prihoda.
  5. Spisak predizbornih događaja.
  6. Izborni timovi, volonteri i angažovane PR i marketinške agencije.

Podatke o ispunjavanju kriterijuma TS će tražila na sajtovima političkih subjekata, njihovim profilima na društvenim mrežama, u medijima, ali i preko upitnika koji su poslati svim strankama, koalicijiama i grupama građana. 

Specifičnost ovog monitoringa jeste da je fokus na podacima koji se objavljuju pre izbora, kako bi građani i pre nego što se odluče kome će pokloniti poverenje, imali uvid u ove podatke. Ocene se, stoga, predstavljaju pre izbora. S obzirom na to da se objavljivanje podataka pre glasanja, prema važećim propisima u Srbiji, odnosi na vrlo mali broj podataka, ovaj monitoring predstavlja i promociju dobre prakse i pokušaj da se politički subjekti podstaknu na više standarde. TS planira da ovaj monitoring postane stalna praksa u okviru šireg monitoringa izbornih procesa, koji naša organizacija sprovodi već duže od 15 godina.

 

Stranica sa ocenama svih učesnika na izborima - zbirno i po oblastima 

banermali

 

Upitnik za prikupljanje podataka za ocenjivanje

 

Kriterijumi za ocenjivanje

 

Najava konferencije za novinare - predstavljanje istraživanja

Izveštaj sa konferencije za novinare

Snimak konferencije na YT kanalu TS

 

Transparency of Financing of Election Campaign Participants – During and After Elections December 2020

Transparentnost finansiranja kampanje (decembar 2020)

Analyses of the legal framework for party and election campaign finance - November 2020

Analiza pravnog okvira finansiranja stranaka i kampanja decembar 2020

 

Istraživanje je deo projekta "OPPOFIN - OPen POlitical FINances – Open accces to information as a main vehicle for transparency of election campaigns in Serbia", u okviru programa "Transition Promotion Program" Ministarstva spoljnih poslova Češke. Istraživanje se radi u saradnji sa Transparency International Češka po metodologiji koju ova organizacija već sedam godina redovno primenjuje na izborima u toj zemlji, a primenjivana je i na izborima u Slovačkoj.Metodologija je prilagođena zakonskom okviru, standardima i praksi u Srbiji. 

 

 

 

 

 

 

Broj članaka: 0

Razrešenje v.d. stanja u javnim preduzećima

Razrešenje v.d. stanja u javnim preduzećima

Opšti cilj je unapređenje transparentnosti i odgovornosti u radu javnih preduzeća i njihovih osnivača (Vlada Srbije, skupštine APV i JLS).

Posebni ciljevi:

1) unapređenje primene Zakona o javnim preduzećima, kroz profesionalizaciju upravljanja (smanjeni obim „v.d. stanja“) i povećanje transparentnosti rada(objavljivanje nedostajućih dokumenata);

2) stvaranje preduslova za poboljšanje pravnog okvira za odgovornost i transparentnost rada javnih preduzeća (nacrt izmena zakona i nižih akata, prioritizacija u javnim politikama);

3) povećanje pažnje državnih organa i javnosti o opasnostima koje je donelo kršenja pravila o radu javnih preduzeća (pokretanje postupaka za utvrđivanje ništavosti pravnih akatakoje su zaključili nezakoniti vršioci dužnosti direktora).

Projekat unapređuje transparentnost i odgovornost u radu javnih preduzeća i njihovih osnivača (Vlada, skupštine APV i JLS), proverava i unapređuje pristup informacijama.

Trajanje: 12 meseci, počev od 1. jula 2020.

 

JP su decenijama pod partijskom kontrolom[1]. Zakoni iz 2012. i 2016. nisu doneli bitne promene. Profesionalizacija nije sprovedena iako su (uglavnom na lokalnom nivou) formalno sprovedeni konkursi[2], a potrebni podzakonski akti nisu usvojeni. Mnogi konkursi raspisani 2013. i 2017. godine nisu okončani niti poništeni. Premijerka je 17.1.2020, u reakciji na zahtev MMF-a da se prekine praksa upravljanja JP preko vršilaca dužnosti, obećala sprovođenje konkursa[3]. V.d. stanje koje traje duže od dozvoljenog povlači nevažnost odluka, što je dokazano i sudskom presudom[4]. Novi ciklus izbora direktora na lokalnom nivou se očekuje posle izbora 2020.

Monitoring TS 2013-2019 pokazuje napredak u transparentnosti JP (iako je još uvek ispod zakonskog minimuma), a sama istraživanja podstiču objavljivanje podataka.

U okviru projekta ćemo utvrditi stanje profesionalizacije u JP (direktor, NO, podzakonski akti). Takođe ćemo istražiti transparetnost JP, na osnovu metodologije PETRA,[5] primenjene 2019.

Utvrdićemo u kojim JP v.d. stanje traje duže od zakonskog ograničenja. Da bi se to razrešilo, osporićemo validnost odluka nezakonitih v.d. direktora, težeći da time obuhvatimo akte koji se tiču većeg broja građana, (na primer, cenovnici).

Pripremićemo i zagovaraćemo predloge za poboljšanje Zakona o JP, donošenje podzakonskih akata, i predloge za planiranje tih promena u aktima javnih politika (POU, AP za poglavlje 23, APSJU, LAP).

 

[1]http://www.transparentnost.org.rs/images/publikacije/Politi%C4%8Dki%20uticaj%20na%20JP%20i%20medije.pdf

[2]http://www.transparentnost.org.rs/images/stories/inicijativeianalize/Efekti%20novog%20Zakona%20o%20javnim%20preduzecima-politizacija%20ili%20profesionalizacija,%20oktobar%202014.pdf

[3]https://insajder.net/sr/sajt/vazno/16657/

[4]https://www.blic.rs/vesti/drustvo/sud-mira-petrovic-nije-direktor-ponistena-resenja-o-suspenzijama-radnika-poste/mvx3qtf

[5]http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/projekti/183-indeks-transparentnosti-preduzeca-u-drzavnom-vlasnistvu

 

Razrešenje v.d. stanja u javnim preduzećima - izveštaj maj 2021

Razrešenje v.d. stanja u javnim preduzećima - sažetak

Razrešenje v.d. stanja u javnim preduzećima - prezentacija

- PETRA 2021 - izveštaj

Petra 2021 - tabela sa svim JP i svim indikatorima

- Stručnost direktora i članova NO javnih preduzeća

Konkursi, vd stanje, izbor direktora - sva republička JP i preduzeća u državnom vlasništvu maj 2021

Konkursi, vd stanje, izbor direktora - sva republička JP i preduzeća u državnom vlasništvu - septembar 2021

Konkursi, vd stanje, izbor direktora - sva republička JP i preduzeća u državnom vlasništvu - novembar 2021

Konkursi, vd stanje, izbor direktora - sva republička JP i preduzeća u državnom vlasništvu 17. decembar 2021

 

 

Dopisi, zahtevi, inicijative:

 

 Park Palić odgovor na zahtev

Metohija doo odgovor na zahtev

EPS odgovor na zahtev - sistematizacija i prenošenje ovlašćenja

Zahtev - Ministarstvo privrede - Transportgas i Zakon o JP

TS inicijativa KJN za monitoring - ugovori o JN i planovi JN u JP nakon isteka mandata direktora (decembar 2020)

  

Predlog APR-u za pokretanje postupka registracije promene podataka:

NP Đerdap

Državna lutrija doo

EPS

ETV

NP Fruška gora

NP Kopaonik

Koridori Srbije

Mreža most

Nuklearni objekti Srbije

Pošta Srbije

Putevi Srbije

JP PEU Resavica

Srbija kargo

Srbija voz

Srbijagas

Srbijašume

Stara planina

Uvac

Železnice Srbije

Odgovor APR_a na sve dopise

 

Predlog za vršenje nadzora od strane Ministarstva privrede:

NP Đerdap

Državna lutrija doo

EPS

ETV

NP Fruška gora

NP Kopaonik

Koridori Srbije

Mreža most

Nuklearni objekti Srbije

Pošta Srbije

Putevi Srbije

JP PEU Resavica

Srbija kargo

Srbija voz

Srbijagas

Srbijašume

Stara planina

Uvac

Železnice Srbije

 

 

Projekat je podržala:

 

logo fzod

 

Broj članaka: 0

Poboljšanje pravnog okvira za oglašavanje

Postojeći zakonski okvir za finansiranje medija (zasnovan na setu zakona o medijima usvojenom 2014. godine) predviđa pretežno projektno budžetsko finansiranje kroz javne konkurse, kako bi se doprinelo ispunjenju javnog interesa. Dozvoljene su i druge vrste finansiranja medija (npr. sponzorstva, nabavka usluga itd.), ali su samo delimično regulisane. Propisi nisu ni sveobuhvatni niti dovoljni da spreče neprimeren uticaj na rad medija, da održe ravnopravan položaj na tržištu niti da spreče različite vrste zloupotrebe javnih resursa. Posljednji napori na reformi medija (2014) nisu rešili ovo pitanje.

Opšti cilj ovog projekta je poboljšanje pravnog ambijenta za oglašavanje, sponzorstva i ostalo neprojektno finansiranje medija preko javnog sektora u Srbiji.

Očekivani rezultati ovog projekta su sledeći:

  1. a) da se napravi predlog sveobuhvatnog pravnog akta kojim bi se regulisala ključna pitanja oglašavanja, sponzorstava i drugih neprojektnih finansiranja medija od strane javnog sektora u Srbiji, a koji bi bio u skladu sa pravnim sistemom u Srbiji (ili predlagao neophodnim promene u drugim zakonima i propisima) i u opštem okviru nove medijske strategije (čije se usvajanje uskoro očekuje);
  2. b) da se razmotri ovaj predlog sa svim relevantnim zainteresovanim stranama (vladine institucije, medijska udruženja i mediji koji deluju na centralnom i lokalnom nivou, medijski eksperti, oglašivači i njihova udruženja, akademska javnost, zainteresovane međunarodne organizacije) i promovišu predložena rešenja kroz pojedinačne sastanke i javne skupove u Beogradu i tri druga regionalna centra u Srbiji.

Projekat obuhvata sledeće aktivnosti:

1) Analiza postojećeg strateškog i pravnog okvira;

2) Analiza najboljih međunarodnih praksi i ključnih međunarodnih dokumenata;

3) Identifikacija i analiza postojećih studija i istraživanja;

4) Identifikacija ključnih aktera;

5) Formiranje stručne radne grupe;

6) Izrada predloga propisa od strane grupe;

7) Sastanci sa pojedinim zainteresovanim stranama i terenske aktivnosti za promociju nacrta predloga i prikupljanje doprinosa;

8) Dovršavanje predloga propisa;

9) Podnošenje predloga propisa;

10) Javna promocija (izjave za štampu, društvene mreže itd.)

 

Improving the legal framework for public sector advertising and other non-project types of media financing

Current legislative framework for media financing (based on the set of media laws adopted in 2014) envisages prevalence of competitive project based funding of the programmes that should contribute to the fulfilment of public interest, from the budget. Other types of media financing (e.g. sponsorships, procurement of services etc.) are allowed as well, but are only partially regulated. This regulation is neither comprehensive nor sufficient to prevent improper influence over the work of the media, to maintain their equal position on the market nor to prevent various types of abuses of public resources. The last media reform efforts (2014) failed to address this issue.

The overall goal of this project is to improve the legal environment for advertising, sponsorships and other non-project based media financing of public sector in Serbia.

Expected results of this project are as follows:

  1. a) to draft a proposal of a comprehensive legal act that would regulate key issues of advertising, sponsorships and other non-project based media financing of public sector in Serbia, that would fit with the rest of the legal system in Serbia (or propose necessary changes in other laws and regulations) and within the general framework of the new (soon to be adopted) Media Strategy;
  2. b) to discuss thedraft proposal with all relevant stakeholders (government institutions, media associations and media operating at central and local levels, media experts, advertisers and their associations, academia, interested international organizations) and promote proposed solutions through individual meetings and outreach meetings in Belgrade and three other regional centres in Serbia.

The project will include following activities: 1) Analysingof current strategic and legal framework; 2) Analysing of best international practices and key international documents; 3) Identification and analysing of existing studies and researches; 4) Identification of key stakeholders; 5) Establishing of the expert working group; 6) Drafting of legislative proposal by the group; 7) Meetings with individual stakeholders and outreach activities aimed to promote draft proposal and to collect input; 8) Finalization of legislative proposal; 9) Submission of legislative proposal; 10) Public outreach activities (press statements, social networks etc.)

 

 

Projekat je podržala:

 

OSCE

Broj članaka: 0

Jačanje parlamentarne demokratije

Naziv projekta: Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivni politički dijalog

Datum početka: januar 2020.

Završetak: decembar 2023. godine

Ishod 1: Narodna skupština u Srbiji neguje kulturu i primenjuje sisteme koji obezbeđuju efektivan i redovan dijalog (međupartijski dijalog između poslanika i građana) i pristup informacijama kako bi se osigurali bolji i inkluzivniji procesi donošenja politika

Aktivnost 1.1: Podrška nacionalnom ogranku GOPAC-a, Skupštini i njenim odborima u organizaciji javnih rasprava i usvajanju nacrta zakona i amandmana koji promovišu transparentnost i javno učešće

Ishod 2: Lokalne skupštine su transparentne u pružanju informacija građanima i civilnom društvu i osnažene su da bolje izvršavaju svoju demokratsku ulogu i odgovore na potrebe građana.

Aktivnost 2.1: Podrška lokalnim skupštinama, OCD i relevantnim nacionalnim akterima u organizaciji javnih rasprava na lokalnom nivou

Aktivnost 2.2. Podrška lokalnim skupštinama i njihovim predsednicima da uspostave politike za veću transparentnost i da promovišu veće angažovanje građana

Ishod 3: Građani i civilne organizacije, posebno žene, aktivnije se angažuju sa parlamentima na centralnom i lokalnom nivou kao pokretači inkluzivnog dijaloga i na davanju doprinosa zakonima i kreiranju politika.

Aktivnost 3.1: Forum o političkom dijalogu između GOPAC-a, parlamenta i civilnog društva o antikorupcijskim pitanjima

 

Project Title: Strengthening Parliamentary Democracy and Inclusive Political Dialogue

Start Date: January 2020 End Date: December 2023

Transparency Serbia (TS) proposed activities:

Outcome 1: The National Assembly in Serbia fosters a culture and implements systems that ensure effective and routine dialogue (cross-party dialogue between MPs and with citizens) and access to information in order to ensure better and more inclusive policy-making processes

Activity 1.1: Support to the GOPAC national branch, the Parliament and its committees in organization of public hearings and adoption of draft laws and amendments promoting transparency and public participation

Outcome 2: Local assemblies are transparent in providing information to citizens and civil society and empowered to better fulfill their democratic role and respond to citizen’s needs.

Activity 2.1: Support to local assemblies, CSOs and relevant national stakeholders in organization of public hearings on local level

Activity 2.2. Support to local assemblies and their chairs to establish policies for greater transparency and to promote greater engagement

Outcome 3: Citizens and civil organizations, especially women, engage more actively with parliaments at the central and local level as conveners of inclusive dialogue and by providing inputs to law and policy-making.

Activity 3.1: Forum on political dialogue between GOPAC, Parliament and civil society on anti-corruption issues

 

Projekat je podržala kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Beogradu. Svi izloženi stavovi pripadaju TS i ne moraju odražavati nužno stavove UNDP

UNDP logo.svg

Broj članaka: 0

Poboljšanje Indeksa transparentnosti lokalne samouprave u JLS - partnerima GAI projekta

Government Accountability Initiative supports efforts to increase public participation in local government decision making and oversight and enhance the transparency and accountability of LSGs operations. GAI is providing technical assistance to 13 LSGs: Vranje,Sabac, Sombor, Vrnjacka Banja, Raska, Dimitrovgrad, Sjenica, Nis, Kragujevac, Novi Pazar, SremskaMitrovica, Stari Grad, Zabalj. The aim is to increase overall transparency, citizen engagement in local decision making, improve government responsiveness in public service delivery, institutionalize whistle-blower protection programs and reinforce anti-corruption efforts.

In the second phase of this project TS supported additional 12 municipalities: Sid, Cajetina, Krupanj, Bela Palanka, Ljubovija, Varvarin, Sremski Karlovci, Veliko Gradiste, Mionica, Priboj, Pozega and Indjija

The Local Transparency Index (LTI) of LSGs in Serbia, developed by Transparency Serbia, offers the most comprehensive methodology for measurement of various indicators of transparency of LSGs that is currently available in Serbia. Besides enabling comparison of results between local governments and monitoring their progress over time, the LTI identifies areas that are problematic and that should be addressed to increase transparency, availability of data, and improved communication with citizens. Transparency Serbia produced and published overall LTI reports with results for all LSGs in Serbia:.http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/lti

The methodology that is being used and volume of collected data allows in-depth and comprehensive analysis for each LSG and for each area covered by the survey. The LTI methodology uses various indicators of transparency that correspond to areas of technical assistance provided by GAI. As such, it represents one of main performance indicators of GAI.

The goal of this assignment is to develop detailed analyses with recommendations for each of the GAI counterpart LSGs, and to conduct workshops with LSGs to present findings and facilitate development of action plans by each LSG with detailed steps to improve LTI ranking.

Analyses available at the web page dedicated to TS work with municipalities with the support from USAID GAI project.

Materijali i dokumenti nalaze se na stranici posvećenoj svim projektima koje TS sprovodi sa JLS uz podršku USAID Projekta za odgovornu vlast (GAI).

 

usaid

Broj članaka: 0

Tehnička podrška za povećanje transparentnosti JLS kroz poboljšanje informatora o radu za grad Sombor i opštinu Žabalj

GAI provides various technical assistance initiatives to counterpart LSGs for improved transparency. The main indicator used to identify deficiencies and measure improvements of transparency is the Local Transparency Index (LTI) of LSGs in Serbia, developed by Transparency Serbia, that offers the most comprehensive methodology for measurement of various indicators of transparency of LSGs that is currently available in Serbia. The LTI for all LSGs in Serbia is available for 2015, 2019 and 2020. Besides enabling comparison of results between local governments and monitoring their progress over time, the LTI identifies areas that are problematic and that should be addressed to increase transparency, availability of data, and improved communication with citizens.

The LTI 2020 indicates an overall increase in local transparency as the average score was increased from 40 to 46 with overall improvement in all areas measured by the indicator. The only area in which results were worse than in 2019 relates to content and update of the Information Booklets– with overall average decrease of 16.4%.

Information Booklets represent the most comprehensive way to provide proactive transparency in Serbian public institutions. The 2004 Law on Free Access to Information of Public Importance obliged all public entities to publish Information Booklets. This document should contain all relevant information about a public entity in a user-friendly manner and should be published and updated regularly. Based on LTI 2020, almost 52% of LSGs had updated Booklets published on their websites, but only one fifth of them published three types of information that are mandatory by the law and that are included in LTI (annual public procurement plan, salaries of local public officials and list of services provided by LSG). As described in the TS LTI 2020 report, “even 16 years after the beginning of implementation of the Law on Free Access to Information of Public Importance, Information Booklets are often poor in quality. These documents are often bulky, with unnecessary information (such as complete budgets from a few years ago), with a huge number of hard-to-read images (scanned documents) instead of text or tables (a typical example are public procurement reports), with data 5-6 years old, although the information booklets are allegedly "updated", according to a note in the booklet itself. Furthermore, LSGs do not even publish within these documents information that they are ready to publish on other sections of the web page”.

The goal of the assignment is to provide technical assistance to two GAI counterpart local governments – the Municipality of Žabalj and the City of Sombor, to develop new structure and content of their Information Booklets that will meet all legal requirements and best practices and that will serve as models for other GAI counterpart LSGs, as well all other LSGs in Serbia to support transparency improvements.

Analyses available at the web page dedicated to TS work with municipalities with the support from USAID GAI project.

Materijali i dokumenti nalaze se na stranici posvećenoj svim projektima koje TS sprovodi sa JLS uz podršku USAID Projekta za odgovornu vlast (GAI).

 

usaid

Broj članaka: 0

Analiza koruptivnih rizika u propisima

Koliko god da je opasna korupcija do koje dolazi u primeni propisa, njene posledice su još štetnije kada se koruptivni interesi ugrade u norme opštih pravnih akata. Takve uticaje nije uvek lako prepoznati. Znatno češće se može uvideti da zakoni nisu uzeli u obzir sve koruptivne rizike i da u njima nisu predviđena adekvatna rešenja za suzbijanje tih rizika.

Kada se vrši, procena rizika za nastanak korupcije u zakonima, ima za cilj zatvaranje ulaznih tačaka za korupciju. To je ex-ante preventivna mera koja podrazumeva preispitivanje oblika i suštine pravnih akata (pre svega zakona), kako bi se smanjio rizik od buduće korupcije.

Faktori rizika od korupcije u zakonodavstvu mogu se procenjivati na osnovu Zakona o sprečavanju korupcije (usvojen u maju 2019. godine, a na snazi od 1. septembra 2020. godine). Pored toga, neki rizici od korupcije mogu se otkriti u obrazloženju predloga zakona. Međutim, prema pravilima koja su do nedavno uređivala zakonodavni postupak, procena takvih rizika nije bila obavezan element.

Zakon o sprečavanju korupcije predviđa promene nadležnosti Agencije, prema kojima bi Agencija trebalo da vrši analizu rizika od korupcije tokom pripreme određenih zakona. Prema ovoj odredbi, „Agencija daje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije“.

Provera rizika od korupcije u zakonima posebno je potrebna tokom vanrednog stanja, kada se ovlašćenja koncentrišu u ograničenom broju državnih organa. Vlada Srbije i ministarstva su usvojili niz uredbi, naredbi, zaključaka i drugih propisa, koji su važili tokom vanrednog stanja, proglašenog u martu 2020. godine. Narodna skupština je odobrila sve ove odluke „u paketu“, bez detaljnog razmatranja pojedinih odluka Vlade. Usvajane su i druge mere za suzbijanje efekata krize COVID 19. Neke od usvojenih mera izazvale su zabrinutost zbog koruptivnih uticaja, uključujući odluku o raspodeli javnih sredstava kao podrške građanima i poslovnim subjektima i organizovanju nabavke neophodne medicinske opreme bez primene standardnih pravila javnih nabavki.

Iako su rezultati junskih parlamentarnih izbora nedvosmisleno dali podršku dotadašnjoj vladajućoj stranci, proces formiranja nove Vlade je trajao neobično dugo. To se odrazilo negativno na obim zakonodavne aktivnosti, pa izrada mnogih zakona, čije se donošenje očekivalo do kraja 2020. godine, nije ni počela do kraja ove godine. Takođe, od februara do novembra 2020. nisu bile organizovane ni javne rasprave u pripremi propisa i pogotovo na uzorak ovog istraživanja.

Imajući u vidu velika kašnjenja u realizaciji zakonodavnih planova, a zatim veliku hitnost kod predlaganja i usvajanja zakona u poslednjem mesecu 2020, TS tokom ovog istraživanja nije bila u mogućnosti da se posveti analizi sprovođenja koruptivnih rizika u zakonima kod kojih bi ministarstva bila u obavezi da zatraže mišljenje Agencije, da proveri kvalitet tih mišljenja, niti da utiče na zakonske odredbe, kao što je prvobitno planirano. Usled toga, analizirali smo sve akte koji je predložila Vlada Srbije od svog formiranja do kraja 2020. godine, kao i akte koje je predložila Vlada u prethodnom sazivu, a o kojima Narodna skupština nije stigla da raspravlja u prethodnom sazivu. Predmet posebne analize su odredbe Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kao i propisi koji su doneti u vezi sa suzbijanjem posledica pandemije COVID-19.

Projekat je sprovođen od avgusta do decembra 2020.

Broj članaka: 0

FATRA - poboljšanje pravila

 Transparency Serbia, in cooperation with colleagues from Transparency International of the Czech Republic, is implementing the project "FATRA - FAir and TRAnsparent Political Competition in Serbia"

 Project objectives: 

  1. Setting transparent and effective rules of political party financing
  2. Increasing the awareness about the topic of political party and election campaign financing within the (Serbian) civil society

 

Predložak za panel diskusiju o Zakonu o finansiranju politickih aktivnosti TS i TI Češka 22.6.2021 

Proposal for the panel discussion: Four current topics of election campaign financing in Serbia and the experience of the Czech Republic

Czech expirience - extract

Poziv na panel diskusiju/okrugli sto 

Invitation - round table

 

Transparency Serbia comments related to ODIHR 2020 recommendations and announced legislative changes

TS komentari i predlozi - Zakon o finansiranju političkih aktivnosti decembar 2021

 TS Amandmani na Nacrt zakona o izboru narodnih poslanika decembar 2021

Dopis političkim strankama učesnicama dijaloga o izbornim uslovima

Tabela o budžetskoj raspodeli novca za izbore i grafikon 2004-2022

Financing Parliamentary and Presidential Election Campaigns from the Budget 2004 - 2022

Proračun za finansiranje kampanje 2022 iz budžeta

 Proračun za finansiranje kampanje 2022 iz budžeta - novi i prethodni ZFPA 

Financing the presidential and parliamentary election campaign in 2022 from the budget - Projection

 

 Izbori april 2022 - Analiza izveštaja o troškovima izborne kampanje - predsednički kandidati
 

 

Broj članaka: 0

Povećanje transparentnosti lokalnih JP

The goal of this assignment is to provide technical assistance to four GAI counterpart local governments (Indjija, Veliko Graiste, Krupanja nad Ljubovija) to introduce a regular procedure for collecting and publishing data on LPEs and LPIs on their websites.

It will include assessing existing practices; developing a methodology for collecting, publishing, and updating data on LPEs and LPIs on their websites (meeting all legal requirements and best practices), which would serve as a model for other GAI counterpart LSGs, as well all other LSGs in Serbia to support transparency improvements of LPEs and LPIs; providing technical assistance to selected LSGs to implement developed methodology and proposing protocols for regular and timely data exchange between LPEs and LPIs and local governments.

Some of the activities are: 

  1. Transparency Serbia will assess existing practices in publishing data of local public enterprises and other local public institutions in selected LSGs.
  2. Transparency Serbia will develop a draft methodology for collecting, publishing, and updating data on LPEs and LPIs on their websites.
  3. Transparency Serbia will organize 4 round tables/workshops (or online meetings) with representatives of LSGs, LPEs and LPIs. At these round tables TS expects to reach agreement on the final version of the methodology, as well as on the action plan (if LSGs agree to come out with it) for implementing recommendations from the methodology.
  4. Transparency Serbia will develop a final methodology based on input from round tables/work shops and action plans
  5. Transparency Serbia will draft and propose protocols (or similar acts) for regulating regular and timely data exchange between LPEs and LPIs and local governments for establishing and updating relevant LSG’s webpage. These acts will be delivered to LSGs.
  6. Transparency Serbia will provide technical assistance to selected LSGs to implement developed methodology – to collect required data and to publish them on websites, according to the methodology. TS will be available to LSGs for consultation how to solve any open issues regarding choice of information, choice of the presenting solutions and similar. This does not include assistance for building/designing webpage and/or database.

Projects outputs - analysis and recommendations can be found at the web page dedicated to TS projects with municiaplities supported by USAD GAI project. 

Materijali i dokumenti nalaze se na stranici posvećenoj svim projektima koje TS sprovodi sa JLS uz podršku USAID Projekta za odgovornu vlast (GAI).

 

 

 

 

 

usaid

Broj članaka: 0

Antikorupcijska procena propisa

 

 

The project aims to:

  • identify how the provisions of Article 35 of the Law on Prevention of Corruption is implemented by government ministries and other public authorities – whether they asked for Agency’s opinion about corruption risks for all draft laws where they had such duty;
  • identify how the provisions of Article 35 of the Law on Prevention of Corruption was implemented by the Agency – whether the Agency provided its opinion about corruption risks for all draft laws when requested or based on its own initiative;
  • identify how the ministries, Parliament and Agency dealt with Agency’s opinions and recommendations;
  • identify which draft laws and adopted laws contained corruption risks that was not considered by the Agency and proponents of the act, as it was not mandatory according to the Article 35 of the Law on Prevention of Corruption by the Agency (laws are not part of the pre-selected risk areas, the law was proposed by a MP, the risk occurred in later phases of the legislative process), and to provide evidence for advocacy that would tackle this loophole. Recommendations will be published and written reports shared with those institutions identified by the TS as relevant;
  • identify risks related to corruption in selected drafts and adopted laws and provide possible solutions, thus facilitating the law-making process; recommendations will be published and written reports shared with those institutions identified by the TS as relevant (related to the specific goal no. 4);
  • identify to which extent the Law on Lobbying was implemented by the key stakeholders at the national level (ministries, government, president of Republic, members of Parliament).
  • inform the public on effects of implementation of Article 35 of the Law on Prevention of Corruption and implementation of the Law on Lobbying to the overall transparency of legislative process and preventing the risk of corruption in the legislative process.

Activities planned for the implementation of the project:

  • Collection of information about government ministries and other public authorities that asked Agency for Prevention of Corruption to provide its opinion about corruption risks in the draft laws, based on the provisions of Article 35 of the Law on Prevention of Corruption (from the ministries and Agency, insight to the web pages, monitoring of information on eParticipacija portal, free access to information).
  • Collection of information about the implementation of provisions of Article 35 of the Law on Prevention of Corruption by the Agency.
  • TS will identify how the ministries, Parliament dealt with Agency’s opinions and recommendations.
  • TS will collect information on draft laws that were prepared after September 1st 2020 by various ministries or proposed directly to the Parliament by other competent authorities (i.e. MPs, Ombudsman, National Bank, Vojvodina assembly, 30.000 citizens).
  • TS will identify to which extent the Law on Lobbying was implemented by the key stakeholders on national level (ministries, government, president of Republic, members of Parliament).

 Material:

 

Zahtev Agenciji za sprečavanje korupcije - koruptivni rizici i lobiranje (april 2021)

Zahtev Agenciji za sprečavanje korupcije - procena rizika i lobiranje januar- mart 2022

Zahtev Agenciji procena rizika od korupcije i lobiranje novembar 2022

 

TS je tražila kopiju evidencije o lobističkim kontaktima za funkcionere koji su izabrani, postavljeni, imenovani, zaposleni ili na drugi način radno angažovani u sledećim organima: 

Narodna skupština Republike Srbije, Generalni sekretarijat predsednika Republike, Kabinet predsednice Vlade, Kabinet ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj, Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova.

Zahtevi upućeni organima (u jednom dokumentu). (jul 2021)

Odgovori organa:

Narodna skupština Republike Srbije

Ministarstvo zdravlja 

Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj 

Ministarstvo za brigu o selu

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministarstvo pravde

Ministarstvo kulture i informisanja

Ministarstvo za brigu o porodici

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (bez uprava u sastavu Ministarstva)

Ministarstvo privrede

Ministarstvo za evropske integracije

Ministarstvo omladine i sporta

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Ministarstvo rudarstva i energetike

Kabinet ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština

Ministarstvo spoljnih poslova

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

 

Zahtev nije primljen: 

Genetralni seketar Predsednika Republike

Naknadni zahtev - Generalni sekretar Predsednika Srbije - Lobiranje

 Odgovor - Predsednik Srbije - lobiranje

 Nisu odgovorili:

Kabinet predsednice Vlade

Naknadni zahtev - Kabinet premijerke - Lobiranje

Ministarstvo finansija

Žalba Povereniku protiv Ministarstva finansija

Rešenje Poverenika - Ministarstvo finansija - lobiranje

Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Žalba Povereniku protiv Ministarstva zaštite životne sredine

 

Zahtevi upućeni organima (u jednom dokumentu). (oktobar 2022

 Odgovori organa:

Odgovor - lobiranje - Skupština Srbije - produzenje roka

Оdgovor - lobiranje - Skupština Srbije

Odgovor - lobiranje - Predsednik Republike

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo spoljnih poslova

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo kulture

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo za brigu o selu

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo sporta

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo rudarstva

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo prosvete

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo pravde

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo privrede 

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo privrede prilog 1

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo privrede prilog 2

Odgovor - lobiranje - Ministarstvo privrede prilog 3

  Nisu odgovorili:

Kabinet predsednice Vlade Ane Brnabić

Ministarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju

Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo za evropske integracije

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ministarstvo finansija

Ministarstvo omladine i turizma

Ministarstvo zdravlja

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

 

Koruptivni rizici u propisima i lobiranje - decembar 2022

Koruptivni rizici u propisima i lobiranje - sažetak - decembar 2022

Corruption Risks in Regulations and Lobbying - December 2022

 

 

OSCE

 
Broj članaka: 0

Podrška opštinama i gradovima za povećanje transparentnosti i izradu lokalnih antikorupcijskih planova

 

 

1.  Podrška za izradu lokalnih antikorupcijskih planova (LAP), podrška telima za praćenje sprovođenja planova (LAF) i podrška za sprovođenje mera iz LAP-ova

 

Modeli akata:

Model Pravilnika o upravljanju sukobom interesa zaposlenih u upravi JLS

Model Odluke o postupku predlaganja kandidata za članove NO JP čiji je osnivač JLS.

Model Odluke o prijavljivanju privatnih interesa javnih funkcionera

Model uputstva o izradi Evidencije javnih službi, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač JLS

LAP:

Model Odluke o izradi LAP

Model Rešenja o imenovanju koordinatora Radne grupe

Model konkursa za izbor članova Radne grupe

Model Rešenja o formiranju Radne grupe za izradu LAP

Model poziva na javnu raspravu o Nacrtu LAP

LAF:

Model Rešenja za imenovanje koordinatora za nadzor nad sprovođenjem LAP

Model Rešenja o imenovanju Komisije za izbor Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model Pravilnika o radu Komisije za izbor Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model kriterijuma za izbor izbor Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model javnog konkursa za izbor članova Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model formulara za prijavu na konkurs za izbor članova Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Modeli izjava za za prijavu na konkurs za izbor članova Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model pitanja za intervjuue sa kandidatima za izbor članova Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model Odluke o izboru članova Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model Poslovnika o radu Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model Godišnjeg plana rada Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model Etičkog kodeksa Radnog tela za praćenje sprovođenja LAP

Model procedura za postupanje po predstavkama

Model obrasca za podnošenje predstavki Radnom telu za praćenje sprovođenja LAP

 

  • Vranje

  

 

Rešenje o imenovanju Komisije za izbor članova Tela za praćenje primene LAP-a grada Vranja

Lokalni antikorupcijski plan za grad Vranje

Zaključak Skupštine o usvajanju LAP-a

Aktivnosti iz modela LAP-a koje su već realizovane

Poziv na javnu raspravu o Nacrtu LAP-a za grad Vranje

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Vranje

Rešenje o formiranju radne grupe za reviziju LAP-a

JAVNI POZIV udruženjima, da predlože svoje predstavnike za kandidate, odnosno pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za reviziju LAP-a.

Poziv na konferenciju za novinare - LAP Vranje 15. januar 

Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije 2015 (nije u skladu sa Modelom LAP-a Agencije za borbu protiv korupcije)

Dopuna 2016

Izmena i dopuna 2017

Obrazloženje za izmenu i dopunu LAP_a 2017

Rešenje o formiranju komisije za izbor članova LAFa

Rešenje o imenovanju Koordinatora

Statut grada Vranja

Poslovnik Skupštine grada Vranja

Plan integriteta

 

  • Vrnjačka Banja

Javni poziv za izbor članova radnog tela za praćenje sprovođenja Lokalnog antikorupcijskog plana opštine Vrnjačka Banja

Lokalni antikorupcijski plan za opštinu Vrnjačka Banja

Odluka o usvajanju LAP-a

Poziv na javnu raspravu o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja 

Rešenje o formiranju radne grupe za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

Javni poziv za učešće u radnoj grupi za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

Lokalni antikorupcijski plan za period 2017-2020

Odluka o usvajanju LAP-a 2017

Radna grupa za izradu LAP-a 2017

Statut opštine Vrnjačka banja i Poslovnik SO Vrnjačka banja (Službeni list)

Plan integriteta

 

  • Sjenica

Rang lista kandidata za članove radnog tela za praćenje sprovođenja LAP-a Sjenica

Povoljeni javni konkurs za izbor članova Radnog tela za praćenje sprovođenja Lokalnog aktikorupcijskog plana – Lokalnog antikorupcijskog foruma opštine Sjenica

Konkurs za izbor članova Radnog tela za praćenje sprovođenja Lokalnog aktikorupcijskog plana – Lokalnog antikorupcijskog foruma opštine Sjenica

Lokalni antikorupcijski plan za opštinu Sjenica (Službeni glasnik)

Sjenica poziv na okrugli sto - završna javna rasprava

Sjenica poziv na javnu raspravu

Nacrt revidiranog Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica

Javni poziv na sednicu radne grupe za reviziju LAP-a opštine Sjenica 12. i 13. marta

Javni poziv na sednicu radne grupe za reviziju LAP-a opštine Sjenica 4. marta

Javni poziv na sednicu radne grupe za reviziju LAP-a opštine Sjenica 6. i 7. februara

Rešenje o formiranju radne grupe za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica

Službena beleška o kandidatima za radnu grupu

Javni poziv za učešće u radnoj grupi za reviziju Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Sjenica

Lokalni antikorupcijski plan decembar 2017

Statut opštine Sjenica

Poslovnik SO Sjenica

 

  • Raška

Odluka o osnivanju Lokalnog antikorupcijskog foruma Raška

Rang lista kandidata za članove Lokalnog antikorupcijskog foruma opštine Raška

Konkurs za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma

Rešenje o imenovanju koordinatora za sprovođenje LAP-a

Rešenje o izboru komisije za izbor tela za praćenje sprovođenja LAP-a

Izveštaj o usvajanju LAP-a Raška

Tabelarni pregled mera iz Modela LAP_a koje su izostavljene iz LAP-a za opštinu Raška

Pregled mera koje su uvrštene u LAP za opštinu Raška a ne postoje u Modelu LAP-a

Odluka o usvajanju LAP-a za opstinu Raska

Lokalni antikorupcijski plan za opštinu Raška

Raška poziv na javnu raspravu - maj 2019

Nacrt Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Raška

Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Raška 4. marta

Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Raška 25. februara

Javni poziv na sednicu radne grupe za izradu LAP-a opštine Raška 8. februara

Rešenje o formiranju radne grupe za izradu LAP-a Raška

JAVNI POZIV udruženjima, da predlože svoje predstavnike za kandidate, odnosno pojedincima da se kandiduju za članstvo u radnoj grupi za izradu LAP-a.

Kandidati za radnu grupu - Raška

Poziv na konferenciju za novinare - LAP Raška 26. decembar 

Plan integriteta

Statut (2018)

Poslovnik SO Raška (2019)

Poslovnik opštinskog veća

 

Druga faza: Podrška za sprovođenje mera iz LAP-a

 

 

 

  • Šabac

Lokalni antikorupcijski plan (u skladu sa Modelom)

Odluka o usvajanju LAP-a

Izveštaj o usvajanju LAP-a

Rešenje o imenovanju Komisije za izbor članova foruma

Rešenje o imenovanju osobe zadužene za koordinaciju

Poslovnik o radu Komisije za izbor članova foruma

Zapisnici sa sednica Komisije: prvadrugatrećačetvrtapeta

Zapisnik sa intervjua

Odluka o utvrđivanju kriterijuma

Odluka o raspisivanju javnog konkursa

Javni konkurs za izbor članova LAF-a

Formular prijave

Odluka rang lista

Odluka o formiranju Lokalnog antikorupcijskog foruma

 

  • Novi Pazar

 

  • Sremski Karlovci

Lokalni antikorupcijski plan opštine Sremski Karlovci

  • Varvarin

Lokalni antikorupcijski plan opštine Varvarin

  • Veliko Gradište

Lokalni antikorupcijski plan opštine Veliko Gradište

  • Inđija 

Lokalni antikorupcijski plan opštine Inđija

  • Priboj

 Pravilnik o upravljanju sukobom interesa zaposlenih u opštinskoj upravi opštine Priboj

  • Požega

 Pravilnik o propisivanju oblika, učestalosti i načinu vršenja unutrašnje kontrole inspekcije iz izvorne nadležnosti opštine Požega

 

 

2.  Povećanje transparentnosti lokalnih javnih preduzeća i javnih ustanova

Akt - poboljšanje transparentnosti JP

Odluka o_web_prezentaciji - model

Pravilnik o_web_prezentacij - model

 

  • Veliko Gradište

Povećanje transparentnosti javnih preduzeća i javnih ustanova - opština Veliko Gradište

Povećanje transparentnosti - JKP Dunav Veliko Gradište

  • Inđija 

Povećanje transparentnosti javnih preduzeća i javnih ustanova - opština Inđija

Povećanje transparentnosti - Komunalac Inđija

Povećanje transparentnosti - JP Inđija put

  • Krupanj

 Povećanje transparentnosti javnih preduzeća i javnih ustanova - opština Krupanj

Povećanje transparentnosti - JKP 1. maj Krupanj

Povećanje transparentnosti - JP za upravljanje građevinskim zemljištem i putevima Put Krupanj

  • Ljubovija

 Povećanje transparentnosti javnih preduzeća i javnih ustanova - opština Ljubovija

Povećanje transparentnosti - Javno preduzeće za upravljanje građevinskim zemljištem i putevima Ljubovija

Povećanje transparentnosti - JKP Standard Ljubovija

 

3. Poboljšanje Indeksa transparentnosti lokalne samouprave u JLS - partnerima GAI projekta

 

Aneks 1 GAI 13 Primeri dobre prakse 2019

Aneks 1 GAI 12 Primeri dobre prakse 2021

 

  • Vranje

Poboljšanje LTI GAI 13 Vranje 

Aneks 2 GAI 13 Vranje uporedna 2015 -2017 - 2019

  • Šabac 

Poboljšanje LTI GAI 13 Šabac

 Aneks 2 GAI 13 Šabac uporedna 2015 - 2019

  • Sombor

Poboljšanje LTI GAI 13 Sombor

 Aneks 2 GAI 13 Sombor uporedna 2015 - 2019

  • Vrnjačka Banja

Poboljšanje LTI GAI 13 Vrnjačka Banja

 Aneks 2 GAI 13 Vrnjačka Banja uporedna 2015 - 2019

  • Raška

Poboljšanje LTI GAI 13 Raška

 Aneks 2 GAI 13 Raška uporedna 2015 -2017 - 2019

  • Dimitrovgrad

Poboljšanje LTI GAI 13 Dimitrovgrad

 Aneks 2 GAI 13 Dimitrovgrad uporedna 2015 - 2019

  • Sjenica

Poboljšanje LTI GAI 13 Sjenica

 Aneks 2 GAI 13 Sjenica uporedna 2015 - 2019

  • Niš

Poboljšanje LTI GAI 13 Niš

 Aneks 2 GAI 13 Niš uporedna 2015 -2017 - 2019

  • Kragujevac

Poboljšanje LTI GAI 13 Kragujevac

 Aneks 2 GAI 13 Kragujevac uporedna 2015 -2017 - 2019

  • Novi Pazar

Poboljšanje LTI GAI 13 Novi Pazar

 Aneks 2 GAI 13 Novi Pazar uporedna 2015 -2017 - 2019

  • Sremska Mitrovica

Poboljšanje LTI GAI 13 Sremska Mitrovica

 Aneks 2 GAI 13 Sremska Mitrovica uporedna 2015 - 2019

  • Stari grad

Poboljšanje LTI GAI 13 Stari grad

 Aneks 2 GAI 13 Stari grad uporedna 2015 - 2019

  • Žabalj

Poboljšanje LTI GAI 13 Žabalj

 Aneks 2 GAI 13 Žabalj uporedna 2015 -2019

  • Požega

Poboljšanje LTI GAI 12 Požega

Aneks 2 GAI 12 Požega uporedna 2015 - 2021

  • Priboj

Poboljšanje LTI GAI 12 Priboj 

Aneks 2 GAI 12 Priboj uporedna 2015 - 2021

  • Mionica

 Poboljšanje LTI GAI 12 Mionica

Aneks 2 GAI 12 Mionica uporedna 2015 - 2021

  • Sremski Karlovci

 Poboljšanje LTI GAI 12 Sremski Karlovci

Aneks 2 GAI 12 Srermski Karlovci uporedna 2015 - 2021

  • Varvarin

 Poboljšanje LTI GAI 12 Varvarin

Aneks 2 GAI 12 Varvarin uporedna 2015 - 2021

  • Bela Palanka

 Poboljšanje LTI GAI 12 Bela Palanka

Aneks 2 GAI 12 Bela Palanka uporedna 2015 - 2021

  • Čajetina

 Poboljšanje LTI GAI 12 Čajetina

Aneks 2 GAI 12 Čajetina uporedna 2015 - 2021

  • Šid

 Poboljšanje LTI GAI 12 Šid

Aneks 2 GAI 12 Šid uporedna 2015 - 2021

  • Veliko Gradište

 Poboljšanje LTI GAI 12 Veliko Gradište

Aneks 2 GAI 12 Veliko Gradište uporedna 2015 - 2021

  • Inđija 

 Poboljšanje LTI GAI 12 Inđija

Aneks 2 GAI 12 Inđija uporedna 2015 - 2021

  • Krupanj

 Poboljšanje LTI GAI 12 Krupanj

Aneks 2 GAI 12 Krupanj uporedna 2015 - 2021

  • Ljubovija

 Poboljšanje LTI GAI 12 Ljubovija

Aneks 2 GAI 12 Ljubovija uporedna 2015 - 2021

 

4. Tehnička podrška za povećanje transparentnosti JLS kroz poboljšanje informatora o radu 

Analiza informatora - metodologija

Model opšteg akta - informator o radu

Model opšteg akta - pristup informacijama

  • Sombor

 Analiza Sombor informator

  • Žabalj 

 Analiza Zabalj informator 

 

usaid

 Projekat za odgovornu vlast (GAI)

Broj članaka: 0

Monitoring izbora 2022

Transparentnost Srbija prati izbornu kampanju za predsedničke, parlamentarne izbore, raspisane za 3. april 2020. godine, kao i za izbore za odbornike u Beogradu.
U okviru monitoringa, TS prati finansiranje kampanje, funkcionersku kampanju i njen plasman u TV dnevnicima, predstavljanje partijskih lidera na naskovnim stranicama štampe, oglašavaje na internetu i posebno na društvenim mrežama. Kao i u prošlom izbornom ciklusu, TS prati i transparentnost izborne kampanje, odnosno koliko je podataka o finansiranju i vođenju kampanje javnosti dostupno pre održavanja izbora, u toku kampanje.
 
 

 

 Izbori april 2022 - Analiza izveštaja o troškovima izborne kampanje - predsednički kandidati
 

 

 

Izbori april 2022 - Analiza izveštaja o troškovima izborne kampanje - izbori za narodne poslanike

 

 

 

 

 

 

 

 

 Transparentnost finansiranja izborne kampanje

 

Najava konferencije za novinare:

Predstavljanje istraživanja o o transparentnosti finansiranja izborne kampanje

Izveštaj sa konferencije za novinare:

Nedovoljna transparentnost finansiranja izborne kampanje

 
 
    IFES
Broj članaka: 0

Podrška lokalnim samoupravama u izradi antikorupcijskih politika i povećanju transparentnosti

Projekat uključuje tri segmenta:


a) podrška jedinicama lokalne samouprave za izradu lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) - u tri JLS – Kragujevac, Sokobanja i Golubac

b) podrška procesu formiranja Radnih tela za praćenje sprovođenja LAP u tri opštine u Srbiji – Veliko Gradište, Varvarin i Sremski Karlovci

v) podrška lokalnim samoupravama u Srbiji za donošenje akata koja su predvideli svojim LAP-om – Raška i Novi Pazar

a) TS će podržati tri lokalne samouprave - Kragujevac, Sokobanja i Golubac, u izradi Lokalnog akcionog plana, u skladu sa Modelom koji je propisala Agencija za borbu protiv korupcije. Projekat uključuje aktivnosti od početne analize postojećih dokumenata i okruženja, preko pomoći pri izradi/reviziji LAP, prenošenja znanja i povećanja kapaciteta lokalne administracije za rad na javnim politikama, organizovanja javne rasprave o nacrtu LAP-a, uz promovisanje dobre prakse za organizovanje što inkluzivnije i transparentnije javne rasprave, zaključno sa utvrđivanjem završnog nacrta, sa uključenim predlozima sa javne rasprave o kojoj će se izjašnjavati opštinsko veće i skupština opštine. TS će pružati podršku predstavnicima JLS na sastancima uživo, kao i putem onlajn platforme, u cilju što efikasnijeg rada. Planirana su po dva odlaska na sastanke u Golubac i Sokobanju, kao i četiri odlaska u Kragujevac.
Rezultat ovih aktivnosti biće utvrđeni nacrti lokalnih anikorupcijskih planova za Kragujevac, Sokobanju i Golubac. Dodatni rezultat aktivnosti biće unapređena znanja i sposobnosti zaposlenih u lokalnim samoupravama i lokalnih funkcionera, kao i uključivanje građana u kreiranje javnih politika. Naime, razmatranje mera koje bi trebalo preduzeti na lokalnom nivou u okviru 16 oblasti koje pokriva LAP, pomoći će funkcionerima i službenicima da unaprede razumevanje problema korupcije kako uopšte tako i u vezi sa specifičnostima konkretne opštine, da se upoznaju sa dobrim praksama iz drugih opština i da osmisle moguća rešenja. Zainteresovani građani će kroz ovaj projekat dobiti mogućnost da utiču na kreiranje javnih politika u svojoj opštini, kako strateških akata (LAP), tako i propisa koji će biti usvojeni na osnovu LAP-a. Uključivanje građana počinje već tokom rada Radne grupe, nastavlja se tokom javne rasprave o nacrtu LAP i ostvaruje nakon usvajanja LAP kroz učešće u radu Radnog tela za praćenje primene LAP-a i učešće u javnim raspravama tokom realizacije mera iz LAP-a. U organizovanju javnih rasprava biće uspostavljeni mehanizmi koji treba da omoguće da povećani nivo transparentnosti, dosegnut kroz projekat, bude zadržan i ubuduće. Prilikom formiranja Radne grupe za izradu/reviziju LAP posebna pažnja biće posvećena ostvarivanju rodne ravnopravnosti i uključivanju organizacija i pojedinaca koji u fokusu svog rada imaju rodnu ravnopravnost i ranjive ugrožene grupe (samohrane majke, žene u ruralnim sredinama, Romkinje). Takođe, predložićemo Radnoj grupi da razmotri mogućnosti da se u LAP uvrste mere i aktivnosti koje su specifične za ugroženost ranjivih grupa od korupcije (oblasti 1, 3, 7, 8, 9, 10,13, 16 i 17). Istovremeno, iniciraćemo prihvatanje mera i aktivnosti koje su usmerene na zaštitu životne sredine.

b) TS će podržati proces formiranja Radnih tela za praćenje sprovođenja LAP u tri opštine u Srbiji – Veliko Gradište, Varvarin i Sremski Karlovci, kroz izradu konkursne dokumentacije, pitanja za intervjue kandidata koji se budu javili na konkurs, ocenjivanja kandidata i njihov izbor, Takođe, TS će pružiti podršku pri institucionalnom formiranju izabranih Radnih tela kroz izradu Poslovnika o radu, Godišnjeg plana rada Radnog tela i drugih procedura koje su neophodne za njihov rad. Drugi deo ove aktivnosti će biti obuka članova Radnih tela. To podrazumeva antikorupcijsku obuku o temama koje su deo LAP – sukob interesa, slobodan pristup informacijama od javnog značaja, uzbunjivanje, javne nabavke, javna preduzeća i javno-privatno partnerstvo. Takođe, članove Radnih tela upoznaćemo sa svakom aktivnosti koja se nalazi u LAP i obučiti ih kako da prate njeno sprovođenje, na koji način da dolaze do informacija i na koji način da ocenjuju stepen sprovođenja mera, odnosno aktivnosti. To podrazumeva i obuku o pisanju izveštaja o ispunjenosti mera iz LAP koji Radna tela dostavljaju lokalnim parlamentima najmanje jednom godišnje. U zavisnosti od situacije sa epidemijom COVID-19, obuke će biti organizovane uživo, u radu sa članovima Radnog tela u opštini, ili putem neke od onlajn platformi za sva Radna tela koja će biti uključena u ovaj projekat. Radna tela će biti osposobljena za samostalno praćenje i izveštavanje o sprovođenju LAP, a svi članovi će dobiti potrebna znanja o najvažnijim antikorupcijskim politikama i zakonima Republike Srbije i svojih lokalnih samouprava. Tokom izbora Radnih tela za praćenje sprovođenja LAP predložićemo svakoj od tri JLS da prilikom intervjuisanja i izbora kandidata, u slučaju da dva kandidata dobiju iste ocene, prednost daju onim kandidatima koji u fokusu svog rada imaju rodnu ravnopravnost i ranjive ugrožene grupe, odnosno da bude izabran onaj kandidat čiji izbor omogućava veći stepen ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti i učešće predstavnika ranjivih grupa. Kako bi se uopšte stvorili uslove za to, TS će insistirati da JLS o objavljenom konkursu posebno obavesti organizacije i pojedince koji u fokusu svog rada imaju rodnu ravnopravnost, ranjive ugrožene grupe i životnu sredinu. TS će, u okviru svojih znanja i mogućosti, i sama obavestiti ove organizacije o pojedince o objavljenom konkursu. TS će obuke sprovoditi za sve članove Radnih tela istovremeno putem onlajn platforme. TS će uživo prisustvovati konsitutivnim sednicama svakog radnog tela (Varvarin, Veliko Gradište i Sremski Karlovci).

v) TS će takođe pružati podršku dvema lokalnim samoupravama u Srbiji – Raška i Novi Pazar - da donesu propise koja su predvideli svojim LAP-om, što će doprineti sprovođenju mera iz LAP i što će dodatno uticati na povećanje transparentnosti pri kreiranju politika na lokalnom nivou. TS će predložiti JLS da izaberu propis čije će sprovođenje doprineti rodnoj ravnopravnosti, zaštiti ranjivih grupa i zaštiti životne sredine, što će dati dodatnu vrednost. TS će raditi sa obe JLS putem onlajn platforme, ali će imati i po jedan sastanak uživo u Novom Pazaru i u Raški.

Tokom sprovođenja projekta, transparentnost će, u sva tri segmenta (a, b i v), biti obezbeđena obaveštavanjem građana o započinjanju izrade propisa, sednicama Radne grupe za izradu/reviziju LAP, kako na sajtu opština, tako i na sajtu i na društvenim mrežama TS.

U drugom koraku, transparentnost lokalne vlasti će se povećati kroz primenu brojnih mera iz LAP-a, ali i kroz zajednički rad sa predstavnicima lokalne samouprave na reševanju problema koji su identifikovani u istraživanju TS - Lokalni indeks transparentnosti. (http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/lti)

Svi materijali koji nastanu tokom rada na realizaciji ovog projekta biće objavljeni na sajtu TS i opština, što će omogućiti prenošenje znanja i povećanje transparentnosti i omogućivati uključivanje građana u odlučivanje organa vlasti širom Srbije.

Ovako definisan projekat odgovara opštem cilju konkursa – "doprinos razvoju i jačanju integriteta, javne odgovornosti i transparentnosti rada organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije“.

Kroz inkluzivan postupak izrade LAP-ova i formiranje lokalnih antikorupcijskih tela u skladu sa Modelom, ostvariće se i specifični cilj projekta „podrška organizacijama civilnog društva u Srbiji da se u svojim lokalnim zajednicama bave sprečavanjem korupcije u oblasti zaštite životne sredine“.

TS će tokom rada na izradi/reviziji LAP na dvojak način raditi na jačanju rodne ravnopravnosti i zaštiti ranjivih ugroženih grupa. Pored toga što će prilikom formiranja Radne grupe za izradu/reviziju LAP ukazati na potrebu uključivanja u njihov sastav organizacija i pojedinaca koji u fokusu svog rada imaju rodnu ravnopravnost, zaštitu ugroženih grupa (samohrane majke, žene u ruralnim sredinama, Romkinje), kao i zaštite životne sredine, TS će predložiti Radnoj grupi da na sednice na kojima će biti razmatrane specifične mere koje se odnose na ova pitanja posebno pozivaju organizacije i pojedince koje se bave ovim temama. Na taj način ove organizacije i pojedinci mogu da dobiju dodatan prostor da iznesu svoje primedbe i predloge i tako doprinesu većoj vrednosti budućeg LAP. Time će biti ostvaren specifični cilj pružanja podrške organizacijama civilnog društva u sprovođenju aktivnosti usmerenih na integrisanje rodno odgovornih mera i mera nediskriminacije u mehanizme sprečavanja korupcije.

Nakon analize stanja u određenoj JLS o slučajevima kršenja preventivnih antikorupcijskih propisa, TS će posebno ukazati predstavnicima civilnog društva koji će biti uključeni u izradu/reviziju LAP, odnosno u Radno telo za praćenje sprovođenja LAP, da identifikuju mere koje nisu realizovane, odnosno mere koje nose poseban rizik od korupcije. U analizu identifikovanih nerealnizovanih mera i mera iz oblasti od posebnog rizika, TS će uključiti i predstavnike JLS kako bi oni zajedno za predstavnicima civilnog drušptva došli do konkretnih zaključaka i predloga za unapređenje stanja. Na ovaj način će biti povećani kapaciteti organizacija civilnog društva za realizaciju aktivnosti iz „Operativnog plana za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika“, tačka 3.2.1.5. „Izrada analize otkrivenih slučajeva kršenja preventivnih antikorupcijskih propisa na nivou jedinica lokalne samouprave“, što je jedan od specifičnih ciljeva ovog Projekta.

Sve lokalne organizacije civilnog društva biće obaveštene i pozvane da se uključe u proces izrade/revizije LAP, kao i kasnijeg praćenja sprovođenja mera i aktivnosti iz LAP, kroz članstvo u Radnoj grupi za praćenje sprovođenja LAP. TS će pružiti podršku svakoj JLS uključenoj u ovaj Projekat da uključi u ceo proces i organizacije koje u svom fokusu nemaju borbu protiv korupcije, ali su uključene u neku od oblasti koje pokriva LAP, posebno one koje mogu da doprinesu rodnoj ravnopravnosti i da poboljšaju položaj ranjivih ugroženih grupa. Na taj način TS će ostvariti specifični cilj ovog Projekta „pružanje podrške organizacijama civilnog društva u sprovođenju aktivnosti na povećanju transparentnosti rada organa javne vlasti i bolje informisanosti građana kako bi se doprinelo njihovom većem učešću i razumevanju uticaja primene javnih politika na kvalitet života u lokalnoj zajednici i značaj primene preporuka i standarda EU.

Projekat se sprovodi uz podršku Agencije za sprečavanje korupcije

 

Materijali nastali tokom sprovođenja projekta:

Golubac: 

 Odluka o koordinatoru - Golubac

 Odluka o izradi LAP-a

 Javni poziv za učešće u radnoj grupi za izradu LAP-a

 Lokalni antikorupcijski plan Golubac

Sokobanja:

 Konkurs za učešće u radnoj grupi za izradu LAP-a

Rešenje o obrazovanju Radne grupe za izradu LAP-a

 Lokalni antikorupcijski plan Sokobanja

Kragujevac:

 Lokalni antikorupcijski plan Kragujevac

Poziv na konferenciju za novinare

Izveštaj sa konferencije

Sremski Karlovci:

Rešenje o obrazovanju i imenovanju članova Komisije za izbor članova LAF-a

Rešenje o imenovanju koordinatora

 

 

 

 Predlog projekta

Budzet TS ACAS 2022

Broj članaka: 0

Spasavanje javnih resursa – Brod koji tone

Ovaj projekat ima za cilj da iskoristi sinergiju Transparentnosti Srbija i  CINS-a kako bi doprineo smanjenju rasipanja i zloupotrebe javnih resursa naglašavajući potrebu za transparentnošću i kvalitetnim informacijama zajedno sa aktivnim uključivanjem građana.

Trajanje projekta: 24 meseca

Specifični ciljevi projekta su:

1) Informisati i edukovati širu i stručnu javnost o rasipanju/zloupotrebi javnih resursa i posledicama koje ono ostavlja na zajednicu uz angažovanje u široj debati i podsticanje da se dalje uključi u pronalaženje rešenja;

2) Unapređenje znanja i istraživačkih sposobnosti novinara, predstavnika civilnog društva, aktivnih građana, predstavnika javnih institucija i drugih zainteresovanih grupa da istražuju, izveštavaju i prate situaciju u vezi sa rasipanjem/zloupotrebom javnih resursa;

3) Uticaj na reforme u cilju sprečavanja/identifikacije mehanizama rasipanja/zloupotrebe javnih resursa.

 

Publikacija:

lekcija 5 ispravljen 2

Promocija priručnika:

Promocija priručnika u Beogradu

Snimak promocije u Beogradu, u KC Grad, 24. maja 2024

Promocija priručnika u Novom Sadu

Kratki snimak promocije u Novom Sadu, 23. maja 2024

Promocija priručnika u Nišu

Promocija priručnika u Kragujevcu

Infografici:

Ima li kontrole i odgovornosti za krsenje pravila javnih nabavki

JP Posta Srbije

Nezakonito V.D. stanje kao redovno stanje

Konkurs za najduži konkurs

Nabavke pravnih usluga

Nestručnost i netransparentnost

Šampioni svoga posla

Izuzeci od primene Zakona o javnim nabavkama

Javne investicije netransparentne i mimo standardnih procedura

Raspon procenjene vrednosti

Koliko košta neažurnost države

Kad je rezerva glavni igrač

Završna konferencija:

Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti

Debate/radionice

Debata o rasipanju javnih resursa: Javna preduzeća

Debata TS: Brojne nepravilnosti u trošenju državnog novca prođu bez reakcije nadležnih institucija

Predizborno rasipanje javnih resursa

 

Analize:

Predizborno rasipanje javnih resursa

Election waste of public resources

Poseban zakon za EXPO i njegova primena

Special Law for EXPO and its Implementation

Rasipanje javnih resursa kroz javne nabavke

Scattering public resources through public procurement

Preduzeća u državnom vlasništvu – Gorostasi rasipanja javnih resursa

State-owned enterprises – The giants of wasting public resources

Javni resursi ispod cene - zemljište

Public Resources Below Price - Land

Javno-privatna partnerstva – koruptivni rizici i otvoreno kršenje zakona (Studije slučaja)

Public-Private Partnerships – Corruption Risks and Overt Violation of the Law (Case Studies)

 

Saopštenja TS o rasipanju javnih resursa

Amandmanom sprečiti da se nabavke za EXPO 2027 sprovode bez primene Zakona o javnim nabavkama

Projekat EXPO 2027 bez javnih nabavki

EPS nezakonito skriva informacije o raspolaganju imovinom ogromne vrednosti

Potrebne dopune i u novom predlogu zakona o upravljanju državnim preduzećima

Koruptivni rizici besplatne konverzije nisu uzeti u obzir

Šta sve treba popraviti u predlogu Zakona o upravljanju državnim preduzećima

Direktori državnih preduzeća van dosega antikorupcijskih propisa

Ukidanje jednog od zakona koji urušava sistem javnih nabavki

Štetne i neobrazložene izmene akata EPS

Decenija kršenja Zakona o javnim preduzećima

Borba protiv transparentnosti i konkurencije umesto borbe protiv korupcije

Iz budžeta se naziru posledice katastrofalnog upravljanja EPS-om, građani bez mogućnosti da utiču na prioritetna ulaganja

 

Komentari TS i izjave i autorski tekstovi saradnika TS o rasipanju javnih resursa

Loši efekti novog propisa o državnim preduzećima već uočljivi, iako puna primena nije ni počela

Izgradnja počela, nema studije izvodljivosti

Sporno autentično tumačenje na ekspresno sazvanoj sednici

Ko je tipovao Srbiju

Nikad gore, ali bi moglo biti

Nabavke za EXPO 2027 - bez minimalnih rokova i bez pravne zaštite

Pokrenut nadzor nad EPS zbog nabavke softvera bez postupka javne nabavke

Izgradnja autoputa Ruma-Šabac i optužbe za korupciju

Prokop: Skupa rupa po meri privatnika

Zločin i uređenje

Održavanje objekata Pošte - prepolovljena konkurencija, udvostručena cena

Novcem iz državnog budžeta Vučić kupuje glasove za svoju izbornu listu

Kako su institucije pravdale vozila na SNS mitingu: Španski filmovi i poljoprivredni sajam

Fiskalni savet upozorava na zaobilaženje standardnih procedura za infrastrukturne projekte

Evropska komisija očekuje da Srbija poštuje pravila javnih nabavki za EXPO 2027

Transparentnost Srbija o leks specijalisu za EXPO: "Zakon o javnim nabavkama služi za nabavku kreda i spajalica"

Tajna prodaja dela zemljišta na Sajmu preduzeću Beograd na vodi

Zakon o upravljanju državnim preduzećima – dvočasovne „onlajn javne konsultacije“, samo za prijavljene

Iluzionisti

Čiji je ovo zakon? 

Politički stavovi državnih službenika na društvenim mrežama

Ugovorne obaveze koncesionara beogradskog aerodroma

Ko plaća skup SNS?

Krvava košulja

Intergalaktički biro za zapošljavanje

Rasipanje u tri slike

Nameštanje nabavki usluga održavanja sistema na naplatu karata i praćenje vozila

Konverzija za početnike

Hoće li Agencija ispitati navode da su državni uposlenici botovali za SNS

Tajni ugovor: Kako je Srbija kupovala medicinsku opremu tokom korone

Kako i zašto još 1,5 milion evra za vaučere

Šta smo naučili iz slučaja „vaučer“

Milioni nejasne namene

Imam reč od 17 slova – korporativizacija

Gde je taj „napredak“

 

U okviru projekta CINS je objavio istraživačke tekstove o zloupotrebi javnih resursa:

Milioni za televizije mimo zakona i uz blagoslov REM-a

Čučković i vrtić u Bariču: Sastanak koji je sve promenio

CINS u kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu

Na miting SNS-a vozilima državnih institucija

 

Inicijative TS u vezi sa sprečavanjem rasipanja javnih resursa

 Predlozi TS - Predlog program razvoja javnih nabavki za period 2024-2028

Inicijativa KJN za monitoring JN - EPS softver

Inicijativa KJN za monitoring JN - Grad BGD - zakup reklamnih panoa

Inicijativa Ustavnom sudu - Zakon o EXPO 2027

TS inicijativa za objavljivanje razloga za objedinjavanje rasprave - EXPO

Predlog amandmana na poseban zakon o EXPO

Komentari i predlozi na Predlog uredbe o kapitalnim projektima

Dopis novom predsedniku Nadzornog odbora EPS-a u vezi sa uskraćivanjem informacija

Predlozi za unapređenje teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama

Primedbe TS - nacrt ZoJN konsultacije jul 2023

Predlozi za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama jul 2023.

Inicijativa Agenciji za provere u vezi sa mitingom održanim 26. maja – inicijativa od 10. jula 2023.

TS - Predlozi amandmana na novi predlog zakona o upravljanju privrednim drustvima u vlasnistvu Republike Srbije

TS predlozi - Konsultacije o Predlogu zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije

Inicijativa - izbor organa EPS ad

Inicijativa Skupštini - Predlog Zakona o upravljanju privrednim drustvima u vlasnistvu Republike Srbije

Komentar na Nacrt akcionog plana za 2023. godinu za sprovođenje Programa razvoja javnih nabavki

Inicijativa SO Gornji Milanovac  u vezi sa nezakonitim statusom direktora lokalnog JKP

Inicijativa opštinskom pravobraniocu u vezi sa nezakonitim statusom direktora lokalnog JKP

 

 

Zahtevi za slobodan pristup informacijama, odgovori organa, žalbe i tužbe - u vezi sa rasipanjem javnih resursa

 

 

 

 

 

 

prijavi problem web baner

All views and opinions expressed during the duration of this project do not necessarily represent the views of the Kingdom of the Netherlands..

KingdomoftheNetherlands

 

Broj članaka: 0

Analiza rizika od korupcije u propisima jedinica lokalne samouprave

Opšti cilj projekta je da doprinese razvoju i jačanju integriteta i poboljšanja organizacije, efikasnosti i efektivnosti rada jedinica lokalne vlasti, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije.

Takođe, realizacija ovog projekta doprinosi efikasnijoj primeni i praćenju odredaba akata i propisa koje donosi lokalna samouprava kroz analizu rizika od korupcije, u skladu sa Metodologijom za procenu rizika od korupcije koju je donela Agencija za sprečavanje korupcije.

Organizacija Transparentnost Srbija tokom sprovođenja ovog projekta analizira rizike od korupcije u najmanje dva a najviše šest propisa koje je doneo Grad Beograd i 27 gradova: Bor, Valjevo, Vranje, Vršac, Zaječar, Zrenjanin, Jagodina, Kikinda, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Loznica, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak, Šabac.

U zavisnosti od opštih akata i propisa koje imaju pojedine JLS, TS analizira neke od sledećih akata:

1.            Poslovnike o radu Skupština gradova;

2.            Odluke ili pravilnike o dodeli finansijskih sredstava udruženjima;

3.            Odluke ili pravilnike o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja;

4.            Odluke ili pravilnike o javnim raspravama;

5.            Odluke ili pravilnike o upravljanju i korišćenju javne svojine JLS.

6.            Posebne odluke kojima se uređuje davanje u zakup prostorija Grada na korišćenje političkim subjektima

Pored analize u skladu sa Metodologijom za analizu rizika od korupcije koju je izradila Agencija za sprečavanje korupcije, TS će kao dodatni rezultat ovog projekta sastaviti spisak akata koje ima 28 gradova obuhvaćenih ovim projektom, odnosno akata koje nisu doneli. TS će uputiti inicijative gradovima koji nemaju neki od ovih šest akata i pozvati na njihovo usvajanje, ukazujući istovremeno na primere dobre prakse koji budu identifikovani tokom ovog projekta.

Lokalnim antikorupcijskim planovima, prema Modelu koji je izradila Agencija za sprečavanje korupcije, predviđeno je donošenje propisa kojima bi se uredila pitanja dodele finansijskih sredstava udruženjima, sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja; javnih rasprava i upravljanja i korišćenja javne svojine JLS. Rezultati aktivnosti na ovom projektu biće stoga od koristi za ispunjavanje obaveza iz Lokalnih antikorupcijskih planova.

Rezultati svih analiza o rizicima od korupcije u navedenim propisima biće dostavljeni svakoj od 28 JLS. TS će, takođe, izraditi i dostaviti svakoj JLS preporuke za izmene i dopune analiziranih propisa čime će doprineti opštem cilju projekta, odnosno razvoju i jačanju integriteta i poboljšanja organizacije, efikasnosti i efektivnosti rada JLS.

Trajanje projekta: jun 2023 – maj 2024

Poziv na konferenciju za novinare 1. jula 2024.

Saopštenje o rezultatima projekta

Izveštaj sa konferencije 1. jula 2024.

Snimak predstavljanja istraživanja - YT kanal TS

Korupcijski rizici u aktima lokalne samouprave

Odluke o javnim raspravama

Pravilnici o dodeli sredstava udruženjima

Analizirani akti i preporuke (razvrstani po gradovima):

 

Analizirani akti i preporuke (razvrstani po vrstama):

 

 

Ovaj projekat se finansira preko Agencije za sprečavanje korupcije, a sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljaju nužno i stavove Agencije za sprečavanje korupcije.

 

ASKLogo

 

Broj članaka: 0

EU za vladavinu prava: Angažovanje građana za javni integritet na Zapadnom Balkanu i Turskoj

Nedostatak  vladavine prava predstavlja veliku prepreku ekonomskom i političkom napretku na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i kao takva je od značaja u procesu EU integracija. Ove slabosti su posebno štetne u oblasti borbe protiv korupcije. Brojne međunarodne institucije i izveštaji lokalnih organizacija civilnog društva, uključujući i TI, ukazuju na nedostatak institucionalne nezavisnosti, što podriva sistem proveravanja i ravnoteže u regionu i na nedovoljne napore vlade da eliminiše politički uticaj na pravosuđe. Neki koraci u pravom smeru su preduzeti, ali nedostaci ostaju u vidu nedostatka opipljivih rezultata.

Procena takozvanog sistema nacionalnog integriteta (NIS) Transparenci International-a, koja kombinuje zastupanje zasnovano na dokazima sa pristupom više zainteresovanih strana, predstavlja jedinstven doprinos ovoj oblasti. Dosadašnje procene NIS-a širom regiona pokazale su se kao dragoceno sredstvo za povećanje razumevanja ključnih aktera, vlada, stručnjaka, novinara i javnosti o institucionalnom okruženju i dinamici koji omogućavaju korupciju i sprečavaju primenu zakona koji donose integritet. Procene NIS-a će proceniti ključne javne institucije i nedržavne aktere u sistemu upravljanja korisnika u pogledu njihove nezavisnosti i resursa, učinka, interakcije sa relevantnim akterima u sistemu i odgovornosti. Procene NIS-a će omogućiti donosiocima odluka da usmere reforme prema potrebama i da podrže akciju civilnog društva.

Projekat će dalje pratiti napredak po broju i opisu zajedničkih akcija i inicijativa sa akterima civilnog društva i grupama koje zahtevaju politički integritet i unapređuju antikorupcijski okvir, kao što su zakoni, politike i njihova primena, uz kampanje koje imaju za cilj da povećaju interes građana. angažovanje na javnom integritetu.

Stranica regionalnog projekta na sajtu Transparency International.

 

 

 

EUFlag

Broj članaka: 0

Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za praćenje I nadzor

Projekat ima za cilj da podrži napore OCD u nadzoru nabavki na nacionalnom i opštinskom nivou i ojača njihove ukupne kapacitete. U cilju jačanja kapaciteta OCD da efikasno analiziraju ključne vladine funkcije kao što su javne nabavke i komuniciraju sa građanima, kroz ovaj projekat, Transparentnost Srbija planira da organizuje radionice, obuke i pruži direktnu podršku lokalnim OCD koje se bave nadzorom javnih rashoda i javnih nabavki. aktivnosti vlade. Cilj je da se povećaju kapaciteti OCD za podizanje svesti o nepravilnostima u vladinoj potrošnji, posebno u oblastima visokog rizika i uticaja, kao što su javne nabavke.

Drugi aspekt ovog projekta je razvoj kapaciteta OCD kroz obuke za organizovanje aktivnosti razvoja kapaciteta posvećenih podizanju svesti i korišćenju alata i metoda odgovarajućih za korišćenje i prikupljanje informacija od javnog značaja.

 

usaid

Broj članaka: 0

Unapređenje praćenja implementacije preporuka petog kruga GRECO preporuka od strane civilnog društva

Savet Evrope osnovao je 1999. godine Grupu država protiv korupcije (GRECO) kako bi nadgledao usklađenost država sa antikorupcijskim standardima organizacije. Cilj GRECO-a je da poboljša kapacitet svojih članova da se bore protiv korupcije kroz dinamičan proces međusobne evaluacije i pritiska da se ispune preporuke. Pomaže da se identifikuju nedostaci u nacionalnim antikorupcijskim politikama, podstičući neophodne reforme propisa, prakse i institucionalnog okvira. GRECO takođe pruža platformu za razmenu najboljih praksi u prevenciji i otkrivanju korupcije.

Srbija je članica GRECO-a od 2003. godine i do sada je završila četiri kruga evaluacije. GRECO je 5. jula 2022. usvojio i objavio izveštaj petog kruga evaluacije o Srbiji. Izveštaj ocenjuje delotvornost okvira koji postoji u Srbiji za sprečavanje korupcije među osobama sa najvišim izvršnim funkcijama (predsednik, ministri, visoki zvaničnici i savetnici) i pripadnicima policije. Cilj je da se identifikuju slabosti koje treba adresirati i pozitivan razvoj koji treba da se održi kako bi se pomoglo srpskim vlastima u jačanju napora u prevenciji u skladu sa GRECO standardima.

Cilj ovog projekta je da se pomogne Srbiji da ispuni preporuke petog kruga GRECO-a, praćenjem implementacije preporuka GRECO-a, pružanjem povratnih informacija i unapređenjem kvaliteta i efikasnosti mera koje su usvojile vlasti.

 

 

Zahtev ASK lobiranje - januar 2023 - jun 2024

 Odgovor ASK - lobiranje - sa prilogom

 

 

Zahtevi upućeni organima (u jednom dokumentu)(jul 2024)

Urgencija Predsednik lobiranje

Odgovori organa:

 Odgovor Narodna skupština - lobiranje

Odgovor Generalni sekreterijat predsednika - lobiranje

Odgovor Vlade Srbije - lobiranje

Odgovor Ministarstvo finansija - lobiranje

Odgovor Ministarstvo poljoprivrede - lobiranje

Odgovor MGSI - lobiranje

Odgovor Ministarstvo rudarstva i energetike - lobiranje

Odgovor MUST - lobiranje

Odgovor Ministarstvo pravde - lobiranje

Odgovor Ministarstvo za ljudska i manjinska prava - lobiranje

Odgovor MUP - lobiranje

Odgovor Ministarstvo spoljnih poslova - lobiranje

Odgovor Ministarstvo prosvete - lobiranje

Odgovor Ministarstva za rad 

Odgovor Ministarstva za brigu o porodici i demografiji - lobiranje

 Odgovor Ministarstvo sporta - lobiranje

Odgovor Ministarstvo kulture - lobiranje

Odgovor Ministarstvo nauke - lobiranje

Odgovor Ministarstvo turizma i omladine - lobiranje

Odgovor Ministarstvo za javna ulaganja - lobiranje

Odgovor Ministarstvo DULS - lobiranje

Odgovor Ministarstvo za evropske integracije - lobiranje

Odgovor Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu - lobiranje

Odgovor Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost - lobiranje

Odgovor Kabinet ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština - lobiranje

 Nisu odgovorili:

Ministarstvo privrede

Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zdravlja

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo za brigu o selu

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za oblast međunarodne ekonomske saradnje i društvenog položaja crkve

 

 

 

OSCE

 

 

Broj članaka: 0

Učešće građana u odlučivanju na nivou lokalnih samouprava - MED III

Predmet ovog ugovora o saradnji između HELVETAS-a i Transparentnosti Srbija je realizacija istraživanja „Učešće građana u odlučivanju na nivou opštine za pripremu Programa MED Faze III“. Transparentnost Srbija podržava 44 JLS koje je Helvetas odabrao u unapređenju procesa javnih rasprava u pripremi budžeta i izradi izveštaja o budžetskim javnim raspravama.

TS takođe radi sa 30 mesnih zajednica u 15 partnerskih JLS na uključenju građana u procese donošenja odluka.

TS u okviru saradnje razvija oruđe za merenje kvaliteta participativnih i inkluzivnih praksi lokalne samouprave - LIPA.

 

 sdc helvetas

Broj članaka: 0

Razvoj Indeksa transparentnosti javnih nabavki LPPI

Cilj ovog projekta je razvoj metodologije za utvrđivanje indeksa lokalnih javnih nabavki (LPPI) i primena indeksa na uzorku opština za USAID-ov projekat unapređenja javnih nabavki u Srbiji. U okviru projekta se sprovodi i istraživanje Indeksa lokalne transparentnosti (LTI) za 2023.

LPPI treba da omogući nezavisan eksterni uvid u procese javnih nabavki u lokalnim samoupravama u Srbiji, poređenje među njima i analizu lokalnih sistema javnih nabavki uopšte.

 

usaid

Broj članaka: 0

LIPA

Lokalni indeks participativnosti (LIPA), odnosno metodologija za sprovođenje istraživanja uz korišćenje Indeksa, proizvod je Transparentnosti Srbija, nastao kao rezultat angažovanja po ugovoru sa HELVETAS Swiss Intercooperation SRB, u okviru projekta Municipal Economic Development Phase II SRB (Property Tax Reform Programme), a kao deo priprema za sprovođenje MED Phase III1 .

Indeks je oruđe za merenje, ocenjivanje i rangiranje jedinica lokalne samouprave na osnovu nivoa učešća građana u odlučivanju. Indeks se ne fokusira isključivo na konkretne oblike participacije u odlučivanju o trošenju novca iz budžeta ili u donošenju propisa, već obuhvata i širi okvir transparentnosti u službi participativnosti, odnosno ono što može da poveća poverenje i podstakne građane na participaciju.

Zahvaljujući specifičnom načinu izračunavanja, moguće je suziti oblast istraživanja, a pri tome sačuvati osnovni nivo uporedivosti prilikom sprovođenja više uzastopnih istraživanja. U formulisanju Indeksa (odnosno metodologije) korišćena su višegodišnja iskustva i slična istraživanja koja je Transparentnost Srbija sprovodila: Indeks transparentnosti lokalne samouprave (LTI) – ocenjivanje jedinica lokalne samouprave na osnovu indikatora sa ocenama 0/1 i rangiranje u opsegu od 0 do 100 bodova, i Indeks transparentnosti javnih preduzeća PETRA – ocenjivanje javnih preduzeća na osnovu indikatora transparentnosti sa ocenama 0/1/2 i rangiranje po procentu od maksimalnog mogućeg zbira bodova.

 

 

 

 

sdc helvetas

 

 

Broj članaka: 0

Transparentnost javnih preduzeća - PETRA

Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu (PETRA - Public Enterprises Transpareny Index je ocenjivanje i rangiranje preduzeća u državnom vlasništvu na osnovu indikatora. Metodologiji je razvijena 2019. godine, u saradnji sa Transparency International Češke Republike. Tada je sprovedeno ocenjivanje i rangiranje u obe zemlje, po istovetnim indikatorima.

Drugo istraživanje sprovedeno je 2021. godine, zadržana je većina iundikatora, pa su rezultati uporedivi sa prethodnim istraživanjem - za pojedinačna preduzeća, ili proseke za pojedine gradove u kojima je u uzorku veći broj JP odnosno JKP. Pored toga, moguća su poređenja JP i preduzeća u državnom vlasništvu međusobno ili preduzeća iz istih sektora, u raznim gradovima u Srbiji, međusobno.

Indikatori su podeljeni u četiri kateogrije - Položaj preduzeća, Poslovanje, Procedure i Dostupnost podataka. Podaci su prikupljani sa sajtova preduzeća. Za sve indikatore moguće je dobiti 0 poena (informacije ili tražene procedure ili prakse nema, nije javno dostupna; 1 poen - postoji ili je dostupna delimično, odnosno 2 poena - pronađena ili dobijena informacija, u potpunosti). Nakon prikupljanja podataka, rezultati su verifikovani, sva preduzeća su dobila priliku da ukažu ukoliko je neki od traženih podataka dostupan, ali ga istraživači nisu pronašli, a potom je sačinjena konačna tabela.

 

2021.

2019.

 

Broj članaka: 0

Monitoring izbora 2023

Transparentnost Srbija prati izbornu kampanju za parlamentarne izbore, raspisane za 17. decembar 2023. godine, kao i za izbore za odbornike u Beogradu.
U okviru monitoringa, TS prati finansiranje kampanje, funkcionersku kampanju i njen plasman u TV dnevnicima, predstavljanje partijskih lidera na naskovnim stranicama štampe, oglašavaje na internetu i posebno na društvenim mrežama. 

 Izveštaji

 Reports:

 Saopštenja:

Pod lupom

 

 Analize i izveštaji

 Prijave i zahtevi:

Broj članaka: 0

Integrity Watch in the Western Balkans and Turkey: civil society combating corruption with political integrity data

Nadzor nad integritetom na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: civilno društvo u borbi protiv korupcije kroz upotrebu podataka o političkom integritetu – nastoji da osnaži građane i civilno društvo u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj, da pozivaju nosioce političkih funkcija na odgovornost za trošenje javnih finansija, zakonodavni proces i raspodelu resursa. Jačanje političkog integriteta će rezultirati donošenjem većeg broja odluka u javnom interesu.

U cilju osnaživanja građana i društvenog nadzora, osnovni cilj ove inicijative je da zagovara jačanje participativnih demokratija u regionu. Građani koji pozivaju svoje vlasti na odgovornost su značajan mehanizam reformi u cilju jačanja vladavine prava i institucija i suzbijanja korupcije, naročito u kontekstu evropskih integracija.

Ova inicijativa prediviđa sledeće aktivnosti: prevenciju i borbu protiv političke korupcije, transparentnost, integritet i odgovornost vlade. Tokom tri godine, planirano je da se ojačaju kapaciteti civilnog društva (organizacija koje se bave bobrom protiv korupcije, eksperata za informacije i medija), kao i regionalna saradnju među njima, kako bi se identifikovali i razotkrili rizici od političke korupcije i zagovarala transparentnost, odgovornost i integritet na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Kroz ovu inicijativu će se odvijati saradnja sa nadzornim i nezavisnim organima, poput agencija za borbu protiv korupcije, zaštitnika građana, parlamentarnih odbora i drugih institucija koje se bave političkim integritetom. Cilj ove aktivnosti je da promoviše saradnju između civilnog društva i ključnih organa za nadzor, sprovođenje zakona i donošenje odluka, u cilju unapređenja razumevanje rizika od korupcije u procesu donošenju odluka, kao i uspostavljanja standarda koji bi mogli da ublaže takve rizike. Objavljivanje informacija i javni diskurs na ovu temu će otvoriti prostor građanima sa kritičkim stavovima da preispituju učinak i intergritet svojih rukovodstava.

Trajanje projekta: mart 2023 – februar 2026

Ocena baza podataka u Srbiji - izveštaj - Integrity Watch

Ocena baza podataka o političkom intergitetu u Srbiji - infografika

Serbia Data Scoping report - Integrity Watch 

Call for Expression of Interest for development of the Integrity Watch digital platforms for four Western Balkan Countries and Turkey   

Invitation for Prequalification No.: 001-2023-KDI

Project: Integrity Watch in the Western Balkans and Turkey: civil society combating corruption with political integrity data Project Number: IPA/2022/ 440-922:

 Call for Expression of Interest - APPLICATION FORM 

 EUFlag

Broj članaka: 0

Monitoring izbora 2024

Transparentnost Srbija prati izbornu kampanju za lokalne izbore, raspisane za 2. jun 2024. godine.
 
U okviru monitoringa, TS prati finansiranje kampanje, funkcionersku kampanju, predstavljanje političkih aktera na naskovnim stranicama štampe, oglašavaje na internetu i posebno na društvenim mrežama. 

 

Inicijative:

Prijave i zahtevi:

 

Saopštenja:

Pod lupom:

Radna grupa za unapređenje izbornih uslova:

Broj članaka: 0

Izrada Analize o efektima objavljivanja procenjene vrednosti javne nabavke

„Efikasne javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti” je trogodišnji projekat, koji sprovodi NALED uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).  Jedan od ciljeva ovog projekta je nastavak pružanja podrške Radnog grupi za poglavlje 5 Nacionalnog konventa za Evropsku uniju, u okviru koje saradjuje sa Transparentnost Srbija u izradi Analize o efektima objavljivanja procenjene vrednosti javnih nabavki.
Broj članaka: 0

Unapređenje profesionalnog upravljanja u lokalnim javnim preduzećima

 Cilj projekta je suzbijanje direktnog političkog uticaja na upravljanje lokalnim javnim komunalnim preduzećima i podizanje profesionalizma i poštovanja zakona. Želimo da podignemo svest o velikom broju slučajeva kršenja Zakona o javnim preduzećima na lokalnom nivou, kao što smo ranije radili javnim preduzećima na republičkom nivou, i da ponudimo pomoć lokalnim vlastima da poboljšaju poštovanje zakona i da se poveća transparentnost u ovoj oblasti.

U okviru projekta pratimo poštovanje Zakona o javnim preduzećima na lokalnom nivou, u pogledu uslova za izbor direktora i članova nadzornih odbora lokalnih javnih preduzeća/komunalnih preduzeća – objavljivanje javnih poziva ili imenovanje vd direktora, potrebno obrazovanje, stručnost , iskustvo itd. U uzorak smo za istraživanje uključili više od 20 gradova i opština i više od 50 javnih preduzeća koja pokrivaju različita geografska područja, različite veličine gradova i opština.

Pored istraživanja stanja sa aktuelnim rukovodstvom, prati se i imenovanje novih rukovodstava u preduzećima obuhvaćenim uzorkom u slučajevima kada se objavljuju javni pozivi i/ili imenovanje članova nadzornih odbora i v.d. direktora tokom realizacije projekta. U analizi rezultata TS će posebno obratiti pažnju na rodna pitanja.

Trajanje projekta: 15. jun 2024 – 30. jun 2025

 

 

logoNem.png

Broj članaka: 0

Objave

Broj članaka: 0

Dokumenti

Broj članaka: 3

Konferencije

Broj članaka: 206

Aktivnosti

Broj članaka: 1

Materijali

Broj članaka: 0

Obaveštenja

Broj članaka: 268

Komentari

Komentari i predlozi gostiju web prezentacije
Broj članaka: 1

Naslovna

Broj članaka: 628

Arhiva projekata

Broj članaka: 0

Rizične tačke korupcije u Srbiji

Korupcija je jedan od činilaca koji imaju najštetnije efekte kako za ekonomski razvoj društva i standard stanovništva, tako i za funkcionisanje pravne države i demokratskih institucija. Obim i rasprostranjenost korupcije u Srbiji se već godinama ocenjuje kao visok, kako u nalazima relevantnih istraživanja, mišljenjima domaćih i inostranih stručnjaka i ocenama samih državnih organa Republike Srbije, međunarodnih organizacija i EU. Usled toga, delotvorna borba protiv korupcije se tretira kao jedan od ključnih prioriteta za državne organe Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji ali i kao jedan od prioriteta svih Vlada Srbije počev od 2000. do danas.

Cilj ovog projekta je jačanje sistemske borbe protiv korupcije kao preduslova za funkcionisanje pravne države kroz prioritizaciju ključnih pitanja borbe protiv korupcije među donosiocima odluka i u javnom mnenju, izradu delotvornijih antikorupcijskih propisa i unapređenje planiranja borbe protiv korupcije u Srbiji.

 

 

 

kas_logom

Broj članaka: 1

Mladi istraživač

ANGAŽOVANjE MLADIH U SRBIJI U BORBI PROTIV KORUPCIJE UZ POMOĆ ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA I DRUŠTVENIH MEDIJA

 

 

Projekat se bavi obučavanjem izabranih mladih novinara o osnovnim pitanjima iz oblasti borbe protiv korupcije, pruža im pomoć u sačinjavanju priloga putem istraživačkog novinarstva kao i plasman teksta u javnost putem interneta i društvenih mreža. Cilj projekta je jačanje istraživačkog novinarstva u oblasti borbe protiv korupcije u Srbiji kroz stažiranje mladih novinara u organizacijama civilnog društva. Stažisti/mladi istraživači nakon završenog stažiranja i obuke, steći će osnovna znanja o problemu korupcije u Srbiji što će im omogućiti da nastave samostalno rad u ovoj oblasti. Takođe će im biti pružena mogućnost da njihovi samostalni budući tekstovi iz ove oblasti budu objavljivani na internet stanici TS i društvenim mrežama.

 

DOUBLE-CORRUPTION        agprotivkorupcije         undp

Broj članaka: 5

Izveštaji nezavisnih tela

Korupcija je odavno prepoznata od strane građana i vlada kao jedan od najvećih problema društva u Srbiji i uspeh u borbi protiv korupcije se smatra jednim od glavnih zadataka u kontekstu približavanja EU. Srbija je uspostavila nekoliko nezavisnih institucija (Poverenik za informacije, Ombudsman, Vrhovna revizorska insitutcija, Agencija za borbu protiv korupcije) sa nadležnostima za sprovođenje najvažnijih preventivnih antikorupcijskih zakona. Sve ove nezavisne institucije podnose godišnje izveštaje Parlamentu koji sadrže informacije o identifikovanim problemima i preporukama i po čijem postupanju bi borba protiv korupcije mogla biti značajno unapređena. U okviru njihovih nadležnosti je takođe izdavanje obavezujućih odluka ili preporuka koje se odnose na pojedinačne slučajeve. Parlament je tek nedavno (2010) usvojio odredbu o razmatranju ovih godišnjih izveštaja. To je obezbedilo veće mogućnosti za preduzimanje mera za rešavanje sistemskih problema identifikovanih od strane nezavisnih institucija i za korišćenje njihovih izveštaja za nadzor nad radom vlade. Rad Parlamenta u ovom smislu bi trebalo da bude praćen, naročito imajući u vidu tendenciju, iz trenutno aktuelnog Poslovnika, da se kritički razmatra rad nezavisnih tela umesto da se njihovi izveštaji iskoriste za nadgledanje rada Vlade.

Pojedinačne odluke i preporuke gore pomenutih institucija nisu  uvek podržane od strane relevantnih organa (ili ne u odgovarajućem roku).

Projekat će doprineti unpaređivanju pravnog okvira za efikasnije funkcionisanje nezavisnih tela, unapređenju prakse parlamentarnog nadzora nad radom Vlade na osnovu izveštaja nezavisnih tela, povećanju svesti o preporukama/odlukama nezavisnih tela i mogućim efektima ovih aktivnosti u borbi protiv korupcije.

Materijal:

 

fco1

 

Produženje projekta je podržano od strane ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

holandski

 

 

 
   
Broj članaka: 6

Funkcionalan sistem za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama u Srbiji

 

Javne nabavke u Srbiji su identifikovane kao oblast u kojoj je korupcija široko rasprostranjena. Nova vlada je kao svoj ključni prioritet postavila borbu protiv korupcije. Novi Zakon o javnim nabavkama, koji donosi značajna poboljšanja za borbu protiv korupcije stupio je na snagu 1. aprila 2013. Ovaj zakon je bio predstavljen kao kamen temeljac politike borbe protiv korupcije, koji bi "omogućio do 1 milijarde evra uštede godišnje". Dva posebno važna podzakonska akta (o planiranju i analizi antikorupcijskih rizika) trebalo je da budu usvojena do 1. septembra od strane Uprave za javne nabavke (UJN).

Ovaj projekat imao je za cilj da olakša uspostavljanje funkcionalnog sistema za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama, kroz identifikaciju rizika korupcije, praćenje implementacije antikorupcijskih odredaba novousvojenog zakona, podizanje javne svesti i podrške državnim nezavisnim organima. Ovim projektom je takođe planirano olakšavanje sprovođenja antikorupcijskih zakona kroz praćenje odabranih rizičnih područja, kao što je diskrecija u nabavkama male vrednosti, transparentnost dokumenata (posebno tenderske dokumentacije), i pokretanje postupaka za sankcionisanje pred nadležnim organima. Takođe je planirano unapređenje kvaliteta podzakonskih akata kojima se reguliše planiranje javnih nabavki i sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, na osnovu iskustava TS u ovoj oblasti i učestvovanja u izradi podzakonskih akata, i pružanje podrške Upravi za javne nabavke i Antikorupcijskoj agenciji koje su zadužene za pripremu ovih akata.

 Primena ZJN

Sankcionisanje kršenja Zakona

Ovaj projekat je podržan od strane Britanske ambasade u Beogradu

fco1

Broj članaka: 1

Monitoring finansiranja izborne kampanje - Beograd

U okviru projekta, TS je prikupljala, analizirala i promovisala zaključke o najznačajnijim troškovima političkih stranaka i kandidata u kampanji za beogradske izbore 2014 godine, (zlo)upotrebama javnih funkcija i javnih resursa za stranačke promocije i celokupnoj implementaciji pravila o finansiranju kampanje.

Opšti cilj projekta bio je da se olakša sprovođenje pravila o finansiranju kampanje za gradske izbore u Beogradu 2014. i da se spreči zloupotreba javnih resursa za potrebe kampanje.

Pojedinačni ciljevi projekta su:

1. procena nivoa i vrste finansiranja kampanje svakog političkog subjekta koji učestvuje na izborima

2. procena uticaja izborne kampanje na aktivnosti državnih organa i javnih funkcionera, uključujući i potencijalne zloupotrebe javnih resursa

3. informisati relevantne državne institucije (naročito Agenciju za borbu protiv korupcije), nacionalne i međunarodne aktere i građane o nalazima i preporukama TS kako da se reše identifikovani problemi.

 

MATERIJAL:

 

Projekat je omogućen podrškom američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast i ne mora neophodno odslikavati stavove USAID ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

 

usaid_srbija

Broj članaka: 1

Monitoring sankcionisanja kršenja antikorupcijskih zakona

Puno funkcionisanje nezavisnih tela i njihov doprinos u borbi protiv korupcije u pojedinim oblastima je otežan zbog nedostatka političke volje (nepoštovanje preporuka koje daju ova tela) i lošeg sprovođenja pravde što je dovelo do izuzetno sporog sankcionisanja povreda antikorupcijskih propisa. U nekim slučajevima postupci po prijavama nezavisnih tela su obustavljani zbog nastupanja zastarelosti za vođenje postupka. Nije bilo proaktivnog delovanja tužilaštava na osnovu nalaza nezavisnih tela - slučajeva da je tužilaštvo pokrenulo prekršajno ili krivično gonjenje za prekršaje uočene u izveštajima nezavisnih tela.

 

Transparentnost Srbija će u okviru projekta pratiti kakva kršenja antikorupcijskih zakona su uočila nezavisna tela, kakvi mehanizmi sankcionisanja su pokrenuti, kako su prekršajni sudovi i tužioci postupali i kako su mediji izveštavali o tome, kako bi se kroz identifikovanje i otklanjanje slabosti postigao bolji sistem odgovornost.

 

Projekat ima za cilj jačanje vladavine prava i poboljšanje efikasnosti sudova i nezavisnih tela, ukazujući na neophodnost sankcionisanja prekršaja koje su nezavisna tela uočila i identifikovala, istovremeno podstičući tužilaštva da i sami pokreću procedure za kršenje antikorupcijskih propisa.

Materijal:

 

 

 

Projekat je omogućen podrškom američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast i ne mora neophodno odslikavati stavove USAID ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

usaid_srbija

Broj članaka: 4

KRINIS (CRINIS) Zapadni balkan

Transparentnost – Srbija započela sprovođenje novog međunarodnog istraživačkog projekta KRINIS (CRINIS) Zapadni balkan – Osvetljavanje tokova novca u politici“.Ovaj projekat sprovodimo kao predstavnik  Transparency International u Republici Srbiji. Transparency International ovaj regionalni projekat sprovodi uz podršku Norveškog ministrastva spoljnih poslova.  

 

 

 

Ovo međunarodno istraživanje do sada je sprovedeno u zemljama Centralne i Južne Amerike kao i regiona Azije i Pacifika dok se u Evropi prvi put sprovodi sada, obuhvatajući pet zemlja Balkana.

 

Podatke o do sada urađenim istraživanjima ove vrste možete naći na adresi http://www.transparency.org/regional_pages/americas/crinis%20

 

 

 

Osnovno pitanje na koje ovo istraživanje traži odgovor jeste u kojoj meri su informacije o finansiranju političkih partija dostupne i to njenim članovima, državnim organima i javnosti. Istraživanje se zasniva na ispitivanju zakonskih rešenja ali i aktuelne prakse, a obuhvata finansiranje redovnog rada političkih partija kao i finansiranje kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. Metodologijom istraživanja obuhvaćene su oblasti kao što su preventivni mehanizmi, izveštavanje, državni nadzor itd. a za svaku od navedenih oblasti Transparency International je osmislila pitanja, koja se uzimaju u obzir pri proceni ispunjenosti standarda za uspešnu borbu protiv korupcije i javnosti u radu. Bitan deo istraživanja čine i intervjui sa predstavnicima relevantnih političkih partija, relevantnih državnih organa, medija, civilnog i biznis sektora.

 

 

 

Rezultati KRINIS istraživanja biće objavljeni u posebnoj publikaciji koja će dati i uporedni pregled situacije u zemljama Balkana obuhvaćenim ovim istraživanjem.

 

Broj članaka: 11

CRINIS Zapadnog Balkana

Transparentnost – Srbija započela sprovođenje novog međunarodnog istraživačkog projekta KRINIS (CRINIS) Zapadni balkan – Osvetljavanje tokova novca u politici“.Ovaj projekat sprovodimo kao predstavnik  Transparency International u Republici Srbiji. Transparency International ovaj regionalni projekat sprovodi uz podršku Norveškog ministrastva spoljnih poslova.  

 

Ovo međunarodno istraživanje do sada je sprovedeno u zemljama Centralne i Južne Amerike kao i regiona Azije i Pacifika dok se u Evropi prvi put sprovodi sada, obuhvatajući pet zemlja Balkana.

Podatke o do sada urađenim istraživanjima ove vrste možete naći na adresi http://www.transparency.org/regional_pages/americas/crinis%20
 

Osnovno pitanje na koje ovo istraživanje traži odgovor jeste u kojoj meri su informacije o finansiranju političkih partija dostupne i to njenim članovima, državnim organima i javnosti. Istraživanje se zasniva na ispitivanju zakonskih rešenja ali i aktuelne prakse, a obuhvata finansiranje redovnog rada političkih partija kao i finansiranje kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. Metodologijom istraživanja obuhvaćene su oblasti kao što su preventivni mehanizmi, izveštavanje, državni nadzor itd. a za svaku od navedenih oblasti Transparency International je osmislila pitanja, koja se uzimaju u obzir pri proceni ispunjenosti standarda za uspešnu borbu protiv korupcije i javnosti u radu. Bitan deo istraživanja čine i intervjui sa predstavnicima relevantnih političkih partija, relevantnih državnih organa, medija, civilnog i biznis sektora.

 
 

Rezultati KRINIS istraživanja biće objavljeni u posebnoj publikaciji koja će dati i uporedni pregled situacije u zemljama Balkana obuhvaćenim ovim istraživanjem. [ CRINIS publikacija ]

Materijal:

  1. Amandmani - SPS i JS ; 
  2. Amandmani  - Za evropsku Srbiju
  3. Amandmani - LDP
  4. Amandmani - DSS
  5. Amandmani - Napred Srbijo SNS
  6. Amandmani - Za Evropsku Srbiju
  7. Amandmani - Nova Srbija
  8. Vlada narodnoj skupštini
  9. Stenografske beleške 7.6.11.
  10. Stenografske beleške 9.6.11.
Broj članaka: 23

Efekti Zakona o javnim preduzećima – politizacija ili profesionalizacija

Projekat je posvećen monitoringu primene Zakona o javnim preduzećima, usvojen u decembru 2012. godine kao propis čijom primenom je trebalo da se obezbedi profesionalizacija javnih preduzeća i spreči zloupotreba javnih sredstava i korupcija.

Ovaj zakon, doneo je brojne novine, između ostalog u pogledu profesionalizacije upravljanja javnim preduzećima, ali je istovremeno sačuvao mehanizam za održanje statusa quo – kroz mogućnost jakog uticaja političkih partija na rukovodstvo javnih preduzeća i time rizik za pojavu korupcije.

U želji da sagledamo efekte novog Zakona, Transparentnost Srbija sprovela je istraživanje u okviru kog je pratila sprovođenje Zakona u sledećim oblastima:

1) izbor direktora na javnim konkursima (uz osvrt na poštovanje rokova, kriterijume za izbor, i transparentnost procesa);

2) izrada godišnjih planova rada javnih preduzeća;

3) izveštavanje o sprovođenju godišnjih planova i nagrađivanje ili sankcionisanje menadžmenta u zavisnosti od sprovođenja godišnjih planova;

4) poređenje poslovnih rezultata JP u periodu pre i posle izbora nadzornih odbora i direktora i poređenje troškova JP za sponzorstva i marketing pre i posle primene novog Zakona

5) poštovanje odredbi o javnosti u radu

Projekat se sprovodi uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

holandski

 

Materijal:
Broj članaka: 0

Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana - između posvećenosti i privida angažovanja

U okviru projekta “Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana - između posvećenosti i privida angažovanja“ Transparentnost Srbija će pratiti sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana i izraditi alternativni izveštaj o sprovođenju obaveza, odnosno mera i aktivnosti, propisanih Strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013-2018 i Akcionim planom. Monitoring će obuhvatiti oko 70 mera i oko 150 aktivnosti čija je realizacija predviđena za 2014. godinu iz oblasti 3.1. Političke aktivnosti, 3.2 Javne finansije i 3.9 Mediji, kao i mere i aktivnosti koje, prema izveštaju Agencije, nisu ispunjene tokom 2013. godine.

Strategija je usvojena 1. jula 2013. godine, a po usvajanju Akcionog plana, od 6. septembra 2013. godine, počeli su da teku rokovi za ispunjavanje propisanih mera i aktivnosti. Strategija je ostavila nadzor nad njenim sprovođenjem u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao nezavisnog državnog organa, ali je dodatna uloga u praćenju sprovođenja (koordinacija državnih organa, uz postojanje obaveze organa da im dostavljaju podatke o ispunjavanju obaveza) data Ministarstvu pravde i Savetu Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, koji predstavljaju deo izvršne vlasti.

Jedna od loših posledica ovakvog rešenja je to što je moguće da će Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, odnosno Ministarstvo pravde, davati različite ocene o ispunjenosti obaveza i o daljim aktivnostima koje organi treba da sprovode.

Jasno je da bi objektivan alternativni izveštaj o ispunjavanju obaveza, koji izrađuje organizacija civilnog društva, sa velikim iskustvom i ugledom u oblasti borbe protiv korupcije, bio dobar način da se valjano proceni kvantitet i kvalitet ispunjavanja obaveza i postavi dodatni parametar prilikom procene o ispunjenosti obaveza u slučajevima kada postoje različite ocene više organa (Savet, Agencija).

U okviru ocene realizacije mera i aktivnosti, Transparentnost će koristiti svoja iskustva iz praćenja ispunjenosti Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji iz 2005. godine (nalazi tog istraživanja su dostavljeni Agenciji krajem 2009. godine, i korišćeni su u izradi prvog izveštaja Agencije o sprovođenju antikorupcijske strategije i akcionog plana).

Kvantitativna ocena ispunjenosti baziraće se na postavljenim indikatorima, dok će za kvalitativnu ocenu od značaja biti bogato iskustvo  koje TS ima u praćenju oblasti „političke aktivnosti“, „javne finansije“ i „mediji“

Poseban kvalitet alternativnog izveštaja koji će uraditi Transparentnost Srbija predstavlja analiza koja treba da pokaže stvarnu posvećenost organa i institucija u suzbijanju korupcije, odnosno na sprovođenju mera i aktivnosti iz Strategije i Akcionog plana.

Projekat se finansira preko Agencije za borbu protiv korupcije, a sredstvima Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Svi stavovi i mišljenja izneti tokom trajanja ovog projekta ne predstavljaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije ili Kraljevine Norveške.
 
 
 
 
grbSrb  agencijaborbaprotivkorupcijem
Materijal:
 
 
 
 
 
Broj članaka: 0

Građanski nadzornik u javnim nabavkama

Novim Zakonom o javnim nabavkama u sistem javnih nabavki, u decembru 2012 uveden je građanski nadzornik. Ako naručilac sprovodi postupak javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, postupak nadgleda građanski nadzornik. Zakon, između ostalog, propisuje da je građanski nadzornik (NVO ili pojedinac) dužan da nadgleda postupak javne nabavke i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju naručioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima. Građanski nadzornik podnosi izveštaj o nadzoru  Upravi za javne nabavke i Odboru za finansije Narodne skupštine, odnosno skupštini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i može ukazati javnosti ako je bilo nepravilnosti tokom postupka.

Ovaj projekat imao je za cilj da ojača položaj građanskog nadzornika i poboljša antikorupcijske odredbe ali i praksu u oblasti javnih nabavki putem više aktivnosti:

- TS je delovala kao građanski nadzornik za odabrane javne nabavke i podnela izveštaj o nadzoru postupka javnih nabavki Upravi za javne nabavke i Odboru za finansije Narodne skupštine

- TS je organizovala obuku za potencijalne građanske nadzornike – pojedince i organizacije koje su eksperti u oblastima koje će najverovatnije biti predmet javnih nabavki velikih vrednosti, ali nemaju iskustvo u postupcima javnih nabavki. Na ovaj način formirana je baza profesionalnih građanskih nadzornika, čime se obezbeđuje održiv i odgovoran sistem javnih nabavki

- TS je analizirala prethodnu istoriju javnih nabavki između posmatranih naručilaca i ponuđača - da li je bilo nepravilnosti ili indicija sumnjivog postupanja

- U slučajevima gde je TS identifikovala značajne nepravilnosti u posmatranom postupku javne nabavke, a naručilac ih nije otklonio u skladu sa preporukama TS, pokrenut je odgovarajući postupak za sankcionisanje.

 

 

Projekat je podržan od strane  ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.
Holandija
Broj članaka: 0

Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija?

 

Zakon o kontroli državne pomoći primenjuje se od 1. januara 2010. godine. Sistem dodele i kontrole državne pomoći graniči se sa nekim od najvažnijih principa i oblasti značajnih za sprečavanje korupcije ili rizičnih za nastanak korupcije – pravna sigurnost, narušavanje konkurencije, raspolaganje javnim sredstvima. Zakon nije rešio krupne probleme u vezi sa dodelom državne pomoći u Srbiji (odsustvo normi o kontroli kako se sredstva dodeljena kao državna pomoć troše, ograničenje pojma državne pomoći na samo neke njene vidove i izostavljanje iz kontrole svih oblika državne pomoći koji nisu obuhvaćeni evropskom regulativom, odsustvo preduslova za efikasnu kontrolu) i uz unošenje značajne konfuzije u domaći pravni sistem, naročito u vezi sa institucionalnim okvirom (nejasan pravni status Komisije za kontrolu državne pomoći). Cilj projekta je uspostavljanje delotvornog mehanizma kontrole državne pomoći u skladu sa evropskom regulativom, i utvrđivanja svrsishodnosti trošenja javnih sredstava koja se dodeljuju u formi državne pomoći. Naročito utvrditi da li se poštuju propisane norme o prijavljivanju i odobravanju državne pomoći i u kojoj meri su usklađene sa relevantnim evropskim standardima, da li je postignut cilj zbog kojeg je državna pomoć odobrena. Transparentnost Srbija će uticati na izmenu propisa i prakse kako bi se uspostavio delotvoran mehanizam utvrđivanja svrsishodnosti trošenja javnih sredstava koja se dodeljuju u formi državne pomoći i poštovanja normi o prijavljivanju i odobravanju državne pomoći kao i podići svest u javnosti, posebno u medijima, o značaju teme i uputiti medije na praćenje ove oblasti.

 

Materijal:

Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija? 

Izveštaj sa podacima koji su prikupljeni i obrađeni do 20. februara 2015. godine

fondotvorenodrustvo

Broj članaka: 0

Saopštenje

Broj članaka: 430

Inicijative i analize

Inicijative i analize

Broj članaka: 0

Pod Lupom

Broj članaka: 1895

TraFiKa - Transparentnost finansiranja izbornih kampanja

Transparentnost Srbija, u saradnji sa kolegama iz Transparency International Češke Republike, sprovela je i za predsedničke i parlamentarne izbore, rspisane za 3. april 2022. godine, monitoring transparentnosti finansiranja izborne kampanje. Svi učesnici na izborima (stranke, koalicije, grupe građana i kandidati na predsedničkim izborima) ocenjeni su na skali od 1 (potpuno netransparentno)  do 5 (potpuno transparentno).

Konačna ocena predstavlja aritmetičku sredinu ocena u 6 oblasti, na osnovu jasno definisanih kriterijuma. Obuhvaćene su sledeće oblasti:  

  1. Planirani rashodi kampanje.
  2. Prisustvo na internetu i planirani troškovi prisustva na internetu.
  3. Uplate/isplate na posebnom računu za finansiranje izborne kampanje
  4. Struktura planiranih prihoda.
  5. Spisak predizbornih događaja.
  6. Izborni timovi, volonteri i angažovane PR i marketinške agencije.

Podatke o ispunjavanju kriterijuma TS će tražila na sajtovima političkih subjekata, njihovim profilima na društvenim mrežama, u medijima, ali i preko upitnika koji su poslati svim strankama, koalicijiama i grupama građana. 

Specifičnost ovog monitoringa jeste da je fokus na podacima koji se objavljuju pre izbora, kako bi građani i pre nego što se odluče kome će pokloniti poverenje, imali uvid u ove podatke. Ocene se, stoga, predstavljaju pre izbora. S obzirom na to da se objavljivanje podataka pre glasanja, prema važećim propisima u Srbiji, odnosi na vrlo mali broj podataka, ovaj monitoring predstavlja i promociju dobre prakse i pokušaj da se politički subjekti podstaknu na više standarde. TS planira da ovaj monitoring postane stalna praksa u okviru šireg monitoringa izbornih procesa, koji naša organizacija sprovodi već duže od 15 godina.

Ocene svih učesnika parlamentarnih izbora:

 TraFiKa - Transparentnost finansiranja izborne kampanje za parlamentarne izbore 2022

Ocene svih učesnika predsedničkih izbora:

TraFiKa - Transparentnost finansiranja izbornih kampanje za predsedničke izbore 2022

 

 

TRAFIKA - transparentnost finansiranja kampanje 2022 

 

 

Najava konferencije za novinare:

Predstavljanje istraživanja o o transparentnosti finansiranja izborne kampanje

Izveštaj sa konferencije za novinare:

Nedovoljna transparentnost finansiranja izborne kampanje

 Najava okruglog stola 5. maja 2022:

Okrugli sto "Novac u izbornoj kampanji – kako povećati transparentnost i unaprediti izborne uslove" 

Broj članaka: 0